Analiza: Dizajn kao provokacija ili stimulacija prizemnih nagona

Majstorija automobilskog dizajna se najbolje ogleda u umetnosti balansa: ne smeš da prepadneš ljubitelje marke isuviše „avangardnim“ nastupom, dok istovremeno moraš da izbegneš da se publike smori pri pogledu na novi stil. Obično je reakcija ljudi u duhu poslednje navedene alternative. Ili, dizajn može poslužiti i kao sredstvo provokacije – baš kao što to radi sada BMW.

Mercedes ima zvezdu, Audi prstenove, dok se BMW prepoznaje po rešetki hladnjaka u obliku bubrega. Samo je jedan pogled dovoljan na bilo kojih od mnogih modela automobila, kako bi se prepoznala marka, kada je BMW u pitanju. Tako nedvosmislen i probojan znak prepoznavanja je blagoslov za proizvođača, posebno što je dizajn vozila iz SUV segmenta, koji inače doživljava bum na tržištu proteklih godina, prilično ograničen na kockasti oblik pa svi četvorotočkaši s povišenom pozicijom sedenja počinju da liče jedan na drugi, bez razlike da li su u pitanju konvencionalni, hibridni ili električni automobili.

Manje-više, svi krosoveri nužno počinju da liče na omanje kamionete, pa se pomenuta zvezda, ili prstenovi i „bubrezi“ najčešće nameću kao praktično jedina i nepogrešiva identifikacija porekla samog vozila.

I tako, malo po malo, ne samo da su rasli automobili, već su to morala da učine i karakteristična obeležja brenda. Logo Volkswagena je u prečniku dostigao i poneke tanjire, a potpuno isto se može reći i za Mercedesovu zvezdu gde već neko vremo po društvenim mrežama kruži fotografija Azijata koji različite vrste hrane drži u tri sekcije Mercedsovog amblema koji je skinuo s vozila neposredno pre toga. Kod Audija su prstenovi ostali u neku reku diskretne veličine, ali zato već neki petnaestak godina su postavljeni na sredinu nekakvih razjapljenih čeljusti, ili ako vam se ne dopada ovaj opis Audijeve maske hladnjaka, izaberite sami adekvatnu metaforu za ono golemo čudo na njuški njihovih modela.

Besmisao „monstruoznih bubrega“

BMW se sada očigledno oslanja na sličan efekat koji bi trebalo da proizvede, takođe sličan izvedeni stilski manevar. Najsvežiji modeli koji su „pušteni u etar“ direktno iz Minhena, iritirali su kako automobilske stručnjake, tako i obožavaoce marke, pri čemu se misli posebno, da ne kažemo jedino na groteskne nozdrve. U tehničkom smislu, ne postoji opravdanje za uvođenje ovakvog stilskog „detalja“, posebno imajući u vidu i najavu da će slična maska naći svoje mesto i na nosu električnog automobila i4.

Društvene mreže su sada prepune šaljivih ilustracija, slika punih podsmeha na račun „monstruoznih bubrega“, „prenaglašenih zubala“ ili „razjapljenih čeljusti“ a prateće poruke koje se uz njih mogu pročitati su otprilike u fazonu: “Zašto rešetka hladnjaka mora izgledati kao ulaz cevasti tobogan u akva parku?”. Nos Serije 4 je zaista česta meta objava, posebno na Fejsbuku. Dva vertikalna ventilaciona otvora veličine koju mogu opisati i samo tri slova (XXL) svakako da među ljubiteljima marke bude veliko uzbuđenje, ili je možda prikladnija reč „uznemirenost“.

Tako postaje jasno da obeležja marke mogu biti i kletva, a ne samo blagoslov. Tradicionalisti BMW-a se ispostavljaju kao kategorija s posebnom senzitivnošću u odnosu na dizajnerske eksperimente.. Mnoga lica iz upravnog odbora kompanije sa sedištem u Minhenu, još uvek se sećaju velikih trzavica ovog tipa, izazvanim provokativnim dizajnom, tada ne prednjeg, već naprotiv, zadnjeg dela vozila sa znakom BMW-a.

Setićete se i vi, svakako. U pitanju je E65 generacija najveće limuzine marke koja je premijerno prikazana 2001. godine, sa poklopcem prtljažnika izvedenom u baroknom stilu. Tada je odeljenje za dizajn BMW-a vodio, mnogi kažu kontroverzni Kris Bengl, a tok njegovog kasnijeg razvojnog puta, možete propratiti čitajući ovaj divan članak.

Neki su prikazanu kreaciju nazvali pomalo vulgarno kao „Benglovo dupe“ (gluteus), dok su brojni kritičari pokrenuli akciju potpisivanja peticije sa eksplicitnim naslovom „Stop Bangle“. U to vreme se čak i šef dizajna Volkswagena (?!) usudio da podigne glas i pridruži se kritičarima, rugajući se BMW-u i nazivajući tada novu Seriju 7 „gomilom neusklađenog lima“.

