Analiza: Zašto brže raste prodaja hibrida od čisto električnih vozila?

Nekako tiho i bez velike pompe, hibridna vozila beleže novi preporod na tržištu, pre svega kao posledicu rasta tražnje kupaca za elektrifikovanim vozilima i pratećim trudom proizvođača da vozila iz tog segmenta učine privlačnijim kandidatima za kupovinu.

Ova godina je bila posve neskvakidašnja za proizvođače električnih automobila. Investitori su takve kompanije prihvatili na najbolji mogući način, a kao rezultat toga, vrednosti akcija emitenata Tesla Inc. i Nio Inc. koji se može u nešto slobodnijoj formi nazvati i kineskim pandanom Tesle, otišle su nebu pod oblake. Vozači su se pridružili postojećem trendu, pa cveta plasman električnih vozila iz Kine ka Evropi, i to sve uprkos pandemiji novog korona virusa.

Međutim, gomilaju se i rizici, pa tu treba dodati da je najavljena premijera više od 500 globalno dostupnih modela iz EV segmenta, i sve to već do 2022. Mnogi proizvođači konvencionalnih automobila razmatraju razne opcije koje su pred njima, u potrazi za odgovorom na pitanje koja bi to tehnologija mogla na najbolji mogući način upotpuniti prazninu u tranzitornom periodu koji podrazumeva napuštanje tehnologije motora s unutrašnjim sagorevanjem. Odluke koje proizađu iz tog razmatranja će biti sudbinse i omogućiće preduzećima da plivaju na tržištu, ili da se pak udave.

Iako su hibridi, koji kombinuju snagu uglavnom benzinskog agregata s elektromotorom i baterijom, sada već  više od dvadeset godina na tržištu, rast tražnje za njima se upravo beleži, uprkos ekspanziji popularnosti čisto električnih vozila. Podsetićemo da je prvi Prius Toyota predstavila u Japanu još 1997. godine. Upravo su Ford Motor Co. i Toyota Motor Corp. među proizvođačima koji predstavljaju hibridne verzije svojih najprestižnijih modela i ulažu značajan novac u razvoj lanaca nabavke za komponente nužne u proizvodnji vozila te klase.

Iako klasični hibridi, oni bez mogućnosti dopune, nisu tako popularni u očima zakonodavca, odnosno kada se dele podsticaji za kupovinu, njihova privlačnost nastavlja da raste, i to nakon višegodišnjeg pada interesovanja kupaca za njima.

Prodaja hibrida je u Americi skočila za 17% u 2019. godini poredeći je sa lanjskom, dok je taj rast u Evropskoj uniji na nivou od 22%. Podsetićemo da se EU, i iz perspektive 2019. približavala početku primene nove, rigorozne emisione regulative, pa rast prodaje hibrida ni ne čudi. Dalje, u Kini, gde japanske marke iz političkih razloga nisu preterano popularne, a one opet drže najveći udeo u tom segmentu vozila na celom svetu, prodato je za oko 30% više hibrida s oznakama nekog od proizvođača iz zemlje izlazećeg Sunca. Na taj način, ovaj segment se isprofilisao kao najbrže rastući na tržištu.

Za razliku od hibrida, električna vozila su se za 6% više prodavala u 2019. godini (opet u poređenju s 2018). Interesantno je naglasiti da je rast prodaje čisto električnih vozila u prethodnoj (2018) godini bio dvocifren.

Razlozi za tako nešto su višestruki. Hibridi nude uštede goriva, ali istovremeno donose relaksaciju putnicima u odnosu na preostali očekivani domet što je stres vezan za baterijske automobile. Pošto su hibridi inkorporirali motor s unutrašnjim sagorevanjem, nije im nužno gigantsko i skupo baterijsko pakovanje, pa su i srazmerno pristupačnije cene, što posebno privlači kupce. Garantovana je privlačnost hibrida i za ekološki osvešćene kupce, ali one koji ne mogu ili neće da istresu zadnji dinar za (još uvek) preskupu Teslu.

To je ujedno i dilema s kojom se suočava kupac vozila Džon Brigs iz američkog Masačusetska, koji posebno zna da ceni nisku potrošnju goriva, ali nije spreman da se u potpunosti i odrekne SUS motora i pređe na čisto električni automobil. On nastavlja da koristi svoju Toyotu Prius, čak i nakon što je pre pet godina nabavio baterijskog mališana Nissan Leaf.

“Mnogo je divno to što naš Prius troši tako malo, a opet nas lišava brige u pogledu toga kolika mu je preostala autonomija, na šta permanentno pazimo kada sednemo u naš čisto električni heč,“ kaže Brigs, čija žena vozi pomenutog Nissana, ali samo na kratkim distancama „poso – kuća – poso“. Za duža putovanja, kao i za vikend izlete, tu je uvek „stari dobri“ Prius. “Jednostavno, skorz je nepraktično prekidati putovanje napola, kako bismo upriličili dugotrajnu dopunu baterije.“

Pikap kamionet Forda za modelnu 2021. godinu, uvodni F-150, kao deo 43 godine duge tradicije najpopularnijeg primerka iz F-Serije, bi trebalo da postane prvi punokrvni hibridni pikap kamionet pune veličine, a koji će se pojaviti na tržištu. Toyotin RAV4 Prime za 2021. godinu će biti hibrid i kao takav će biti najsnažnija varijatna ovog modela ikada.

