Ispostava Daimlera iz Indije, kompanija BharatBenz je nedavno proslavila lep jubilej. Od momenta kada je organizovana proizvodnja u ovoj indijskoj kompaniji, što se dogodilo 2012. godine, do nedavnog trenutka u prošlosti, ukupno je 100 hiljada kamiona ove marke sišlo s traka. To je ujedno bio i prigodan trenutak, da se nazdravi i nakratko baci pogled ka prošlosti.
Možda malo ljudi zna, ali kompanija BharatBenz se može zahvaliti pomalo čudnom spletu okolnosti koji su doveli do njenog osnivanja, pri čemu se uglavnom misli na konflikt interesa koji se rodio između nemačkog Mercedesa i lokalne kompanije Tata. Naime, potonja firma je od Švaba, još 1954. godine, pazarila licencu za proizvodnju kamiona srednje klase bruto težine od pet do sedam tona. Licenca je plaćena tako što je Daimler dobio izvestan procenat učešća u kapitalu indijske firme.
U početnim fazama rada, svi vitalni sklopovi za vozila su dolazili iz Nemačke, da bi do 1970. godine Indijci uspeli da lokalizuju proizvodnju do nivoa od 90%. Dostignuće možda i nije toliko vredno čuđenja i divljenja, ako se zna da je koncern Tata najveći u oblasti proizvodnje brojnih artikala, od bicikala do parnih lokomotiva.
Potom je nažalost došlo do prvih ozbiljnijih poslovnih čarki i neslaganja. Švabe su insistirale na osvežavanju programa, nalik onome što se dogođalo u matičnoj fabrici. Ali, to je otprilike sve što su mogli da urade jer je u njihovom posedu bilo samo 11% akcija indijske kompanije, pa više od „talasanja“ nisu ni mogli da iniciraju.
S druge strane, domaći igrač nije prepoznao niti jedan jedini razlog da pristupi inoviranju game, nastavljajući da proizvodi pojednostavljene kamione. Imajući u vidu stepen siromaštva svojstven indijskom potkontinentu, takva strategija se ispostavila smislenom i opravdanom.
„Zna se ko je Tata!“
Pošto konflikt nikako nije mogao biti „ispeglan“, Mercedes je prodao akcije Tate i osnovao, izgradio svoju fabriku u kojoj je pokrenuta prozvodnja modela Actros i Axor. Međutim, ispostavilo se da su lokalni likovi bili u pravu. Prodajni rezultati Mercedesovih kamiona sklopljenih u Indiji su bili mizerni, pa se Actros nudio čak i fizičkim licima direktno iz fabrike.
Onda su Nemci doneli odluku da montiraju posebno specificirane verzije mašina, prilagođene posebno za lokalno tržište, pa su u tu svrhu osmislili i novu marku. Ona je ponela naziv iz naslova – Bharat. Uzgred, Bharat se može prevesti kao „samozvani“.
Kamioni koji silaze s proizvodnih traka ove kompanije predstavljaju svojevrsan miks zasnovan na modelima Mercedes Axor i Mitsubishi Fuso, doduše u pojednostavljenoj i prilagođenoj formi. Male kabine, slabašni dizel motori, oslanjanje na bazi opruga i minimalan obim korišćene elektronike, zaštitni su znaci marke Bharat.
U kasnijoj fazi je u fabrici upriličena i proizvodnja autobusa i poljoprivredne mehanizacije.
Tokom proteklih osam godina, Bharat je uspeo da sklopi sto hiljada kamiona iz različitih segmenata. Interesantno je da, od tada i Tata proizvodi isto toliko teških komercijalnih vozila. Ceo „zez“ za Mercedes se ogleda u tome što Tatu tu proizvodnu cifru dostiže za jednu, umesto za osam godina.
AutoRepublika
(353)
ovaj način tovarenja, iliti petovarivanja svih vozila u Indiji…je pravo čudo…. laki, kabasti materijali…. kako lli prolaze kada se dva „ovna“ na ulici sretnu…. 😉