Williams – priča o jednom od najlegendarnijih F1 timova u istoriji

Kada bi ste čitali statističke podatke koji glase:

• 732 starta
• 9 titula u konkurenciji konstruktora
• 7 titula u konkurenciji vozača
• 114 pobeda
• 243 podijuma
• 114 pol pozicija
• 3561 poen
• 133 najbrža kruga
• 33 dvostruke pobede

Da li biste odmah znali o kom timu se radi? Nije u pitanju Ferrari, a ni McLaren i Mercedes, već, nažalost danas najslabija ekipa Formule 1, Williams. Nekada legendaran tim, danas prolazi kroz najgori period u svojoj istoriji. Poslednju pobedu zabeležili su već davne 2012. godine zahvaljujuči Pastoru Maldonadu na stazi Katalunja. Poslednju pol poziciju osvojio je Felipe Masa na stazi Red Bull Ring 2014. godine. Ekipa je u svojoj istoriji koristila Fordove, Hondine, Cosworthove, BMW-ove, Tojotine, Renaultove, Mercedesove motore. Zbog svega navedenog bilo bi lepo da se malo prođe kroz istoriju ovog britanskog tima.

U današnjem formatu ekipu je formirao Frenk Vilijams 1977. godine. Vilijamsu je ovo bio treći projekat po redu nakon što je 1969-1975. godine vodio Frank Williams Racing Cars i Wolf-Williams Racing 1976. godine. Projekat ekipe Williams je brzo napredovao i prvu pobedu zabeležili su već 1979. godine na stazi Silverston. Za volanom je bio Klej Regaconi. Tu godinu završavaju kao vicešampioni iza Ferrarija, za koji su te godine vozili Džodi Šektor i Žil Vilnev. Šektor je te sezone osvojio titulu u konkurenciji vozača, drugi je bio Vilnev, dok je Džons bio drugi.

Zanimljivo je da je ovo bila poslednja titula za Ferrari sve do 2000. godine i zlatnog doba na čelu sa Šumaherom. Williams je te godine korstio Fordove motore. Već naredne godine (1980.) Williams je krenuo u pohod na titulu šampiona s Alenom Džonsom kao glavnom zvezdom koji je vozio za tim od 1978. godine. Džons je sjajno počeo sezonu pobedom u Argentini i podijumom u Brazilu. Zatim je imao pomalo problematičan period do trke u Francuskoj otkada skoro da nije silazio s podijuma (samo na trci u Holandiji nije bio na podijumu.). Pobede je zabeležio u Francuskoj, Britaniji, Kanadi i SAD-u. Na ovaj način Džons i Williams dolaze do svojih prvih šampionskih titula u Formuli 1.

Džons je nastavio sa pobedama i naredne, 1981. godine. Australijanac je pobedio na prvoj trci sezone u SAD, dok je u Brazilu bio drugi. Na njegovu žalost i žalost Williamsa, Nelson Pike je počeo da pokazuje svoje kvalitete nakon te trke i na kraju uspeva da zabeleži svoju prvu šampionsku titulu na kraju sezone. Ipak sezona je bila daleko od loše po ekipu Williamsa, koja uspeva da odbrani titulu šampiona u konkurenciji konstruktora.

Nakon neuspešne odbrane titule, Džons se povukao, a na njegovo mesto dolazi Finac, Keke Rozberg. Sezonu je silovito započeo Alen Prost u Renaultu, koji je zabeležio dve pobede na prve dve trke sezone. Za to vreme, Rozberg je zabeležio peto mesto u Južnoafričkoj Republici, dok je sa trke u Brazilu diskvalifikovan. Finac ipak na kraju uspeva da preokrene sezonu i na kraju se domogne titule šampiona u konkurenciji vozača. Svojevrtstan kuriozitet je što je Rozberg svoju prvu i jedinu pobedu zabeležio tek na pretposlednjoj trci te sezone na stazi trci u Švajcarskoj. Ekipa nije uspela da zabeleži treću uzastopnu titulu u konkurenciji konstruktora, tako da je sezonu završila iza Ferrarija, Renaulta i McLarena. U pauzi između dve sezone, Williams je bio prvi tim koji je pružio šansu tada mladom Brazilcu, Ajrtonu Seni da prvi put sedne za volan bolida Formule 1.