„Uspravno i veoma izražajno“

Slično je i sada. Ovoga puta je „zakokodakao“ čovek koji je svojevremeno radio za mnoge marke Frenk Stefenson, S obzirom na radnu biografiju, a koja uključuje relevantne pozicije u Fordu, BMW-u, Miniju, Ferrariju i Fiatu, njegove reči na kanalu YouTube koji je pokrenuo, trebalo bi da imaju nekakvu težinu: “Rešetka hladnjaka, takva kakva je, kao da nam govori da dizajneri nisu imali pojma kuda da usmere novi vizuelni identitet marke BMW. Proporcije se uopšte ne uklapaju sa ostalim elementima na automobilu, pa to izgleda kao i da ne pripada BMW-u, već nekom drugom.“

Kao što možemo videti na gornjoj fotografiji, to što je izgovorio Stefenson je poprilična besmislica. „Dvostruki bubrezi su najpoznatije obeležje marke,“ kaže šef dizajna u BMW-u, komšija Domagoj Dukec. „U pitanju je grafički sklop koji ima status ikone i čiji oblik je kroz decenije uvek iznova evoluirao i varirao. U novoj Seriji 4, bubrezi su ponovo vertikalni i veoma su izražajni, pa smo i očekivali da će podeliti javnosti. To smo uradili s namerom, i uz saznanje da ljudi koji su ciljna grupa za ovaj model, uglavnom se rukovode emocionalnim koktelom razloga.“

Luc Fugener, profesor dizajna u oblasti transporta na Univerzitetu u Forchajmu, ima slično viđenje: „Sada možete videti jasnu diferenciranost među različitim modelima BMW-a, što je odlično samo po sebi. Takođe smatram logičnim da se centralni i najvađniji element dizajna prostire celokupnom visinom raspoloživog prostora na nosu vozila. Pre toga, maska hladnjaka je izgledala prilično nevažno na modelima BMW-a.“

Kako diferencirati 40 različitih modela iz game?

Dukec se, verovatno kao i većina njegovih kolega iz struke, suočava s problemom prilagođavanja različitih modela automobila veoma specifičnom ukusu striktno ciljane grupe kupaca. To bi moglo biti efektno izvedeno s neka četiri, ili i šest modela vozila, ali kako žonglirati s čak četrdeset različitih automobila. Dakle, potpuni je imperativ da nekoliko od njih pređu s druge strane estetskog proseka, s druge strane onoga što je prihvatljivo konzervativnim likovima. Ako toga ne bi bilo, sva vozila bi praktično izgledala isto, a pored toga, teško da bi privkla nove kupce za marku.

Po mišljenju Dukeca, većina modela marke BMW je orijentisana ka opreznim, racionalnim kupcima, takozvanim „elegantnim stvaraocima“. Ali, tu je i pravac zvan „izražajni takmičar“ kojim se želi privući pažnja posebne grupe kupaca. To je deo klijentele koju svaki konstruktor želi za sebe, zato što su to u pitanju ljudi koji su spremni da „iskeširaju“ silan novac kako bi komšije, kolege, rodbinu, rivale učinili ljubomornim.

Mnogi upravo Seriju 4 vide kao predstavnika game BMW-a, koji se obraća baš takvim, neki kažu „izražajnim takmičarima“, dok ih drugi nazivaju „razmetljivim egoistima“.

Tjuneri već nude alternativne maske

Za neke učesnike na tržištu, ova diskusija otvara novu priliku na tržištu, priliku da se razvije zaseban poslovni model: Tjunerska kompanija Prior iz Kamp-Lintforta je nedavno objavila video klip na svom YouTube kanalu u kom šef firme Anderas Belcek predstavlja modifikovan prednji kraj performantnog BMW-a M4. Masivna dvostruka rešetka je zamenjena (nama poznatim) klasičnim nozdrvama, onakvim s kakvim se družimo godinama. Još uvek nije izvesno da će se ovakvi dodaci pojaviti u prodaji.

Bilo kako bilo, uprava kompanije BMW može biti sasvim zadovoljna. Polemike ne prestaju da se vode, i ljudi istrajno diskutuju o ovom dizajnerskom „promašaju“. Za one u marketingu, to je već pun pogodak. Međutim, zapitajmo se svi zajedno da li je u pitanju pun pogodak ili baš i nije!

Trebalo bi da smo zabrinuti, pre svega. Istina je da će automobil privlačiti pažnju u izložbeno-prodajnom salonu, ali će efekat biti sličan i kada ga budemo sretali češće na ulici. Šta se dobija time što su četvorotočkaši sve „agresiviniji, nabusitiji, ljutitiji“?

Pre samo nekoliko nedelja je nemačka asocijacija koja povezuje firme iz oblasti osiguranja objavila studiju u kojoj središnje mesto zauzima zaključak koji govori o tome da se nastavlja trend rasta agresivnosti u saobraćaju. Da to nema pomalo veze i sa izgledom i stilom samih automobila koji nam se nude. Glomazni su kao da su u pitanju oklopna vozila, poseduju prozorske otvore sa jasnim tendenicijama koje bude asocijaciju na okna u bunkerima, njuške vozila deluju kao rastrzane, besne zveri. Svemu tome, temelj je jedan i on glasi: „Miči mi se s druma, moja je poslednja!“

Kakva je budućnost kojoj se prilagođavaju dizajneri?

Automobilski dizajneri su u svojim mislima uvek par godina ispred publike kojoj se obraćaju. Ako je to tačno, kakva je budućnost za koju stilisti marke BMW, ali i drugih brendova, veruju da će nas snaći. Dakle, izgleda da nam BMW svojim dizajnom ne šalju poruku o nadolasku ere veće tolerancije na drumu, ili samovozećih automobila na primer, već naprotiv.

Međutim, vizija budućnosti onih koji kreiraju zakone je različita od toga što rade dizajneri bavarske i većine ostalih marki. Nadamo se sutrašnjici u kojoj će vozači biti više kooperativni i puni razumevanja za druge učesnike u saobraćaju, posebno u zakrčenim gradovima. Težimo automatizaciji kako bi unapredili brzinu protoka saobraćaja i što više zaštitili prirodu. Divna vizija, zar ne?

Možda i jeste, ali i dizajneri nas moraju pripremiti za takvu budućnost. To se svakako ne postiže hipertrofiranjem bubrega, zvezdi, prstenova niti maski hladnjaka.

AutoRepublika

(752)