Opel Corsa – Bliznakinja ili rođaka Peugeota 208?

Nakon 37 godina karijere i 13,6 miliona prodatih primeraka, šesta generacija Opel Corse rođena je zajedno s  Peugeotom 208, s kojim deli platformu, agregate, menjače, ogibljenje.., ukratko sve osim izgleda.

Sudbina nova Corse, kao uostalom i drugih modela Opela, odlučena je pre par godina, kada je na opšte iznenađenje grupacija PSA postala vlasnik ovog uslovno rečeno nemačkog brenda. Agonija koja traje još od ekonomske krize iz 2008. godine, rezultirala je konačno prodajom ove GM filijale, koja je iz godine u godinu konstantno beležila ogromne finansijske gubitke (ukupno oko 20 milijardi dolara). Upravo zbog toga „Jenkiji“ se nisu mnogo cenkali i pogađali prilikom prodaje, bez obzira što je Opel posedovao solidnu gamu modela, zavidne proizvodne kapacitete, pa ukoliko hoćete i tradiciju.

Paradoksalno u celoj priči je što je i Peugeot u istom periodu upao u velike dugove, te je za dlaku izbegao sličnu sudbinu. Zahvaljući takozvanom „planu za spas“ i izdašnoj finansijskoj pomoći francuske države, kao i kapitalu kineske korporacije DongFeng (strateški partner grupacije PSA i drugi po veličini kineski proizvođač automobila, autobusa i kamiona), vrlo brzo je stao na noge, vratio dug i postao profitabilan, do te mere da je Karlos Tavarez „‘ladno“ kupio Opel za bagatelne 1,3 milijarde evra. Samo dve godine kasnije, rezultat je spektakularan, po cenu smanjenja bezmalo jedne četvrtine efektiva, u ciframa izraženo oko 10.000 radnika. S druge strane, za sada nije zatvorena definitivno nijedna fabrika, iz kojih je u međuvremenu izašlo nekoliko veoma uspešnih modela, kao što su Crossland X i  Grandland X. Ujedno, samo godinu dana od prelaska pod skute PSA, Opel ostvaruje i prvi „benefis“, koji se nije očekivao pre 2023. godine…

Najbolja aerodinamika u segmentu

No vratimo se našoj Corsi, koja, iako je bila u odmakloj fazi razvoja i praktično spremna za komercijalizaciju (u Kini je čak i lansirana pod imenom Buick Excelle), na kraju je bila potpuno odbačena. PSA je nametnula vlastitu polivalentnu platformu CMP, koja donosi neophodne uštede i ujedno je sposobna adaptirati se različitim agregatima s unutrašnjim sagorevanjem i električnoj varijanti, koja upošte nije bila predviđena dok je Opel bio u vlasništvu GM-a. Lakom računicom dolazimo do zaključka kako je ova generacija Corse stvorena u rekordno kratkom roku od samo dve godine, zahvaljući „banci organa“ grupacije PSA, ali i ogromnom naporu Opelovih inženjera i dizajnera (PSA se obavezala da će ih zadržati). Jer, nova Corsa nije samo „copy paste “ aktuelnog 208 (test benzinske verzije možete pročitati OVDE, a dizel OVDE), kao u slučaju nove Zafire i trojki Citroen Spacetourer, Peugeot Traveller i ToyotA Proace Verso. Naprotiv, spoljašnjim stilom i enterijerom toliko se razlikuje od 208 i DS3, da neupućeni nikada ne bi pogodili da se u suštini radi o istom vozilu.

Tim bolje, jer iako se mali „lav“ može pohvaliti retko uspešnim dizajnom, ni Corsa nema razloga da bude iskompleksirana. Štaviše, ima glasova koji kažu kako su forme Peugeota previše ‘izmaltretirane“, za razliku od fluidnih kod Corse. I to ne samo vizuelno, s koeficijentom otpora od samo 0,29 Cd, poseduje najbolju aerodinamiku u segmentu. Čeona površina je znatno manja nego kod 208, dok su same crte lica prepoznatljive. U njima pronalazimo mnogo toga od prethodne Corse, dakle svetlosnu grupu sličnog oblika, po ugledu na masku. Pogledajte samo fotografije bivše i sadašnje, zajednički geni su tu, za razliku od 208, koji je u potpunosti promenio fizionomiju.

