Prodaje se ikona nemačke automobilske industrije

I ne, ne zove se Volkswagen, BMW, Mercedes, pa ni Porsche. Amphicar Model 770 je možda opstao u proizvodnji svega tri godine i u tom periodu pronašao samo 3.878 kupaca, ali je od samog predstavljanja stekao kultni status koji traje do današnjeg dana zahvaljujući podatku da je mogao da se vozi kako na tlu, tako i na vodi. Jedan kupac sa dubokim džepom će narednog meseca dobiti priliku da postane vlasnik Modela 770 u perfektnom stanju kada se primerak pojavi na čuvenoj aukciji Mecum.

Ovaj automobil je debitovao na Salonu automobila u Njujorku 1961. godine, a u izložbeno-prodajnim salonima se pojavio godinu dana kasnije. Proizvodnja će trajati do 1965. godine, mada će veliki broj neprodatih jedinica stajati u salonima dve godine duže. Iz tog razloga, primerci kao što je ovaj iz naše priče se vodi kao model za 1967. godinu, iako je zapravo napustio fabriku godinama ranije.

Oko 600 jedinica je završilo u Americi po relativno visokoj ceni od 2.889 dolara (oko 24.860 zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). U suštini, novi Model 770 je koštao više nego Ford Mustang s V8 motorom sredinom šezdesetih godina prošlog veka.

Za proizvodnju se pobrinula firma Quandt Group u gradu Lubek u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Kompanija zapravo ima i određene veze s valadajućom nacional socijalističkom partijom pošto je majka vodećeg istoimenog prvog čoveka firme, bila udata za Hitlerovog ministra propagande Jozefa Gebelsa.

Pošto je automobil imao male spojlere, postalo je jasno da je ciljao na američke kupce gde je takav stil bio najpopularniji, ali će prodaja „preko bare“ uvek biti simbolična iz nekoliko razloga.

Ne samo što je Model 770 bio izuzetno malih dimenzija, već je bio i izuzetno spor. Pokretao ga je 1,1-litarski benzinac pozajmljen od strane britanske firme Triumph, a razvijao je 38 konjskih snaga koje su se na točkove prenosile preko četvorostepenog manuelnog menjača. To je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 120 km/h, a kada bi vlasnik imao želju da njegov automobil postane čamac identičan agregat bi pokretao i par propelera.

Ni tu se nije mogao pohvaliti nekim umećem, odnosno hitrinom, i mogao je da dostigne brzinu od samo 12 km/h ili 12,1 kph. Prelazak u vodu nije bio preterano komplikovan, pa bi vozač morao sam da zaključa vrata i povuče ručicu kako bi se spustili propeleri. Nakon što automobil završi „pomorsku misiju“, vlasnik bi morao da ponovo podmaže 13 tačaka pre nego što bi Model 770 mogao biti vožen na asfaltu.

Iako nije postao komercijalni uspeh, Model 770 je ipak stekao kultni status, a među najpoznatijim vlasnicima je bio tadašnji američki predsednik Lindon Džonson.

Mali broj proizvedenih primeraka danas čini Amphicar veoma vrednim klasičnim automobilom, a cene se kreću od 25.000 pa sve do 125.000 američkih dolara. Restaurirani primerak kao ovaj iz naše priče sigurno pripada samom vrhu ponude, pa nema sumnje da bi mogao da dostigne čak i višu cifru.

AutoRepublika

(439)