Peugeot 2008 – K’o veliki

Po ugledu na Renault Captur 2 i novi 2008 evoluirao je na svim poljima. Veći, moderniji, atraktivniji, snažniji, skuplji.., ovaj „mali“ Peugeot kao da želi konkurisati bratskom 3008.

Od kako je 2013. godine prvi Peugeot 2008 stupio na scenu, tržište malih SUV obogaćeno je s desetak talentovanih konkurenata, od kojih su mnogi izdašnijih spoljašnjih i unutrašnjih dimenzija. Nekada bilo sada se pripoveda, druga generacija prerasla je tako sve konkurente (4,3 metra), i kao bonus, za razliku od gore spomenutog Captura, u estetskom smislu doživela je pravu metamorfozu. Sve je ovde drugačije, već na prvi pogled jasno ja da 2008 deli stilske elemente s većim 3008, kao i nedavno lansiranim 208, koji je na ovom polju pobrao silne lovorike.

Lice znači karakterišu tri vertikalne LED diode u sklopu svetlosne grupe, kao i još jedna, znatno duža, koja se spušta sve do „maglenki“. Maska hladnjaka je kao i kod 208 ogromna, no za razliku od njega poklopac motora je vertikalno postavljen, što mu daje robusniji izgled. Gledano s boka do izražaja dolaze veliki lukovi točkova uokvireni crnom zaštitnom plastikom, solidno odstojanje od tla od 17 santimetara i bizarni reljefi na vratima.

Podrazumeva se da su opšte forme nalik na one kod 3008, što se odnosi i na zadnji deo, koji krase tri zakošena svetla, ubačena u crnu plastičnu masku. Primećujemo i dvostruki završetak izduvne cevi (nije lažna kao kod slabijih verzija), kao i ogroman branik, koji štrči dobrih desetak santimetara. Pomalo neukusno ali praktično, kako kažu u Peugeotu, cilj je bio zaštititi peta vrata i karoseriju, skupe za zamenu ili opravku. Sve u svemu novi 2008 jasno stavlja da znanja da se radi o jednom SUV-u, dok je bivši imao gene uzdignutog karavana, po ugledu na predhodni 207 SW.

Verovatno je zbog toga prva generacija Renaulta Captur i „obrala kajmak“, drugim rečima prodaja Pugeota bila je inferiornija za oko 400.000 jedinica. S nekih 1,1 milion prodatih vozila rezultat je ipak vredan hvale, no novi 2008 pretenduje na prvo mesto, što nam se nakon sedam dana provedenih za njegovim upravljačem učinilo posve izvodljivim…

Impresivno i (ne)pregledno

Možda još više od spoljašnjosti fascinira enterijer ovog „lava“, iako je evidentno da je prekopiran od manjeg 208. No čim smo se smestili za upravljač, uverili smo se kako je pozicija uzdignuta, a da je kokpit prostraniji na sve strane za po koji santimetar. Rekao bih upravo koliko je neophodno, jer se i moj kršni prijatelj, u šali nazvan „sumo“ (1,9 metara visine i 120 kilograma), osećao prijatno.

Nažalost, zaštitni znak novih generacija Peugeota, takozvani „i-Cockpit“, ni ovde se nije rešio principijelne mane, koja se ogleda u lošoj vidljivosti donjeg dela instrument table. Želite li ih videti po svaku cenu, opet se nameće „igranje“ sedištem i malim upravljačem, podrezanim na gornjem i donjem delu. U mom slučaju prvi se mora podići a drugi spustiti u krilo, sva sreća njihova amlituda podešavanja je velika, tako da na kraju vozač nekako pronalazi željenu poziciju.

Na ovom polju Renault Captur, vožen samo jednu sedmicu ranije, bolje mi je „legao“, iako ni on nije bez zamerki (visoki vozači ne mogu spustiti sedište dovoljno nisko). Zanemarimo li ovako specifičnu ergonomiju, sve ostalo uglavnom je u superlativima. Enterijer je k’o bombona, sigurno  najspektakularniji u segmentu. Ukoliko vam je cilj da impresionirate prijatelje i koleginice s posla, ne tražite dalje, nijedan konkurentski model neće im više „napuniti“ oči. Naravno da se ovo ne odnosi na osnovnu verziju, no kako sam bio u prilici upoznati se samo s voženim GT, skoncentrisaću se na njega.