Spoljašnje dimenzije su naravno identične kod oba modela, Corsa se u poređenju s prethodnom izdužila za 4 santimetra (4,06 metara) i ujedno smanjila za čitavih 5 santimetara. Samim tim deluje elegantnije od bivše, s reljefnim bravurama na bokovima, dok je pozadi zadržana visoko podignuta i diskretna svetlosna grupa. Kao i kod prethodne, brava za otvaranje smeštena je u velikom znaku Opela. Ponovimo još jednom da iako postoje izvesne sličnosti, nije zadržala ništa od prethodne, odnosno da je  u zavisnosti od verzije smršala i do 100 kilograma.Svako svojim putem

Već kao po običaju, ono što je skriveno ispod skuta, zajedničko je za sva tri modela, ali s druge strane, sve što se vidi ima pravo na personalizaciju. Corsa 6 sledi logiku spoljašnjosti, njen enterijer isto tako ima sličnosti s bivšom.

Poslednje druženje s Corsom pete generacije (TEST) samo potvrđuje da dizajneri Opela nisu krenuli od praznog papira, kao kod 208 i DS3 Crossback. Da li je u pitanju nemačka tradicija ili jednostavno želja da se sačuva barem nešto „opelovsko“, ne znam, ali i da nema izlomljene strele na upravljaču, jasno je da smo u jednoj Corsi. Izdaje je nekoliko elemenata kao što su upravljač i prekidači na njemu, forma centralne konzole s integrisanim ekranom od 7 ili 10 inča (blago zakošena ka vozaču), kao i klasična instrument tabla. Pažnja, ova može biti kao i kod 208 numerička (ekran), no iako se s njom nisam upoznao, sudeći po fotografijama nije ni blizu toliko atraktivna ni inovativna kao kod Peugeota.

Ovde predstavljena verzija GS Line akcenat stavlja na sportski momenat, nešto kao nekadašnji GSi, poznat nam iz prethodnih generacija. Čime se razlikuje od standardnih postavki? Spolja s nekoliko detalja (modifikovan prednji i zadnji branik, dvostruki završetak izduvne cevi, naplaci od 17 cola…), dok su u unutrašnjosti već poznati „rekviziti“, tipa „sportski“ upravljač i pedale, plus sedišta s jačim bočnim osloncima. U našem slučaju presvučena su kožom, dok je vozačevo grejano, s električnim podešavanjem i masažom (opa bato). Ne, nisu ERG kao kod bivše Corse GSi 1.4/150, ali su dobra, upravo kao i upravljač s velikim obručem. Ukoliko se ne varam isti ili veoma sličan bio je i u pretodnoj Corsi, nebitno, mnogo važnije je da ne zaklanja instrumente, čija je preglednost izvrsna. U poređenju s bivšom sada su za dva broja veći, po meni ubedljivo su privlačniji od digitalnih.

Isti prostor, različit osećaj

Kako su mi na parkingu u fabrici Poissy, nadomak Pariza (trenutno se u njoj proizvode 208, DS3 Crossback i Citroen C3) bila dostupna oba modela u isto vreme, iskoristio sam priliku da uporedim poziciju za upravljačem i unutrašnjost. Bez imalo okolišanja prirodnije se sedi u Corsi, osim toga dizajn kokpita pruža osećaj da je prostranija. Vozač nije „opkoljen“ komandnom tablom kao kod 208, koja je zauzvrat kod Peugeota atraktivnija i kvalitetnija, uz inflaciju mekane plastike (čak je i prošivena koncem). Kod malog „švabe“ ima je samo na gonjem delu armature (tanak sloj), ostalo je od sjajne lakirane ili standardno tvrde.

Sve deluje znatno „strože“ nego kod 208, kompletno crnu unutrašnjost, računajući i plafon, „razbija“ samo crvena plastična lajsna na komandnoj tabli. U Corsi se i lakše snađe, nekako sve je na svom mestu, uz znatno manje dugmića. Jeste da oni u „klavir stilu“ kod 208 deluju privlačnije, međutim u svakodnevnoj upotrebi kod Corse su pristupačniji.

Manje se mora koristiti i centralni ekran, komande za klima uređaj su recimo izdvojene (iako se može proći i kroz ekran), odnosno pristup im je direktan. Praktični apekt je više-manje identičan, police u vratima su velike, dok je pregradak za rukavice ispred suvozača dubok kao pećina. U dnu centralne konzole predviđeno je mesto za bežično punjenje smartfona, dok su u njenom produžetku, između sedišta, udubljenja za limenke.

Električna automatska ručna kočnica zauzima manje mesta od klasične, pored koje je selektor za izbor programa (Sport, Normal i Eco). Pozicija za upravljačem je kao što rekoh besprekorna, velika amplituda podešavanja i dozvoljava  korpulentnom vozaču da se oseća prijatno, sve dok se pored njega ne smesti putnik sličnih dimenzija. Usled skromne širine doći će do dodirivanja ramenima. Uzevši u obzir da deli platformu s 208, teško je očekivati da je na zadnjoj klupi situacija bolja, nije, osim što je pristup otežan malim vratima, prostor je sasvim prosečan. Dovoljno za decu i osobe do maksimalno 1,8 metara visine, pod uslovom da se na prednjim sedištima previše ne „razbaškare“.

