Zanimljivost dana: Oldsmobile Aurora – poslednji neuspešni pokušaj da se sačuva marka

Gašenje marke Oldsmobile, 2004. godine je označilo da najstariji aktivni američki brend više neće postojati. Premijum divizija kao profitni cetnar General Motorsa je takođe jedan od retkih svetskih entiteta – proizvođača koji je poslovao tokom tri veka (19., 20. i 21.) zajedno sa Peugeotom, Tatrom i MAN-om. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo se osrnuti na model Aurora sa kojim se Oldsmobile nadao preokrenuti sopstveni položaj na tržištu.

U ponudi General Motorsa, ova marka je zauzimala veoma bitnu poziciju. Njeni kupci su uglavnom bili u svojim četrdesetim godinama i njihove potrebe, sportski Pontiac više nije zadovoljavao, a istovremeno još uvek nisu bili spremni da pređu na skuplji i luksuzniji Buick.  Reputacija kompanije je uglavnom izgrađena na inovacijama. Oldsmobile je bio prvi brend sa pokretnom proizvodnom trakom (nešto šta se danas nezasluženo pripisuje Fordu) i pionior sa automatskim menjačima još 1939. godine kada je debitovao čuveni Hydra-Matic Drive.

Tokom pedesetih godina kompanija je prezentovala Rocket V8, jedan od prvih modernih agregata na svetu, dok je model F-85 Jetfire iz 1962. godine bio prvi serijski automobil na svetu sa turbo punjačem. Model Toronado je takođe bio prvi masovno proizvedeni američki automobil sa pogonom na prednje točkove.

Prodaja je bila posebno impresivna tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Cutlass bio najprodavaniji model u Americi, ali su se tada desila dva velika momenta koja će oštetiti reputaciju.

U navedenom periodu svaka divizija General Motorsa je još uvek proizvodila sopstvenu mehaniku, a veliko interesovanje za Oldsmobileovim automobilima je rezultiralo da kompanija nije mogla da proizvede dovoljan broj primeraka. To se posebno odnosilo na 5,7-litarski benzinac pa su mnogi modeli potajno dobili motor identične zapremine iz Chevroleta. Vlasnici su otkrili podvalu tek kada bi kupili Oldsmobileove delove i shvatili da oni ne mogu da se ugrade u automobil. Usledile su tužbe pre nego što je General Motors bio primoran da isplati odštetu. Drugi veliki skandal se desio i sa dva dizel motora (4,3 i 5,7 litara), čiji se kvalitet pokazao izuzetno lošim.

Ipak, to nije uspelo da smanji prodaju i 1985. godine Oldsmobile je zabeležio rekordni broj kupaca sa čak 1.066.122 isporučenih jedinica. Ali samo četiri godine kasnije, kompanija se nalazila u rasulu zahvaljujući pojavi prvih japanskih premijum marki kao što su Acura, Infiniti i Lexus. Oldsmobile je znao da ne može da preživi bez radikalnih promena pa je sva pažnja posvećena na novi model Aurora.

On je pratio strategiju spomenutih japanskih rivala, a sve je započeto tako od stila. Tokom osamdesetih godina, određene modele Chevroleta, Pontiaca, Oldsmobilea, Buicka i Cadillaca je razlikovala samo oznaka, pa Aurora nije smeo da liči na automobile s kojim je delio platformu (Buick Riviera i Park Avenue i Cadillac Seville i DeVille).

Na taj način očekivanja su bila da bi kupac posetio salon, ako ni zbog čega drugog, onda zbog posebnosti, pa čak i ako ne potroši novac na Auroru to će uraditi na neki drugi model kompanije. Aurorin prelep stil je takođe trebalo da igra ulogu i među onim kupcima sa dubokim džepom koji bi ponovo bili ponosni da voze ovaj brend.

Ne samo što je dizajn bio potpuno nov, već su i ostale karakteristike morale nadmašiti spomenute blizance sa identičnom arhitekturom. Aurora se pokazalo impresivno na bezbednosnim testovima i nadmašila je standarde sa lakoćom. Pažnja je zatim posvećena i mehanici, a za bazu je preuzet legendarni Cadillacov 4,6-litarski Northstar agregat.

Inženjeri su snizili zapreminu na 4,0 litara, a snaga je iznosila 250 „konja“ ili svega šest „grla“ manje nego daleko skuplji Lexus LS400. Pogonska sila se prenosila na prednje točkove točove preko četverostepenog automatskog menjača dok je ubrzanje do 100 km/h iznosilo 8,2 sekunde. Visoke ocene medija je dobio i enterijer i nijedan drugi automobil u sličnom cenovnom rangu se nije mogao pohvaliti sličnom opremom.

Aurora se zvanično pojavika u prodaji tokom 1995. godine po početnoj ceni od 31.370 američkih dolara (oko 53.440 zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). To je bilo daleko više nego bilo koji drugi Oldsmobile, ali istovremeno daleko manje nego konkurencija. Primer radi, čak i najjeftiniji premijum „Japanac“ sličnih dimenzija Acura Legend je koštala 38.900 američkih dolara (današnjih 66.300 zelembaća), a Infiniti Q45 i Lexus LS400 još i više.

U svojoj prvoj godini, ovaj model je pronašao oko 45.677 kupaca. Nažalost, naredne godine Oldsmobile podiže cenu, a prodaja biva prepolovljena. Iako će se ona oporaviti 2001. godine, kada je debitovala osvežena druga generacija, samo desetak meseci kasnije General Motors je najavio gašenje cele Oldsmobile divizije. Upravo je Aurora bila poslednji automobil koji je kompanija proizvela kobnog 29. aprila 2004. godine.

Na kraju, postavlja se pitanje da li bi Aurora spasila kompaniju da se kojim slučajem pojavila ranije u prodaji, ili da je možda koštala manje novca. Pitamo se zašto Oldsmobile nije pratio identičnu strategiju i sa jeftinijim modelima kao što su Intrigue i Alero. Čini nam se da se tržište jednostavno izmenilo u velikoj meri i da mesta za brendove koji su „ni na nebu ni na zemlji“ jednostavno više nije bilo.

Ista sudbina je kasnije zadesila i Pontiac, Saturn i Mercury dok je Buick opstao samo zahvaljujući uspehu u Kini. Oldsmobile Aurora možda nije uspeo u svojoj nameri, ali je otišao u istoriju kao veliki pokušaj za poslednje zbogom.

Zoran Tomasović

(3345)