Nedeljna priča o automobilskoj Južnoj Koreji s puno pikanterija

Hyundai, Kia, SsangYong, nekadašnji Daewoo… Šta bi još tu moglo da ima interesantno za automobilskog entuzijastu koji se zanima za Južnu Koreju? Uh, svašta nešto. Da krenemo redom.

Verujemo da će se mnogi iznenaditi, ali činjenica je da je reč koja se može nazvati prevodom za Hyundai, u stvari “modernizam”, dok je Kia skraćenica za kovanicu koja glasi otprilike ovako “posadi Aziju svuda po svetu”.

Osnovne informacije o krajoliku

Zapravo, Južna Koreja je potpuno zaseban automobilski svet, a Evropljanima je to povremeno teško da razumeju. Upravo zato ova tema i jeste iz domena automobilskog delikatesa.

Dakle, južnokorejska država postoji tek pedeset godina, a ekspanzija je bila brza. To je omogućilo vlastima da saobraćajnu infrastrukturu, kako regionalnu, tako i gradsku, prilagode budućim potrebama. Puno je širokih bulevara u Seulu i drugim velikim gradovima, ali se sada već primećuju suprotni trendovi, odnosno sve veće površine zemljišta se koriste za nebodere.

Južna Koreja je mala država. Kada bi se negostoljubiva brda i planine, čisto zarad ilustracije, eliminisali iz poseda južnog dela korejskog poluostrva, dobili bismo površinu pogodnu za život, a koja bi bila ekvivalentna teritoriji Estonije. Jedina razlika bi se ogledala u tome što u baltičkoj državi živi 1,3 miliona duša dok ih je u Južnoj Koreji ukupno 52 miliona.

Stanovništvo ove države jugoistočne Azije je, može se reći u globalu, veoma ambiciozno. Svi streme nekakvom napretku, svako želi da bude gospodar svog vremena i svako bi želeo da ima svoj automobil. Idealan scenario predviđa da svaka porodica poseduje dva četvorotočkaša.

Upravo to je razlog zašto soliteri Seula u novim stambenim četvrtima poseduju po dvadesetak spratova iznad površine, ali i tri do četiri nivoa ispod zemlje, kako bi svako imao svoje parking mesto. Stare trospratnice sa parking površinama neposredno uz zgrade, preostale su samo još u par naselja glavnog grada, a ni one neće dugo opstati, po svemu sudeći. Uostalom kao i u Beogradu, stare zgrade nestaju i ustupaju mesto novim, daleko većim i modernijim.

Osuđeni na lokalne marke

Korejci su do pre dve decenije, shodno zakonskoj regulativi, mogli da voze samo automobile lokalne proizvodnje. Dakle, raspoloživi su bili modeli brendova Hyundai i Kia, SsangYong i Daewoo. Tokom vremena je SsangYong prešao u ruke indijske kompanije Mahindra & Mahindra Limited, a još ranije je Daewoo postao deo američkog giganta General Motorsa.

Međutim, u rukama Korejaca su ostala dva velika brenda: Hyundai i Kia. Ponekad se čini da povezana lica i ne konkurišu jedan drugom, već da se dopunjavaju. To je jasno i lako zaključivo i sa fotografije koja ilustruje upravne zgrade obe firme. Jedna zgrada se praktično naslanja na drugu, a jedina razlika koja je spolja vidljiva se odnosi samo na istaknute ambleme marki.

Situacija se sada promenila, ali ne iz osnova. Uvezeni automobili i dalje jesu retkost ali barem više ne izazivaju veliko iznenađenje kada se zateknu na ulici.

“Pre priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Korejcima je bilo dozvoljeno da kupuju samo automobile koji nose oznake lokalne marke,” priča jedan meštanin. „Sada je ipak verovatnije da će neko kupiti automobil inostrane proizvodnje, barem promene radi. Verovatno su najpopularniji inostrani automobili u Koreji nemačke proizvodnje. Ali, ono što je interesantno, ljudi nikako ne pazare japanska vozila.