I ovde se tako srećemo s „3D“ instrument tablom, po prvi put viđenom kod 208. Zapravo radi se ekranu (analogni instrumenti su zadržani za niže završne nivoe) s dve „dubine“, gde su u dnu smešteni fiksni pokazivači (za temperaturu motora i stanje  goriva u rezervoaru), dok je drugi nivo transparentan i smešten par santimetara ispred. Jedna vrsta  „head up“ pokazivača, s tim da je ovde smešten u instrument tabli. Princip je isti, na providnu plastiku projektuju se po želji obrtomer, brzinomer, GPS, podaci s putnog računara…, i sve se može personalizovati različitim grafičkim rešenjima u više boja.

Prvi utisak je zbunjujuć, no vremenom se na nju navikne, bez obzira što se čitljivost i preciznost informacija ne mogu meriti s dobrim analognim instrumentima (mislim pre svega na obrtomer), niti onim kod Captura (isto tako digitalni). Bez obzira na zamerke, 3D instrument tabla postigla je već u startu ogroman uspeh, potražnja za verzijama opremljenim njome prebacila je sva očekivanja, do te mere da Peugeot ne može da zadovolji porudžbine. Kupcima se u narednim mesecima, pre nego li se postignu željeni kapaciteti proizvodnje, nudi standardna, uz popust od 500 evra. „Krivac“ je manji 208, koji se za 6 meseci prodao u preko 100.000 jedinica, uglavno uz više završne nivoe Allure i GT-Line, koji je poseduju u serijskoj opremi.

S druge strane, ništa se ne može prebaciti centralnom ekranu od 10 inča (7 inča za jeftinije verzije), kao ni dizajnu enterijera. Komandna tabla, blago zakošena ka vozaču, impresionira, kako detaljima (niz prekidača u „klavir“ stilu, kojima se direktno biraju željene funkcije, bez potrebe da se pipka po ekranu), tako i izborom materijala, koji podseća na ugljenična vlakna. Gornji deo je od mekane sunđeraste plastike, dok se naniže srećemo s obiljem lakirane i metalizirane.

Proizvođač očigledno igra na kartu ekstravagancije, isto kao i kod novog 208 unutrašnjost novog 2008 blješti noću kao kineske igračke! Uz ovaj završni nivo predviđeno je LED dekorativno svetlo na centralnoj konzoli, koje se u vidu linije proteže i na vrata (po želji u desetak različitih boja). Čak je i na plafonu, iznad retrovizora bez okvira, centralno LED osvetljenje, osetljivo na dodir. Pronašli smo ih i za putnike pozadi na C stubu, kao i dva USB priključka, na konzoli između prednjih sedišta. Peugeot je postavio LED diode čak i u kućište spoljašnjih retrovizora, kako bi obasjali ulazak i izlazak iz vozila. Spomenimo i panoramski krov, s tim da se za razliku od bivšeg 2008 sada može otvoriti. Kvalitet izrade je korektan, i ovde smo zapazili pomalo prevelik zazor između komandne table i vrata.

Sedišta su kod GT sa znatno jačim bočnim osloncima, široka, udobna i grejana, u kombinaciji  koža/aklantara/platno. Nažalost, podešavanje za lumbalni deo leđa nije predviđeno. Nije zaboravljen ni praktični aspekt, naprotiv, u vrata i pregradak za rukavice lako staju flaše od 1,5 litara. Po horizontali podešavajući naslon za laktove između sedišta skriva još jedan veliki boks, dok se svakodnevne sitnice (ključevi, cigarete, novčanik…) mogu odložiti u dno centralne  konzole, ili velika udubljenja za limenke. Moram da spomenem i mesto za bežično punjenje smartfona, kao i zatvoreni pregradak na donjem delu centralne konzole, čiji poklopac, kada se otvori, služi kao držač za isti.

Bolje od C segmenta

Sve gore navedeno mogli ste pročitati i u vezi s 208, principijelne razlike odnose se pre svega na prostor pozadi. I ukoliko je 208 samo prosečno prostran gradski mališan, njegov brat s jedno nulom više „‘ladno“ može da konkuriše jednom 308, ukoliko ne i 3008!  E da, duži za 14 santimetara (ujedno širi za 3 i niži za 2 santimetra od bivšeg), ima i međuoosovinsko rastojanje veće za 6 santimetara (2,6 metara), što obezbeđuje putnicima pozadi veoma dobar prostor za kolena i glave.