Pade mi na pamet aktuelni Citroen C3, kojim smo pre par godina prekrstarili pola Evrope (četvoročlana familija sa stvarima za par nedelja odmora), te iako je postavljen na „staru“ platformu, na zadnjoj klupi putnici se osećaju znatno prijatnije… Što se tiče prtljažnika samo konstatacija da je kod Corse i 208 iste zapremine, s nešto više od 300 litara vidljivo je inferiorniji od recimo jednog Renaulta Clio ili VW Pola. Podrazumeva se da se obaraju zadnji nasloni, no dobijena površina ni ovde nije ravna, razlika u nivoima iznosi nekih 7-8 santimetara. U voženoj GS Line pronađoh rezervi točak „ćopavac“, no prostora ima dovoljno za standardni, istih dimenzija kao i ostali.

Mali ali tehničar

Glasno razmišljam i pitam se, može li trocilindarski agregat 1.2 Pure Tech od 130 ks, biti performantniji od četvorocilindarskog 1.4 T, koji razvija 150 ks? Nakon sedam dana provedenih s prvim odgovor je potvrdan, bez obzira što mnogi i dalje imaju rezervu prema motorčićima s tri cilindra. U prilog mu ide manja težina nove Corse i spomenuta aerodinamika, plus automatski menjač EAT8, koji odlično eksploatiše snagu agregata. Ukoliko je i slabiji za 20 ks, 1.2 Pure Tech ima veći obrtni moment (230 umesto 220 Nm kod 1.4T), uz to razvija ga pri samo 1.750 o/min (1.4 T pri 2.750 obrtaja).

Za rezultat imamo živahno i temperamentno vozilo, zabavno na vožnju, s veoma dobrim odzivom na gas u nižim obrtajima. Dobro, ne radi se nekakvom rasnom sportisti, tipa Corsa OPC, daleko od toga, ali u svakodnevnoj vožnji više vam i ne treba. Procenite i sami, 8,7 sekundi do 100 km/h i maksimalna brzina od preko 200 km/h, sasvim dovoljno da se iskompleksiraju pojedini veći i snažniji modeli.

Maločas spomenuh EAT8 (jedini raspoloživ uz ovaj agregat) bez sumnje je odlična menjačka kutija koja se dokazala u brojnim modelima grupacije PSA. Gotovo uvek reaguje pravovremeno, posebno kada se izabere program Sport (predviđen je još Normal i Eco), kada prenosi ostaju duže angažovani. Ukoliko ponekad i ne pročita vaše želje, uvek se možete poslužiti malim ručicama pored upravljača, bez obzira da li se prethodno izabrao automatski ili manuelni režim (dugme na samoj ručici). Ukoliko se angažuje  program Sport, agregat deluje punije, turbo „duva“ snažnije, što se manifestuje boljim odzivom na gas i nešto grlatijim zvukom.

Malo toga može mu se prebaciti, ukoliko to nije povišen apetit od 8,3 litra u proseku. Osetno manje troši na otvorenom putu, gde se zadovoljava s nekih 6,5-7 litara, pa i manje, pod uslovom da nemate sportskih afiniteta. No upravo ovakva vožnja leži ovoj Corsi, pravo je uživanje „jurcati“ krivudavim „departementale“ (sporedni putevi u Francuskoj), daleko izvan naseljenih sredina, gde su radari i dalje prava retkost.

Ukratko, dinamično i sigurno ponašanje, uz dovoljno precizno upravljanje i veoma malo podupravljanja. E tu dolazimo do izvesnih razlika u poređenju s 208, mada je i to u velikoj meri samo marketing. Naime, bez obzira što je platfoma zajednička, dozvoljena su specifična podešavanja, po nemačkom ukusu.

Opelovi inženjeri privileguju tako reglažu koja „smiruje“ Corsu, s veoma malo intervencije sistema ESP, stabilnu pri velikim brzinama na auto-putu. Izabrani su drugačiji amortizeri i robusniji stabilizatori, dok je upravljanje manje „živo“, za šta je zaslužan i znatno veći upravljač.

