Zanimljivost dana: Američka automobilska legenda Checker Taxi

Sigurno ste gledali starije američke filmove u kojima je praktično nemoguće ne primetiti žuti taksi koji se probija ulicama Njujorka i ostalih metropola. Dok je u poslednjih tridesetak godina takva uloga uglavnom pripala popularnom modelu Ford Crown Victoria, pre njega je postojala mala firma iz grada Kalamazu (američka savezna država Mičigen). Možda takav automobil nećete prepoznati po imenu, ali svi sigurno znaju šta je Checker Taxi. Ovo je kratka priča o najvećem proizvođaču taksi vozila u Americi.

Iako su taksi vozila postojala još od samog nastanka automobila, njihova popularnost u Americi je naglo porasla tokom ranih dvadesetih godina prošlog veka. Veliki gradovi kao što su Los Anđeles, Čikago i Njujork su shvatili da postoji potrebu za biznisom koji bi se sastojao u tome da vozač pokupi mušteriju na železničkoj stanici, na primer, a zatim je prevezao na željenu lokaciju.

Većinski deo tržišta je kontrolisala firma Yellow Cab, a 1922. godine je osnovan i Checker od strane ruskog imigranta Morisa Markina. On nije bio prvi osnivač kompanije, ali je postao njen vlasnik spomenute godine nakon spajanja privatnog biznisa sa još nekoliko posrnulih proizvođača.

Checker je proizveo svoj prvi taksi automobil dve godine kasnije, a Markinen je zahtevao od vozača da svakodnevno nose odela i mušterijama otvaraju i zatvaraju vrata. Biznis je funkcionisao odlično pa je Markin čak uspeo da kupi Yellow Cab. Ipak, kompanija je dobila konkurenciju u firmi Terminal Taxi, čiji je vlasnik bio veliki General Motors.

Dva rivala su se služila prljavim taktikama da bi preuzele kupce jedna drugoj, pa je morao da interveniše i grad Njujork. Uvedeni su takozvani “medaljoni“ koji bi bili izdati taksi vozačima. Na taj način Njujork je bio u stanju da kontroliše koliko vozila svaka firma ima na ulicama.

Sve do kasnih pedesetih godina Checker se nije izdvajao u moru rivala, ali je 1959. godine stigao taksi model po kojem će ostati upamćen. Do navedenog perioda, Checker je koristio mehaniku kompanije Continental, a ona se uglavnom orijentisala na komercijalna vozila. To znači da su agregati bili izuzetno lenji, a u slučaju linijskog šestaka u taksiju je postojao i problem sa pregrejavanjem.

Do navedenog perioda Continental je bankrotirao, a Checker sklapa ugovor sa General Motorsom oko kupovine Chevroletove mehanike. Ovaj potez nije bio iznenađenje pošto je najveći američki proizvođač imao udeo u jednoj od fabrika još od tridesetih godina.

Većina isporučenih primeraka je stizala motorom zapremine 250 kubnih inča (4,1 litre) i sa 155 konjskih snaga, a on se pokazao izuzetno kvalitetnim i otpornim na sve izazove. Taxi se takođe mogao naručiti i sa nekoliko V8 opcija, od čega je najmoćnija razvijala 300 “konja“ iz zapremine 350 kubnih inča (5,7 litara).

Iako je u ponudi bio i trostepeni manuelni menjač, većina kupaca se odlučila za “automatik“ sa istim brojem stepena prenosa. Zanimljivo je da Taxi nije bio jedini model kompanije, pa je Checker ponudio i specijalnu limuzinu poznatu kao Aerobus. Ona se mogla naručiti sa čak devet vrata i 15 sedišta, a uglavnom se koristila na aerodromima (fotografija iznad).

Poslednja generacija Taxija (pod kodnom oznakom A11) će se proizvoditi sve do 1982. godine bez većih imena. Možda najlakši način za prepoznavanje kasnijih modela leži u dužim branicima, implementiranim da bi se zadovoljili bezbednosni standardi. Firmama se dopadao poveći prostor Checkera kao i relativno pouzdana mehanika sa kojom se mogao da pređe visoke kilometraže uz regularno održavanje. Automobil je takođe proizveden u velikom broju primeraka, pa nije bilo teško pronaći delove na otpadima.

Ipak, do kasnih sedamdesetih godina Checker više ne uspeva da sakrije svoje godine, posebno nakon što su protutnjale dve naftne krize, pa Taxi prestaje sa proizvodnjom nakon 1982. godine. Civilna prodaja, koja je uvek igrala sporednu ulogu, je stopirana nešto ranije.

Checker se nadao popraviti situaciju ponudom novih dizela, ali kada je prodaja pala na ispod 1.000 jedinica godišnje, svima je postalo jasno da je kraj na vidiku.

Fabrika je nastavila sa radom sve do 1999. godine i tada je predmet aktivnosti bila proizvodnja raznih delova za potrebe General Motorsa. Ironično, iste godine je povučen i poslednji Checker Taxi sa ulica Njujorka.

Zoran Tomasović

(1680)