Nakon tri uspešne sezone, kada je ekipa uzimala bar po jednu titulu, došao je period lošijih rezultata, koji su bili posledica prelaska na Hondine motore. Te 1986. godine, za ekipu su vozili Najdžel Mensel i Nelson Pike. Sezona je dobro krenula, pobedom Pikea na njegovom domaćem terenu u Brazilu. Na sledećoj trci Mensel beleži drugo mesto, ali onda Alen Prost počinje sa sjajnim vožnjama. Do kraja sezone se vodila velika borba između Mensela i Prosta i na kraju Francuz uspeva da osvoji titulu sa svega dva poena prednosti. Odmah za njihovim petama bio je i Pike koji je imao samo poen zaostatka za Menselom. Britanac je te sezone slavio čak pet puta, jednom više od Prosta i dva puta više od Pikea, ali je tokom sezone imao čak četiri odustajanja, koja su ga koštala titule. Ipak zahvaljujuči sjajnim vožnjama oba vozača, Williams osvaja titulu u konkurenciji konstruktora, treću po redu. Titula je bila velik podsticaj za ekipu pogotvo što je te 1986. godine vlasnik ekipe Frenk Vilijams imao strašnu saobraćajnu nesreću nakon koje je ostao u invalidskim kolicima.

Saradnja Williamsa i Honde nastavila je da daje rezultate i naredne 1987. godine. Pike i Mensel su bili nezaustavljiv tandem i borba za titulu u konkurenciji vozača se vodila samo između njih dvojice. Jedini vozač koji im je pretio bio je Ajrton Sena. Na kraje sezone, Pike je slavio s minimalnom prednošću u odnosu na Mensela. Zahvaljujući sjajnim vožnjama oba vozača, ekipa Williamsa osvaja svoju četvrtu titulu u konkurenciji konstruktora i do sa skoro dvostruko više poena u odnosu na drugoplasirani McLaren.

Nakom ponovnog niza uspeha, Williams opet upada u malu krizu. Povod je i ovog puta bio siti, promena dobavljača motora. Naime Honda je na kraju 1987. godine prekunula saradnju sa Williamsom i počela je da snabdeva McLaren. Zbog toga Williams prelazi na Renaultove motore. McLaren je nakon prelaska na Hondine motore ušao u najdominantniju eru u svojoj istoriji, dok je Williams morao da krene sa novim razvojem bolida.

Uspeh se vratio 1992. godine. Williams je dobro proučio nova pravila i uspeo da napravi dominantan bolid. O tome koliko su bili nadmoćni u odnosu na ostale govori činjenica da su u prvih pet trka zabeležili četiri dvostruke pobede. Tim je bio dominantan skoro kao Mercedes u današnje vreme. Mensel je u prvih šest trka zabeležio pet pobeda zaredom i jedno drugo mesto. Do kraja sezone slavio je još četiri puta i postao prvi vozač sa 9 pobeda u jednoj sezoni. Njegov klupski kolega, Rikardo Patreze, zabeležio je samo jednu pobedu, ali je imao čak šest drugih mesta. Na kraju sezone Mensel uspeva da upiše svoju prvu i jedinu titulu u Formuli 1, dok Williams dodaje još jednu titulu u konkurenciji vozača i u tom momentu ih ima ukupno pet.

Za 1993. godinu, Williams je imao sasvim novu postavu vozača. Angažovali su Alena Prosta i Dejmona Hila. Nije potrebno govoriti da je Williams u ovom momentu bio tim u kome su svi želeli da voze. Jedna od kontroverzi ove sezone bila je klauzula ugovora Alena Prosta, koja je timu zabranjivala da dovede Senu da vozi za njih. Ovo su mnogi gledali kao vrlo nepoštenu potez Francuza s obzirom da je Williams vodio pregovore i sa Senom. Danas su ovakve stvari sasvim normalne, pogotovo kada se vidi kako glavni vozači timova gledaju da pored sebe imaju slabije vozače (na primer Hamilton i Botas). Mada je u to vreme potez Prosta bio vrlo kritikovan, on je očekivano došao do titule šampiona i penzionisao se na kraju godine. Ekipa Williamsa upisuje svoju 6. titulu šampiona.

Odlaskom Prosta iz Williamsa najzad se otvaraju vrata za Senin dolazak. Svi su bili ubeđeni da će Brazilac odvozati jednu dominantnu sezonu i upisati novu titulu, ali nažalost to se nije desilo, jer je izgubio život na trećoj trci sezone u Imoli. Njegovo mesto popunio je prvo Kultard, a posle je Kultarda zamenio i Mensel do kraja sezone. Zahvaljujući njima i Hilu, Williams uspeva da i pored tragedije sa Senom upiše još jednu, sedmu titulu šampiona, dok je naslov u konkurenciji vozača pripao Šumaheru.