Tek da se zna, za razliku od Renault Captura, kod kojeg je klupa na klizačima, ovde je fiksirana. Provere radi, kada smo suvozačevo sedište podesili za gore navedenog prijatelja, uspeo je bez veće muke smestiti se na sedište iza. Bolje od spomenutog 308 (ruku na srce ovaj nikada i nije bio referentan po tom pitanju), koji će sigurno biti na muci po dolasku ovog talentovanog krosovera… Želim da kažem kako je 2008 postao pravi mali porodični automobil, bez obzira što prtljažnik nije značajnije evoluirao. Samo 10 litara više od prethodnog, odnosno ukupno 434 litra, podeljena u dva nivoa. Znate već „caku“, kada se polica podigne na viši nivo i ujedno obore nasloni zadnje klupe, ostvaruje se ravna površina od veoma dobrih 1.467 litara. A kako bi se njome lakše manipulisalo, odnosno pokupili predmeti iz donjeg dela, na bokovima su dve „zakačke“, kojima se blokira. Tako se može lako zaviriti i u samo dno, gde pronađosmo poveći bas zvučnik i pribor za opravku guma. Nema panike, po želji ili uz doplatu dobija se i rezervni točak „ćopavac“, ukoliko ne i istih dimenzija.

Na svim poljima

Da Peugeot ima velike ambicije s dvojcem 208/2008 jasno je kada se pogleda šta je sve u startu predvideo od pogonskih jednica. Pored sada nezaobilaznog trocilindarskog agregata 1.2 Pure Tech, u verziji od 100, 130 i 155 ks, tu je jos odlični 1.5 BlueHDi od 100 i 130 ks, kao i potpuno nepoznata 100% električna verzija, snage 136 ks (baterije od 50 kWh). Iako se za sada ne spominje hibrid, uzevši u obzir da je odnedavno u ponudi kod mnogih modela grupacije (3008, Citroen C5 Aircross, DS7…), gotovo sam siguran da će ga u dogledno vreme posedovati i 2008, jer platforma na kojoj je postavljen predviđena je za sve vrste agregata i brojne modele; na njoj će se recimo naći nova Opel Mokka X i Citroen C4 treće generacije.

Bože zdavlja i to ćemo jednom prilikom testirati, vratimo se sada „ovozemaljskoj“ tehnologiji, odnosno benzinskom 1.2 Pure Tech, u najsnažnijem izdanju od 155 ks. Na prvi pogled gomila“ konja“, kada se setih nekih testova od pre desetak i kusur godina, mogu samo konstatovati kako je to bila više nego li respektabilna snaga, koja je dala „krila“ mnogim tadašnjim modelima. No ovi današnji su neki prefinjeni konji, „ulickani i gizdavi“, reklo bi se da nemaju elan njihovih predaka…Da li je za to kriva mala radna zapremina i samo tri cilindra, odnosno relativno skroman obrtni moment, kao i velika težina, ne znam, ali je činjenica da je moj prvi „pravi“ automobil u Francuskoj, nekadašnji Peugeot 309 1.9 GTi/130 ks (moj Bože koliko li sam samo voleo ovaj automobil) u poređenju s ovim 2008 bio pravi zmaj!

To nikako ne znači da su perfomanse našeg malog krosovera „smešne“, s maksimalnom brzinom od preko 200 km/h i ubrzanjem do „stotke“ od nekih 8 sekundi, zna da iznenadi veće i snažnije ulične trkače. Iskreno govoreći, stekao sam utisak da je navedena snaga raspoloživa isključivo u programu Sport (postoje još Normal i Eco), kada je ujedno električna asistencija upravljača slabija, a zvuk koji ispušta grlatiji. Jasno je da se radi o trocilindarskom agregatu upravo zbog tog prepoznatljivog zvuka (prijatan ali preterano izražen), kao i zbog brzine s kojom se penje u obrtaje.

Osmostepeni automatski menjač EAT8, odlično ga prati i kompenzuje mali maksimalni obrtni moment (240 Nm pri 1.750 o/min), te u zavisnosti od izabranog režima, vrši prenose ranije ili kasnije. Prilikom temperamentne vožnje često sam u želji da kočim motorom posegnuo za ručicama pored upravljača, odnosno prešao u kompletno manuelni izbor menjanja brzina (dugme M na ručici menjača). Zabavno, ali elektronika uvek ima poslednju reč i ne dozvoljava da se „prešaltuje“ u niži stepen prenosa, ukoliko proceni da su obrtaji previsoki ( i obrnuto).

Zahvaljući ograničenoj težini, naš 2008 GT pokazao se veoma  agilan i pokretljiv, i kao takav prijatan za vožnju. Iako je klirens povećan, to mu nimalo ne smeta da se na putu ponaša kao dobro „vaspitan“ hedžbek u C segmentu. Testiranja radi, pogurali smo ga nakratko u prohibicijske brzine, kada smo konstatovali povišene šumove od vetra od spoljašnjih retrovizora. Nasuprot tome, zahvaljujući osmostepenom menjaču, pri brzini do 150 km/h motor je diskretan i ne prelazi 2.500 o/min.

