Blog: Srbin u Briselu aka „usred Autoworlda“

Nalazim se ispred Trijumfalne kapije, ovog puta u Briselu. Manja je od one u Parizu, ali veća od Brandenburške u Berlinu. Otkud ta konstantna potreba za merenjem, pitam se dok šetam pored brojnih kipova koji predstavljaju pokušaj prikazivanja veze između belgijskih vladara 19. i 20.veka i božanstava starih vremena.

S desne strane, u okviru istog kompleksa, vidim ogromni plakat koji prikazuje mnoštvo automobila u zatvorenom prostoru i natpis: Autoworld. E sad, malo ko će poverovati, ali prva asocijacija mi je AutoRepublika. Odlazim do muzeja ne bih li video malo bolje o čemu se radi. Ja zaista volim automobile, ali kada sam čuo da je karta 12 evrića, ne bi mi dobro. Nakon kraće prepiske s ekipom iz AutoRepublike, dobijam zeleno svetlo da odem na izložbu i napišem kraći tekst o ovom muzeju i mojim utiscima.

U pitanju je ogromna hala, veoma dobro osvetljena prirodnim svetlom, koje dolazi s ogromnih bočnih prozora. Da bi se ušlo u sam muzej potrebno je kupiti kartu elektronskim putem, uz pomoć velikog displeja i evo prvog problema: obavezno je popuniti podatak o zemlji odakle dolazi posetilac. To je u redu, ali među ponuđenim zemljama – nema Srbije. Besan sam! Želim da se suočim sa osobljem i nabijem im na nos kolonijalno vreme koje je njihova zemlja provela u nesrećnom Kongu i da istrčim nazad na ulicu, ponosan na svoje poreklo, srećan zbog ušteđenih para. Elem, nekako sam progutao ovu nepravdu i usput saznao da ovaj muzej najviše posećuju stranci iz Australije, Bugarske i Brazila. Ne bih se preterano pouzdao u njihovu statistiku – belgijsku.

Prizor iza elektronske kapije koja se otvara nakon kupovine karte je uistinu impresivan. Nekoliko stotina automobila na dva nivoa čine maltene idealnu sliku za svakog prosečnog muškarca sa Balkana.

Nije ovde reč o običnim automobilima koje možete videti na parkingu ispred svake zgrade. Ovde su svi automobili skockani i sjaje se. U prvom redu je najstarija ekipa. I tu stvarno mislim na vozila koja su bila u opticaju kada je Pantelija Topalović išao u auto-školu. Prvi na koji nailazim, a koji je automobil u današnjem smislu te reči, jeste Renault tip X-1 iz 1908. godine sa 3050 cm3. U istom redu nalazi se značajno zanimljiviji Opel iz 1911., s belim Continental gumama, dvolitarskim motorom sa 4 cilindra. Ovaj momak je tih godina mogao da dostigne brzinu od čak 65 km na sat. Smenjuju se Lion Peugeot VD 2 iz 1915. sličnih karakteristika kao Opel. Tu dobijam informaciju da je u praskozorje Prvog svetskog rata, fabrika Peugeot proizvodila nešto više od 9 hiljada automobila godišnje.

Nastavljam putem koji posetioce ovog muzeja vodi kroz decenije automobilske industrije. Pažnju mi privlači zeleni Studebaker iz 1915. godine sa 6 sedišta i električnim svetlima, što je u to vreme bilo veoma napredno. Ipak, zbog nepouzdanosti sistema, imao je instalirana i rezervna svetla koja su radila na acetilen.

Žuti Citroen tip C Boattail predstavnik je treće decenije dvadesetog veka, dok će četvrtu deceniju do početka Drugog svetskog rata obeležiti mnogo skladnije karoserije Mercedesa 170V i BMW-a 326. Čuveni Buick Roadmaster iz 1948. s motorom radne zapremine 5,2 litra i maksimalnom brzinom od 135 km/h predstavlja jedan od bisera ove Mahi (Mahy) kolekcije koja spada u najveće na svetu, s oko hiljadu vozila.

U ovom delu muzeja, izdvojio bih još i Cadillac model K iz 1907. godine, zatim Rolls-Royce Phantom I iz 1926., Ravel tip B.12.26 sa karoserijom delom od drveta, ali i Lincoln Continental iz 1965. sa 7 hiljada kubika u kome se vozio belgijski kralj Boduin.

Na drugom spratu muzeja, nalaze se sportski automobili, ali i kolekcija iz 60-ih i 70-ih. Tu saznajem da je alternator postao sastavni deo automobila 1960, a ABS 1966.

U Autoworldu u Briselu možete videti i Porscheov model 356 C iz 1964. koji je mogao da ubrza od 0-100km/h za 9 sekundi, kao i onaj sa oznakom 911 SC Targa iz 76. koji je koristila belgijska policija i koji je proizveden u samo 40 primeraka.

Od novijih automobila, definitivno izdvajam Audi R8 AWD (Quattro) iz 2013. godine, BMW Formulu 1 iz 1985., zatim Lexus LC 500 Sport Grade, ali i legendarnu Testarosu, koja se proizvodila od 1984.do 1996 i mogla da razvije 290 kilometara na sat.

Neposredno pre nego što ću izaći iz ovog hrama, odlučujem se za favorita. I samo mali uvod: Ovo je moj utisak koji nije zasnovan na informacijama, već na osećaju ličnog zadovoljstva i uzbuđenja.

Dragi prijatelji AutoRepublike, čast mi je da predstavim Porsche GT3 CUP, vlasništvo garaže Deman iz Brisela.  Govorim o mašini sa 6 cilindara (Boxer), radne zapremine 4 litra i 520 konjskih snaga.

Zašto sam se odlučio za njega? Vrlo jednostavno: zato što je vidno izubijan od vožnje, s ožiljcima iz trke „24 sata Spa“. Automobil je uspešno ispunio 2019. jedan od najzahtevnijih zadataka koji se može postaviti jednoj mašini: voziti bez prestanka u trajanju od 24 sata. Reč je o trci koja je premijernu trku imala samo godinu dana nakon značajno poznatijeg „L Mana“ (Le Mans).

Da li ima boljih i bržih automobila od ovog? Naravno! Ali, život me je naučio da poštujem iskustvo. Pa tako sa Autoworlda odlazim noseći uspomenu na ovoj automobil, ali i malu zavist prema Panteliji i njegovim drugarima, koji vozaše 30 na sat i ne poznavaše stres.

Nemanja Ćirilović

(402)