Sledeće, 1995. godine, Williams nije mogao da se suprotstavi Benettonu i Šumaheru. Hil je uspeo da zabeleži četiri pobede, dok je Kultard slavio jednom. Šumaher osvaja drugu uzastopnu titulu, dok je Hil bio drugoplasirani, a Kultard treći. Benetton osvaja titulu u konkurenciji konstruktora, a Williams mora da se zadovolji drugim mestom.

Nakon „slabijeg“ rezultata, Williams za 1996. godinu dovodi Žaka Vilneva da vozi u postavi pored Dejmona Hila. Kanađanin je ostvarivao sjajne rezultate u Indy Car seriji, osvojivši 500 milja Indijanapolisa godinu dana ranije i titulu Indy Car serije te godine, pa je u Formulu 1 došao sa velikim očekivanjima. U prvih pet trka Williams beleži pobede. Četiri je upisao Hil, a jednu Vilnev. Nakon odustajanja u Monaku i Španiji Hil vozi vrlo dominantno do kraja sezone i osvaja titulu u konkurenciji vozača. Vilnev je takođe bio sjajan i sa svoje četiri pobede obezbeđuje da Williams dođe do svoje 8. titule šampiona u konkurenciji konstruktora.

Sledeće 1997. godine, kako će se kasnije ispostaviti, Williams osvaja svoje poslednje titule kako u konkurenciji vozača tako i u konkurenciji konstruktora. Vilnev je vodio veliku borbu sa Šumaherom cele sezone, a prednost se smenjivala s jednog na drugog vozača. Odluka o tituli pala je u poslednjoj trci sezone u Herezu. Šumaher je poveo, a Vilnev je konstantno vršio pritisak uz pomoć klupskog kolege Frencena. Posle jednog Vilnevovog napada dolazi do kontakta nakon što je Šumaher skrenuo u bolid Williamsa. Nemac nije uspeo da nastavi trku (a kasnije je i diskvalifikovan), a Vilnev dolazi do titule šampiona. U konkurenciji konstruktora borba nije bila toliko napeta i Williams lagano uzima titulu ispred Ferrarija i Benettona.

Period dobrih rezultata Williamsa opet prekida McLaren koji u saradnji s Mercedesom uzima naredne dve titule.

Od 2000. godine tim počinje saradnju s BMW-om. Williams se nadao da će saradnja s nemačkim proizvođačem da ga vrati na vrh na kojem je bio tokom devedesetih godina. Te godine Williams sezonu završava na trećem mestu iza Ferrarija i McLarena, ali ih britanski tim nikada nije ozbiljnije ugrozio. Projekat s BMW-om je dobro počeo te sezone. Nemački proizvođač je krenuo s postepenim razvojem motora kako bi vremenom razvio brzinu, a da ne utiče na pouzdanost motora.

Rezultati su se videli već 2001. godine, kada je BMW proizveo najbolji motor, a na čelu razvoja je bio Endi Kauel. Godinama kasnije, Endi će biti jedan od najzaslužnijih ljudi za razvoj Mercedesovog dominantnog, hibridnog motora. Williams je po nekim procenama te sezone imao i do 100 konjskih snaga više u odnosu na prošlu 2000. godinu.

Snaga motora je bila dovoljna da vrati ekipu Williamsa na pobedničke staze. Prvi trijumf u novom partnerstvu zabeležio je Ralf Šumaher na stazi Imola. Isti uspeh ponovio je i u Kanadi. Dok je svoju prvu pobedu zabeležio i drugi vozač ekipe, Huan Pablo Montoja u Monci. Te sezone Williams je upisao četiri pobede, i završio je sezonu kao trećeplasirana ekipa. Williams nije bio dovoljno brz da ugrozi Ferrari i McLaren, ali je bio znatno ispred ostatka karavana. Slična situacija u kojoj se Red Bull nalazio prethodnih godina.

Sledeće godine Williams je uspeo na napravi korak napred, ali i dalje nije mogao da se meri s brzinom koju je imao Ferrari. BMW jeste bio najbolji motor, ali je Ferrari imao sveukupno najbolji automobil. Iako su završili sezonu na drugom mestu, Williams je uspeo da upiše samo jedu pobedu zahvaljujuči Ralfu Šumaheru u Maleziji. Na kraju sezone, zaostatak za Ferrarijem je bio ogroman. Italijanski tim je upisao 221 poen, dok je Williams imao 92. Trećeplasirani McLaren je sezonu završio sa 65 poena.