Pitanje kapitala

Hibrid Rav4 je, mereno prodajnim rezultatima, nadmašio benzinske rivale iz porodice varijanti istog modela na američkom tržištu, što se može smatrati retkošću koja potvrđuje teoriju Tyote da je realna tražnja za novim hibridnim verzijama postojećih modela s poboljšanim karakteristikama u pogledu potrošnje goriva, visine obrntog momenta i snage.

Toyota i Prime Planet Energy & Solutions Inc, što je povezana firma kompanije Panasonic Corp., su počele sa radom, u želji da proizvedu baterijske ćelije za pola miliona hibridnih vozila godišnje, počev od 2022.

“Čvrsto nastavljamo kretnju započetim kursom. Radićemo baterije za hibride prema današnjim standardima,“ kaže izvšrni direktor kompanije Prime Planet Hiroaki Koda, priznajući da će tranzicija industrije ka baterijskim ili vodoničnim vozilima zahtevati fleksibilnost i neka prilagođavanja pravca razvoja.

Na tom mestu znak pitanja takođe stavljaju i pojedini analitičari. Da li predimenzionirana ulaganja u razvoj hibridne tehnologije vezuju ruke proizvođačima u smislu investicija u električna vozila? Naposletku, to je segment vozila koji bi trebalo da doživi astronomski rast na 64 miliona isporuka godišnje, spram aktuelnih dva miliona. Projekcije govore da će u naredne dve decenije trošak baterija značajno opasti, uz prilagođavanje ukusa kupaca.

Nalik tome, dok rastuće cene nafte i rigidna pravila vezana za potrošnju goriva (emisiju izduvnih gasova) mogu pojačati tražnju za hibridima, može doći i do otklona od hibrida i punog zaokreta ka baterijskim automobilima, u slučaju da bilo koji od pomenutih pritisaka bude previše snažan, navodi Kolin Mek Kerašer, rukovodilac naprednog transporta u organizaciji Bloomberg New Energy Finance.

Zaista, pre neki dan smo preneli da je Honda Motor Co. u svoje planove ugradila obustavu dalje ponude vozila koja koriste samo motore s unutrašnjim sagorevanjem, odnosno one bez neke forme električne asistencije. Odluka kreće u primenu u Evropi, na koju se i odnosi, počev od 2022. godine. Sve ovo smo saznali zahvaljujući Janu Houvelsu, višem potpredsedniku Honde za Evropu, koji je razgovarao s novinarima najstarijeg automobilskog magazina na svetu. Pričamo o redakciji Autocara iz Velike Britanije. On je tada najavio i odučan zaokret marke Honda ka hibridima.

Čak četvrtina prodaje Toyote će se odnositi na vozila iz segmenta hibrida (ako Bog da), reči su Boba Kartera izvršnog potpredsednika japanske marke za Severnu Ameriku, koje je on ispucao tokom prethodne nedelje. To bi bio rast sa sadašnjih 16%, pozivajući se na ograničene kompanijske kapacitete za proizvodnju hibrida, kao jedini razlog što učešće vozila s ovakvim pogonskim sklopom nije izraženije, rekao je on.

Toyota, koja još uvek nije lansirala velikoserijsko, čisto električno vozilo ni na jednom ključnom globalnom tržištu, izuzev kineskog. Stoga će na tom polju Japanci morati ubrzano da reaguju. uz insistiranje na prodaji dopunjivih hibrida, kako bi stigli da se usklade s emisionim normama Evropske unije koje bi trebalo da stupe na snagu do 2025, rekao je MekKerašer. “Na kraju, možemo da dođemo u situaciju da udeo hibrida u proizvodnom portfoliju bude 70, 80 pa i 90%, i da vam onda ne preostane više načina da se uskladite s emisionim normama, primenom puke hibridizacije.“

Toyota svakako vidi hibride kao rešenje za ovu međufazu u tranziciji ka tehnologiji naredne generacije. Drugi najveći svetski proizvođač automobila ogromne sume izdvaja za prosperitet tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija i razvoja baterija za elektrifikovana vozila, rekao je zamenik generalnog direktora marke Šigeki Teraši, tokom jednog kratkog susreta s novinarima koji se zbio u novembru. Međutim, hibridi ostaju najpraktičnija vozila u ovoj situaciji. Očekuje se da Toyota uloži oko 13,5 milijardi do kraja decenije u projekte vezane za elektrifikaciju flote, pošto ima za cilj da dostigne cifru od 4,5 miliona prodatih hibrida i milion baterijskih i vodoničnih vozila, i to na godišnjoj osnovi do 2030. godine, ili čak i ranije.

Na kraju da napomenemo da smo izneti tekst preuzeli sa Bloomberga, i da pored ove, svakako pročitate i analize nemačkih medija koji su značajno više kritički nastrojeni prema vozilima iz ovog segmenta. Oni smatraju da će se za pet godina, tržište dopunjivih hibrida ugasiti.

Čak su i Britanci primetili da se hibridi u vlasništvu pravnih lica, retko kada ili čak nikada ne dopunjuju na elektromreži, na koji način im se totalno gubi smisao, odnosno postaju suprotnost onoga što predstavljaju saglasno reputaciji koju imaju. GM neguje sličan stav kao i VW, a prema njemu, hibridi nemaju budućnost.