U to vreme, Renault se borio s raznim problemima, a Clio je stigao kao odgovor na neke od njih.
Clio je odmah dobio pred sebe težak zadatak – biti dostojan naslednik čuvenog Renaulta 5. Prva generacija čuvenog francuskog hedžbeka debitovala je na Salonu automobila u Parizu 1990. godine i momentalno je bila hit među pripadnicima sedme sile.
Tako je Clio već naredne godine izabran za evropski automobil godine! Ovaj mali gradski automobil krasila je značajno prostranija kabina od nekadašnje „petice“, te je svestranost bila najveći adut prve iteracije Clija.
No, nije Renault želeo da Clio bude samo dosadan automobil za svakodnevnu upotrebu. Tako je već 1991. godine plasirana verzija 16S koja je koristila 1,8-litarski agregat sa 16 ventila. Ovaj motor razvijao je 140 ks, a cela performantna varijanta zamišljena je kao direktan konkurent za Peugeot 205 GTi.
Clio Williams
Zapravo Clio Mk1 bio je jedan od retkih gradskih automobila koji su u to doba mogli pohvaliti s nekoliko specijalnih izdanja. Pored pomenute 16S varijante, 1993. godine na scenu stupa još prestižniji performantni model. U pitanju je Clio Williams, koji iako nosi ime F1 tima Williams nije nastao u saradnji sa njima.
Jednostavno u Renaultu su želeli da iskoriste svoje sponzorstvo pomenute ekipe u marketinške scrhe, što se na kraju ispostavilo kao fenomenalan potez. Tako je od početnih planiranih svega 3.800 primeraka došlo do proširenja serije za više od 1.500 jedinica. Sve zbog velike potražnje. Upravo zbog toga će Renault kasnije plasirati još dve verzije ovog automobila, te će ukupan broj napravljenih vozila preći 16.000.
Clio Williams koristio je atmosferski 2,0-litarski agregat sa četiri redno postavljena cilindra. Ovaj motor razvijao je 150 ks i 175 Nm, te je omogućavao odlične performanse za to doba – maksimalna brzina iznosila je 215 km/h.
Danas, svetski stručni mediji, a pogotovo oni u Velikoj Britaniji, ističu Clio Williams kao jedan od najboljih hot heč modela ikada napravljenih.
Luksuzni i električni Clio
Oznaka Baccara koju je Renault koristio za svoja luksuzna izdanja našla je svoje mesto i u gami prve generacije popularnog hedžbeka.
Tako je Clio Baccara bio retko raskošan automobil za segment u kojem se nalazio. Ovaj model odlikovala je obilata upotreba kože unutar vozila, kao i implementacija umetaka od drveta – tačnije od oraha. Clio Baccara isprva je pokretao 1,7-litarski agregat sa karburatorom i 92 ks, a zatim 1,8-litarski motor sa direktnim ubrizgavanjem i 95 ks.
Uprkos modernom jurišu ka elektrifikaciji, malo je poznata činjenica da je Clio i u ovome bio jedan od pionira u Evropi. Tako je Renault daleke 1991. godine predstavio Clio Electric, kako sam naziv kaže električno izdanje ovog automobila. Naravno, tada je tehnologija bila značajno drugačija nego danas, te je ovaj automobil imao autonomiju kretanja od svega 80 kilometara.
Kraj karijere
Clio Mk1 završio je svoju proizvodnju u Evropi 1998. godine, a nasleđuje ga Clio druge generacije. Ipak, prvobitni hedžbek proizvodio se u Kolumbiji sve do 2001. godine.
Prva iteracija Clija obezbedila je Renaultu velike prihode, jer je prodaja bila na odličnom nivou, ne samo u Evropi, već i na drugim kontinentima. Francuzi su „u trku“ rešavali probleme sa Cliom, a kada su nakon više blagih izmena izgleda shvatili da će ovaj model uskoro postati zastareo, dali su se na posao i stvorili Clio mk2.
Danas je Clio jedan od stubova Renaulta i kao takav ima veliku odgovornost. Stoga će biti interesantno videti kako će Clio izgurati elektrifikaciju i da li će se jednog dana transformisati u isključivo električni automobil, uostalom te električne „gene“ vuče još iz devedesetih godina prošlog veka.
AutoRepublika
(1516)
A Clio mk2 je tek objasnio neke stvari..moj je 2002 godiste,prva registracija 2003 godine,auto je izuzetno kvalitetan i pouzdan.Motor ne dirnut,limarijski bez i jedne tackice korozije,nevjerovatan mali auticak..