U ovom momentu BMW je počeo da preispituje svoje partnerstvo sa Williamsom. Nemački proizvođač je smatrao da su oni ispunili sva očekivanja, a da je Williams taj koji kaska sa razvojem bolida. Gde je nastao problem? Pa sve se vrti oko jednog imena – Edrijan Njui, čovek koji je danas jedan od najzaslužnijih za uspehe Red Bulla. Njui je do 1996. godine bio član ekipe Williams. Na kraju te godine napušta tim, ali je radio na razvoju bolida za 1997. godinu. Koliki je njegov doprinos bio velik govori to da, kako je već pomenuto, Williams od tada nije osvojio nijednu titulu.

Naredne 2003. godine. je sve ukazivalo na to da će Williams da se vrati na šampionski tron. Promena pravila koja se ticala pneumatika, a koja je bila namenjena da prekine Ferrarijevu dominaciju, dala je šansu Williamsu i McLarenu da se bore za titulu. U prvih šest trka Williams je slavio četiri puta. Po dve pobede za Ralfa i Montoju. Kombinacija Williams-BMW s Michelinovim gumama je nekada izgledala nezaustavljivo na stazi. Ipak, na njihovu žalost sreća im je okrenula leđa pred trku u Italiji. FIA je donela pojašnjenje pravila koja se tiču guma i utvrđeno je da Michelinove gume nisu po tim standarima. FIA je uvidela da je površina koja dotiče tlo na gumama francuskog proizvođača veća nego što je dozvoljeno i da se moraju prilagoditi prvilima. Bridgestone nije imao ovih problema pa je tako Ferrari uspeo da se domogne novih titula. Raikonen i Montoja su do poslednje trke bili u borbi za osvajanje šampionata, ali je Šumaher uspeo da im odoli sa svega nekoliko poena razlike.

Posle ovoga sve je krenulo nizbrdo za partnerstvo BMW-a i Williamsa. Naredne 2004. i 2005. godine britanski tim nije mogao da ugrozi konkurente na vrhu. Ne samo to, nije čak ni uspevao da se održi bar na trećem mestu uz Ferrari i McLaren. So na radnu dodaje i Renault, koji osvaja titulu 2005. godine. Williams te sezone završava na petom mestu iza Renaulta, Ferrarija, McLarena i Toyote.

Te godine partnerstvo se i završilo. BMW počinje saradnju se ekipom Saubera, a Williams prelazi na Cosworthove motore. Britanski tim je te 2006. godine imao najgoru sezonu u poslednjih 20 godina. U konkurenciji konstruktora su završili tek na 8. poziciji od 11 timova. Ne samo da nisu nijednom pobedili te godine, nisu čak imali nijedan podijum, a većinu trka nisu ni završavali. Za volanom njihovih bolida te godine su bili Mark Veber i  Niko Rozberg.

Naredne godine, Williams je počeo saradnju sa Toyotom i rezultati su se odmah popravili. Nije bilo pobeda, ali je tim uspeo da završi sezonu na četvrtom mestu ispred kombinacije Red Bull Renault, koja znamo šta je postigla u godinama koje slede. Bitno je naglasiti da bi ekipa Williamsa sezonu realno završila na petom mestu da nije bilo diskvalifikacije McLarena iz šampionata konstruktora.

Williams je naredne godine opet pao u rezultatima. Niko Rozberg je dva puta bio na podijumu, ali to nije bilo dovoljno podigne tim sa začelja tabele. Britanski tim sezonu završava na osmoj poziciji. Bili su bolji samo od Honde, Force Indije i Super Agurija. Doduše treba naglasiti da je Super Aguri vozio samo prve četiri trke.

Sledeće, 2009. godine, Formula 1 prolazi kroz radikalnu promenu pravila. Menjao se kompletan koncept bolida. U ovoj situaciji najbolje se snašla novooformirana ekipa Brawn GP, koja je na čelu sa Ros Bronom pronašla rupu u pravilima i bila nezaustavljiva prvih nekoliko trka. Williams je nastavio s lošim rezultatima. Opet bez pobede, ali i bez podijuma, sezonu završava tek na sedmoj poziciji. Situacija je izgledala sve gore i gore po ekipu.

Sledeće (2010.) godine, Williams napušta projekat s Toyotom i vraća se Cosworthu. Sezona nije bila ništa bolja u odnosu na prethodne i Williams je sve više počeo da liči na osrednji tim, a ne na nekog ko je godinama bio dominantan u Formuli 1. Rezultati su bili sve gori i gori. Posle užasavajuće 2011. godine kada su završili na devetom mestu ekipa ponovo počinje saradnju sa Renaultom.

