Čudna sudbina Pol Vokerovog Nissana Skylinea R34
Bez obzira kakvo ste evenutalno mišljenje imali o serijalu akcionih filmova „The Fast & the Furious“, teško je ne odati im priznanje za uticaj koji su ostvarili na razvoj uličnog trkanja i generalno, na sam tjuninga automobila. Sećamo se „kao da je juče bilo“ kada je prvi deo stigao u bioskope davne 2001. godine, a iako za današnje standarde možda deluje smešno, u tadašnja vremena svi u srednjoj školi smo se „palili“ na „napucane“ primerke Honde Civic i Mitsubishi Eclipse (da, čak i ja koji sam u to vreme imao novog crvenog Forda Mustanga).
Znajući koji je trag ostavio serijal od osam filmova, malo ljudi ima informaciju da je retko koji od glumaca, zapravo bio veliki ljubitelj automobila. Neke glumice kao što su Džordana Bruvster (igra karakter Mije) i Mišel Rodrigez (Leti) u stvari nisu imale ni vozačku dozvolu kada je snimanje započelo, pa čak ni veliki Vin Dizel nije mario za kojim volanom se nalazio.
Većinu automobila je izabrao čovek po imenu Kreg Liberman, kome je dato kompletno ovlašćenje da lično odredi kakvi automobili i koje modifikacije će se naći na malim ekranima. Liberman će kasnije reći da su u stvari, samo dva glumca bili takozvani „petrolheads“ (izraz za osobe koje su „zaluđene“ automobilima) i to Sang Keng (igra karakter Hana) i pokojni Pol Voker koga pamtimo po ulozi Brajana.
Kada je snimanje prvog dela započelo, Voker se još uvek „palio“ na klasične američke „muscle cars“, ali je brzo prešao na JDM. To je akronim od engleske kovanice „Japan Domestic Market“, a što je odomaćen anglosaksonski izraz za japanske tjunirane automobile. U tome mu je pomogao i Liberman koji ga je upoznao sa čelnicima firme MotoRex. Ta kuća je bila jedina „preko bare“ koja je legalno mogla da uvozi čuveni Nissan Skyline GT-R.
Naime, sve do 2007. godine i debija sadašnje generacije japanskog sportskog automobila s oznakom GT-R, pod kodnim indeksom R35, Nissan nije prodavao svog velikana u Americi, a spomenuta firma MotoRex je bila jedina kojoj je legalno dozvoljeno da ga uvozi i prodaje. Naravno, najpopularnija generacija GT-R-a je bila R34 koja se proizvodila od 1998. do 2002. godine. Veruje se da je proizvedeno samo 11.578 primeraka, a MotoRex je uvezao samo njih četrnaest.
Tu se ponovo vraćamo do spomenutog Vokera. On je originalno testirao raniji model R32 pre nego što mu je MotoRex pozajmio čuveni R34 „Blackbird“ koji je poznat po specifičnoj crnoj boji i imenu sa čuvenog američkog špijunskog aviona. Blackbird se toliko dopao glumcu da je preko MotoRexa uvezao i primerak čije slike vidite u ovoj priči.
Reč je o automobilu iz 1999. godine koga pokreće 2,6-litarski turbo agregat. Reklamirana snaga je iznosila 276 „konja“, a što je bilo karakteristično zahvaljujući japanskom zakonu koji je limitirao moć pogonskih jedinica automobila na spomenutu cifru. Kasnija istraživanja će pokazati da je ona zapravo bila bliža brojci od 330 „grla“.
Voker je dugo godina vozio ovaj GT-R, ali ga je iznenada prodao kupcu na Havajima koji je želeo da napravi kopiju Blackbirda. On je i uspeo u tom pokušaju, a zatim je uložio velike sume novca u automobil, na koji način je četvorotočkaš dobio zanimljive detalje, kao što su hauba izrađena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima (koja je koštala oko 3.000 američkih dolara), zatim Veilside branici, Avan felne, novi izduvni sistem. Modifikacije su izvršene i na sistemu ogibljenja, kao i na brojnim drugim komponentama.
Ipak, vlasnik je bankrotirao 2005. godine i tako je bio primoran da proda svog ljubimca, koji završava u Teksasu i tu ostaje narednih 15 godine. Početkom ove godine ga je kupila firma Toprank i vratila u originalno stanju, a aktuelna vrednost se procenjuje na cifru od oko 400.000 američkih dolara.
Naravno, ovo nije bio jedini GT-R u kolekciji Vokera koji je imao preko 300 automobila. Većinski deo je rasprodat nakon smrti glumca u saobraćajnoj nesreći pre sedam godina, ali GT-R će uvek ostati najveći dragulj JDM sveta …
AutoRepublika
(15129)