Znajući sve ovo pokušao sam obratiti pažnju na navedeno, no verujte mi na reč, razlike su na kraju ipak minimalne. U ekstremnim uslovima, 208 je za nijansu agilniji, stekao sam utisak da se njegova stražnjica pre odlepi i lakše postavi u kivinu, no i to treba relativizovati, jer na kraju sve zavisi od izbora guma i stanja asfalta…

Kod vožene Corse su dimenzija 205/45 R17, no ukoliko je verovati informacijama na Opelovom sajtu za Srbiju, serijske su za broj manje (195/55 R16). Tim bolje… Podrazumeva se da sam „odradio“ i deonicu auto-puta od stotinak kilometara, gde do izražaja dolazi pomalo „tanka“ izolacija kabinskog prostora. Corsa je ipak samo u B segmentu, bez obzira što osmi prenos obezbeđuje motoru nizak režim rada (2.300 o/min pri 130 km/h), kada u proseku „popije“ 7,2 litra. Znatno više u urbanoj sredini, nakon dobrih 400 kilometara isključivo gradske vožnje, putni računar pokazao je 9,9 litara (prosečna brzina 21 km/h). Opet zahvaljujući automatici, vožnja u ovakvim uslovima je prava šala, upravo kao i parkiranje.

Corsa ima odličan prečnik okretanja od 9,6 metara, dok uz više završne nivoe idu kamera za vožnju unazad i senzori, uz sve moguće elektronske sisteme. Jedan od najimpresivnijih svakako je sistem za održavanje u saobraćajnoj traci, uz integrisani radar, koji održava zadatu distancu u odnosu na vozilo ispred. Poseduje još jedan za urgentno zaustavljanje s detekcijom pešaka, čitač saobraćajnih znakova (nema šale s nebrojenim radarima u FR), no posebnu pažnju zaslužuju IntelliLux Matrix LED svetla.

Za neupućene radi se o auto-adaptivnim svetlima, koja po prvi put pronalazimo u jednom gradskom automobilu. Da pojasnim, ukoliko kamera prepozna vozilo koje dolazi u susret, smanjuje svetlosni snop ka njemu (efekat „crne rupe“ kako se vozač ne bi zaslepio), nastavljajući da snažno obasjava okolinu. Tako zbore u Opelu a ja kažem da ne pamtim kada sam poslednji put vozio automobil s toliko performantnim farovima.

Cene i rezime

Od opreme zadužene za komfor spomenimo automatski klima uređaj (previše bučan ventilator), ključ „slobodne ruke“ (vozilo se samostalno otključava i zaključava čim se udalji ili priblizi), odličan Hi-Fi sistem, Android Auto i Car Play funkcije… Šta od svega nabrojenog ulazi u serijsku opremu najbolje je proveriti kod dilera, biće da ova varira od tržišta do tržišta, kao i cena.

U Francuskoj za voženu treba 22.100 evra (26.300 evra za 208 GT Line, ali je oprema bogatija za više hiljada evra), dok se u Srbiji prodaje po ceni od 17.210 evra. Interesantno, iako se uz par atraktivnih opcija cena brzo popne na 20.000 evra. Dobro, izuzmemo li 100% električnu verziju (38.668 evra), radi se o najskupljoj Corsi, dok za najeftiniju 1.2 Pure Tech/82 ks (petostepeni ručni menjač), treba 13.373 evra. Pored najslabijeg i najsnažnijeg motora u ponudi je još jedan benzinac 1.2 Pure Tech/100 ks (uparen sa šestostepenim ručnim menjačem ili EAT8) i samo jedan dizel 1.5 BlueHDi/100 ks (šestostepeni ručni menjač).

Eto to bi bilo to, ostaje mi još da se vratim pitanju iz naslova, dali su Corsa i 208 blizancima ili rođaci? Blizanci, barem jednojajčani, sigurno nisu, razlike u izgledu i stilu više su nego očigledne. Rođaci još manje, jer u osnovi radi se o identičnim vozilima, od istih roditelja, tako da bih na kraju zaključio da se radi o braći! Ukoliko je 208 markantniji i šarmantniji, Corsa je pragmatičnija. Njen cilj nije zavesti već zadržati kupce, posebno one koji podozrivo gledaju na prelazak u još do juče protivnički tabor. A DS3 Crossback pitate? Ne, nisam zaboravio da su u familiji tri brata, samo ovaj je u nekom svom SUV „fazonu“, nadmen, ekskluzivan i ekstravagantan, bez ikakve šanse da stekne veliku popularnost.

Tekst i fotografije: Perica Rajković   

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Pozicija za upravljačem, vozna dinamika, dinamičan agregat, automatski menjač,nivo raspoložive opreme
	Loše strane:
	Stil „deja vu“, manje atraktivna ali praktičnija komandna tabla od 208, pristup zadnjoj klupi i raspoloživ prostor, prtljažnik,potrošnja po gradu

(3746)