Williams se nadao da će staro oprobano partnerstno s francuskim proizvođačem vratiti slavu koju je ekipa nekad imala. Te 2012. godine, Formula 1 je imala jednu od najluđih sezona. Timovi su imali problema s upoznavanjem Pirellijevih pneumatika, pa se desilo da je u 8 prvih trka sezone slavilo 8 različitih vozača. Williams, tačnije Pastor Maldonado je svoju šansu iskoristio u Španiji, kada je slavio ispred Fernanda Alonsa u Ferrariju. Nažalost to je bio jedini zapaženiji rezultat te sezone. Williams i dalje nije uspevao da se podigne u poretku pa je šampionat završio na osmoj pozicij.

Na početku sledeće sezone (2013. godine) vođenje ekipe preuzima Kler Vilijams, ćerka Frenka Vilijamsa. Frenk je imao sve više problema sa zdravljem i bilo mu je sve teže da vodi ekipu, pa je iz tih razlog taj posao prepustio ćerki, ali je zvanično on i dalje bio vlasnik tima. Te godine Williams završava saranju sa Renaultom i potpisuje ugovor  sa Mercedesom od 2014., čije motore koriste i danas.

Na početku te seupme Williams je izgledao moćno. U predsezonskim testiranjima je bilo priča da je možda i najbolji tim u karavanu. Naravno, svi zamo kako se posle sve odvijalo i kako je Mercedes postao dominantan tim Formule 1. Ipak, Williams je bio na zavidnom nivou u odnosu na ostale. Neretko su bili najbolji tim posle Mercedesa. Williams je bio jedina ekipa koja nije izgubila od Mercedesa a da je startovala s pol pozicije te sezone, zahvaljujući Masi na stazi Red Bull Ring. Tim nije uspeo da zabeleži pobedu, ali su Botas i Masa bili ukupno deset puta na podijumu. Sezonu su završili na trećeem mestu iza Red Bulla, a ispred Ferrarija.

Williams nije nastavio sa razvojem odličnog bolida naredne godine, pa umesto da napreduju, od tog momenta kreću s blagim padovima iz sezone u sezonu. Ekipa je 2015. godine ponovo beležila solidne rezultate, s nekoliko podijuma, ali bez pobeda. Ista priča se prenela i na 2016. godinu i polako je postajalo jasno da osim napretka Mecedesovog motora Williams stagnira. Priča koja je pratila tim za vreme saradnje s BMW-om ponavlja se i tada.

Na kraju 2016. godine, nakon iznenadnog odlaska Rozberga iz Mercedesa, prvi vozač Williamsa, Valteri Botas, prelazi u šampionsku ekipu, a britanski tim je morao da moli Masu da se vrati iz penzije kako bi imao bar jednog dobrog vozača te godine. Za ekipu je ovo bili bitno najviše iz perspektive uvođenja novih pravila za 2017. godinu, pa nisu smeli sebi da priušte kockanje s neiskusnim vozačima. U tim je te godine stigao Lens Strol, mladi Kanađanin čiji otac je postao glavni finansijer Williamsa. Ekipa je te godine završila kako petoplasirana na kraju sezone. Ovom „uspehu“ najviše je doprineo Masa svojim solidnim rezultatima na početku šampionata. Ipak treba naglasiti i treće mesto Strola na trci u Azerbejdžanu. Kanađanin je posle lude trke izgubio drugu poziciju na svega nekoliko stotina metara od cilja.

Naredne godine Masa definitivno odlazi u penziju, a Williams dovodi mladog Rusa, Sergeja Sirotkina. Sada, sa dva mlada vozača u timu, Williams nije imao jasnog vođu na kog je mogao da se osloni. Te 2018. godine tim pada na začelje tabele i završava sezonu na 10. mestu. Nažalost do danas se ekipa nije pomerila s te pozicije. 2019. godine, Williams je osvojio svega 1 poen i to zahvaljujući ludnici u Hokenhajmu, a ne kvalitetu. U predsezonskim testiranjima za ovu 2020. godinu, izgledalo je kao da tim malo napreduje, ali zbog cele situacije oko pandemije još ostaje da se vidi kakvi će rezultati biti ove godine.

Kada smo rezimirali istoriju Williamsa jasno se vidi o kakvom timu se radi. Timu koji je u samom DNK Formule 1 kao McLaren i Ferrari. Kroz dugi niz godina veliki broj šampiona je prošao kroz garažu Willimsa, a mnogi su postali šampiona baš za volanom njihovih bolida. Nadamo se da će se neko od svih njih naći da pomogne ekipi u ovim najtežim trenucima i da će legendarni Williams opet biti viđen na podijumskim pozicijama na kraju trka Formule 1.

Dušan Topić

Uredio: Pavle Barta

(807)