Peugeot nas je iznenadio i ekstremno udobnim ogibljenjem, amortizeri savršeno upijaju sve nepravilnosti, računajući i preterano ispupčene „ležeće policajce“, bez obzira na naplatke od 18 cola. Kao i kod Captura izbor je pao na gume s visokim gazećim slojem (215/55), tako da nema nikakvih problema ni kada se želi popeti na visoke bankine. Nije nas znači razočarao u gradskoj vožnji, vidljivost na sve strane je dobra, uz to, svi mogući senzori i kamera za vožnju unazad su kod GT u serijskoj opremi.

Potrošnja u ovakvim uslovima je povišena, ukoliko je saobraćaj komplikovan računajte na 11-12 litara. S druge strane, u jednoj veoma „cool“ vožnji ka kući prijetelja „na selu“, udaljenoj stotinak kilometara od Pariza (ograničenju brzine između 70 i 110 km/h), uspeo sam da spustim potrošnju ispod 6 litara. Na auto-putu zabeležili smo 7,3 litra, da bi se ukupni prosek stabilizovao na relativno visokih 9 litara. Provozah ga i po blatnjavim šumskim putevima, pa iako od integralnog pogona nema ni reči, dozvoljeno je upustiti se u „avanturu“ do udaljene vikendice. Naš ga nije posedovao, no uz doplatu od 200 evra predviđen je elektronski dispozitiv, poznat nam pod imenom Grip Controle (u kombinaciji s miks gumama).

Cene i rezime

Tako dođosmo i do onog što sreću kvari, pogodili ste cene. Prepotentno su je odrezali u Peugeotu, najeftiniji 1.2 Pure Tech/100 ks Active u Francuskoj košta 21.500 evra (Renault Captur 1.0 TCe/100 ks startuje na istom tržištu s 18.600 evra). Slabiji dizel iste snage skuplji je za 1.600 evra, dok za voženi 1.2 Pure Tech/155 GT treba čitavih 32.900 evra. OK, radi se o najskupljoj verziji, izuzmemo li električni 2008, čija se cena kreće između 37.000 i 43.000 evra. Ukoliko je suditi po nedavno objavljenim cenama novog 208, koje su kod nas niže i do par hiljada evra u poređenju s francuskim, i 2008 trebalo bi da bude jeftiniji u Srbiji.

Dobar kompromis mogao bi biti 1.2 Pure Tech/130 Allure, koji je u ponudi i s ručnim šestostepenim menjačem (voženi je isključivo u paru s EAT8), ili još bolje 1.5 Blue HDi/130, za koga znamo da se pokazao nadarenim čak i u znatno prestižnijim i težim modelima, tipa Peugeot 508 i Citroen DS5 Aircross. Naš GT je evidentno preskup, što se opravdava retko bogatom opremom i elektronskim sistemima preuzetim direktno iz 508. Pored već navedenih spomenimo samo poluautonomnu vožnju (Drive Assist), odnosno sistem koji održava automobil u svojoj traci, koči i usporava, u zavisnosti od brzine kretanja vozila ispred. Sa svoje strane, dispozitiv za urgentno kočenje sposoban je detektovani pešake i bicikliste, kako danju tako i noću, pri brzini od 5 do 140 km/h.

Zaključak koji se sam po sebi nametnuo po završetku test vožnje je bez pogovora. Novi 2008 označava smenu generacija, uz vidljiv napredak na svim poljima. Ukoliko je suditi po onoj narodnoj „po jutru se dan poznaje“ (za samo 5 nedelja od početka prodaje poručeno je 30.000 jedinica), sigurno će postići veliki komercijalni uspeh, kao i njegov veliki brat 3008.  Posve je moguće i da će preuzeti titulu od  Renault Captura, kao što je to trenutno slučaj u duelu 208/Clio (porudžbine za 208 znatno su veće od Clia), ali ne zato što je bolji automobil. Jer Captur poseduje brojne kvalitete o kojima smo nedavno pisali, ali mu nedostaje taj egzotični šarm koji zrači iz ovog malog „lava“. U estetskom smislu 2008 je privlačniji, atraktivniji i svežiji, što često zna da igra presudnu ulogu prilikom izbora.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Stil, atraktivan enterijer, temperamentan motor, prostor na zadnjoj klupi, vozna dinamika, menjač, opšta udobnost, oprema
	Loše strane:
	Cena, potrošnja u gradskoj vožnji, prosečna zapremina prtljažnika i modularnost,  preglednost numeričkih instrumenata

(21047)