Ne zato što se ne nude u Koreji, već zbog izrazito negativnih emocija prema Japanu i Japancima, a sve kao posledica okupacije, odnosno animoziteta nastalog s krajem Prvog svetskog rata a koji je intenzivno negovan sve do završetka Drugog svetskog rata. Iz tog razloga Toyota nikako nije uspevala da se nametne na ovom tržištu u velikim brojevima. Međutim, s Lexusom i Infinitijem je potpuno druga priča. Dok je Toyota smatrana proizvodom Japana, dotle su ove dve marke doživljene nadnacionalno, odnosno kao premijum brendovi.“

Još je jedna zanimljivost vezana za automobilske marke koje posluju u Južnoj Koreji. Naime, Samsung je kompanija koja je globalni div, ali u matičnoj državi, inače jedinoj u svetu, ovaj entitet proizvodi i automobile. Priložene fotografije ne ilustruju primerke označene sa Renault Captur ili Koleos.

Ovde je prikazan Samsung QM3, a na ulicama se može videti i QM5. U stvari, priča je jednostavna i verovatno je već i znate: Samsung Motors je osnovan 1994. godine, a 80 procenata kapitala je držao francuski Renault. Na inostranim tržištima se Samsung ni ne nudi, i to uprkos činjenici da je fabrika Samsunga locirana u Busanu, otprilike istog proizvodnog kapaciteta kao naša kragujevačka. Godišnji kapacitet im je oko 155 hiljada vozila.

Volkswagenu se ne prašta

Jedna od najpopularnijh marki u evropskom delu sveta, Volkswagen je ekstremno redak na južnokorejskim drumovima. “Nakon opštepoznate prevare s dizelom, sve je manje vozila ove marke prisutno u Koreji,” rekao je lokalni turistički vodič.

„Ovde su objavljene izjave zvaničnika nemačke kompanije kojima je opravdavan gest prevare. Uglavnom su se obrazloženja temeljila na konstataciji da Volkswagenovim vozilima nije opala upotrebna vrednost za kupce, kao posledica manipulacije sistema za prečišćavanje izduvnih gasova. Ali, ljudi ovde doživljavaju ekološka pitanja veoma važnim.

Da je proizvođač od samog početka istinito iskazao štetne emisije, ljudi verovatno ne bi ni kupovali takva vozila jer su po prirodi veoma osetljivi na ekološke teme. U svakom slučaju, na prevaru bilo koje vrste se ovde, uostalom kao i u drugim delovima sveta, ne gleda blagonaklono. Vlada Južne Koreje je već zvanično zatražila odštetu od Volkswagena a kada je germanska kompanija odbila da isplati odštetu, što je protumačeno kao uvreda, Nemcima je oduzeta dozvola za prodaju vozila na ovom tržištu.

Mnogi su se našli uvređenim time što je Volkswagen, plaćanjem kazni i odšteta, pokazao poštovanje američkom narodu i državi, dok je poruka upućena Korejcima bila upravo suprotna.

Zato je Nemce i snašla takva sudbina u Koreji. Imali su na prekookeanskom brodu oko tri hiljade primeraka novih vozila marke Volkswagen, a koja su bila namenjena korejskom tržištu. Neko vreme su vozila stajala na brodu jer su Germani gajili nadu da će ih naposletku iskrcati. Međutim, to se nije desilo, a vozila su preusmerena na neko drugo tržište“.

Kako se kupuju automobili u Koreji?

Iako smo još u startu naznačili da je Južna Koreja veoma gusto naseljena, ne postoji zakonsko ograničenje u pogledu nabavke vozila, za razliku od onog sistema koji funkcioniše u Kini. Nisu aktuelne ni zabrane saobraćanja pojedinim danima ili vozilima sa parnim ili neparnim tablicama, što je bila praksa devedesetih godina.

Nema ni onih čuvenih, barem za Kinu, lutrija gde se izvlači dozvola za izdavanje nove registarske tablice za vozila. Ipak, postoji jedno generalno ograničenje u saobraćaju, koje je recimo za nas lako razumljivo.

Naime, vozilima s plavim tablicama je data sloboda da se kreću svim saobraćajnim trakama u gradu, što je priviligija za komercijalne četvorotočkaše iz segmenta javnog prevoza, ali koja važi i za „zelene“ automobile (elektrifikovani modeli). Za njihovo brže kretanje je rezervisana plava traka koja je ekvivalent naše žute trake.

Još da dodamo da je prava retkost videti vozilo starije od pet godina na ulicama Južne Koreje. Izuzetak su svakako veliki i mali kamioni, ali su oni češći prizor na periferiji velikih gradova, posebno u južnim delovima zemlje gde veliki deo populacije svoju egzistenciju temelji na prihodima od ribarenja.

AutoRepublika

Priredio: Zvezdan Božinović

Izvor: auto.onliner.by

(1950)