Citroen C3 Aircross – Mali kockasti

Kao i mnogi proizvođači pre njega, Citroen je poslao u zaborav gradski minivan Picasso, zamenivši ga krosoverom C3 Aircross. Naravno u njemu svojstvenom maniru, koji uspešno spaja dva sveta; simpatičan vagabund stil s praktičnim enterijerom.

S velikim zakašnjenjem i Citroen se uhvatio u kolo s proizvođačima koji favorizuju urbane SUV/krosovere, što mu je dalo vremena da dobro osmisli taktiku, jer kada se hvata u kolo, bolje je znati igrati, nego li se bacakati levo desno, nezgrapnim koracima početnika. Štaviše, sav ulickan i „nakinđuren“, doista ne skupim dukatima već jeftinom bižuterijom, C3 Aircross odmah je poželo predvoditi ga! Ambiciozno, nema šta, no zašto ne reći, Citroen i nije imao mnogo izbora, gradski minivanovi očigledno pripadaju prošlosti! Osim toga, Aircross je prijatniji za gledanje od bivšeg Picassa, pored Nissana Juke i Hyundai Kone i Toyote C-HR, poseduje najoriginalniji „look“ u segmentu.

Sav nabijen, s atipičnim licem u „tri nivoa“ i drečavim bojama, lako se distancira u moru bezličnih vozila. Citroen sa ponosom ističe osam osnovnih boja karoserije i četiri za krov, što uz ostale detalje na kraju daje 90 različitih kombinacija. Ima tu još svega i svačega, od krovnih nosača, crne brut plastike na lukovima točkova i branicima, stikera u vidu zastora za sunce na zadnjim staklima, velikih aluminijumskih felni.., ali ne i famoznih Airbump zaštita na bokovima!? Zaključiše odgovorni da bi s njima delovao previše nakićeno, uostalom ni C3, na kojem je baziran ovaj mali krosover, ne poseduje ih u serijskoj opremi.

Ne bih se složio jer nalazim da je njihovo prisustvo posve opravdano, posebno na tesnim parkinzima, uz to, daju poseban „šmek“ vozilu. Jer, biti drugačiji bio je i ostao cilj ovog proizvođača, pa zašto onda i C3 Aircross ne bi profitirao na stečenoj reputaciji i iskustvu? Počevši od „kubičnog“ dizajna, prepoznatljivog na prvi pogled, koji ga uspešno izdvaja od ostalih mališana na parkingu. Nema šanse da ga ne zapazite, s 1,64 metara visine, po ugledu na našeg dragog i voljenog „precednika“, za glavu je viši od konkurenata (Peugeot 2008, Renault Captur, Kia Stonic, Opel Crossland, Seat Arona…). No svi nabrojani argumenti nisu ništa neobično u kategoriji, zbog čega, da bi se zaista distancirao od ostalih, C3 Aircross stavlja akcenat na unutrašnjosti, odnosno praktičnom aspektu.

Porodično orijentisan

Uzevši u obzir da ne prebacuje 4,15 metara, C3 Aircross je prostran automobil. Za upravljačem bi se dalo pomisliti da smo u superiornijem segmentu, jedino ga obilje tvrde plastike izdaje. Izuzmemo li tanak sloj tapacirane na centralnoj konzoli, koji može biti i od platna, čitav enterijer je od tvrde i ne preterano rafinirane. No uprkos tome ne deluje hladno, posebno ukoliko se unutrašnjost personalizuje toplijim nijansama (pet različitih ambijenata).

Dizajn je više-manje klasičan, već viđen, uz par kolor detalja kako bi se razbila monotonija. Mislim pre svega na raznobojne umetke od plastike na ventilacionim otvorima za vazduh i upravljaču. Ovde ne treba očekivati čuvenu inovativnost Citroena, sve je praktično prekopirano iz manjeg C3, odnosno C4 Cactusa. Dakle, standardni analogni instrumenti, veliki i pregledni, potomognuti „head up“ pokazivačem za skuplje verzije.

Po ugledu na spomenutu braću je i centralni ekran, nonšalantno nakačen na sredini konzole, upravo kako je to sada u modi. Izuzmemo li potenciometar za jačinu zvuka, sve prolazi preko njega, što i nije najsrećnije rešenje…

S druge strane, praktični aspekt unutrašnjosti je za svaku pohvalu, svuda se može pronaći mesta za odlaganje sitnica. U vrata staju uspravno dve velike flaše s vodom, plus ostaje prostora za recimo kesicu bombona ili čipsa. Slično je i s pregratkom ispred suvozača, dok je u dnu konzole, pored ručice menjača, prostor za induktivno punjenje mobilnog telefona. Jedino sam muku mučio sa jutarnjom kafu (domaćom, da ne kažem turskom), koju u nedostatku vremena često pijem iz plastične čaše u kolima. Moguće ju je odložiti jedino u produžetku konzole između sedišta, ali skroz pozadi, na delu koji praktično pripada putnicima na zadnjoj klupi.

Što se tiče pozicije za upravljačem, samo napomena da su se izmenjala tri vozača, sa stasom između 1,72 i 1,88 metara visine. Moji prijatelji „testeri“, koji su izrazili želju da ga provozaju, nisu se požalili, štaviše pohvalili su mogućnost da se ovaj podesi po dubini i visini, kao i globalnu vidljivost.

Prilikom parkiranja može se osloniti na senzore napred i pozadi, kao i sistem  kamera koja daje sliku od 360°. Izmenjali smo se i na zadnjim sedištima, bez obzira ko je bio za upravljačem, osoba iza njega nije imala većih problema s prostorom za kolena. Jeste da je zadnja klupa osetno tvrđa od prednjih sedišta, no prostora ne nedostaje, pod uslovom da je odgurnuta maksimalno unazad. Postavljena je na klizačima s hodom od 15 centimetara, plus podeljena u odnosu 2/3. Osim toga, kroz centralni deo mogu se proturiti skije, odnosno predmeti do 2,4 metra dužine, pošto se obara i naslon suvozačevog sedišta.

Podešava se i nagib naslona na zadnjoj klupi, a kada se obore i podigne polica u prtljažniku, oslobađa se potpuna ravna površina. Sve u svemu maksimalna zapremina kreće se između 410 i 520 litara, no kada je klupa pomerena maksimalno ka napred, teško da se neko na nju može smestiti, računajući i decu.

Spomenimo još i integrisane zavesice za zaštitu od sunca, priključak za 12 V (ne i USB ulaz) rukohvate na plafonu, stakla koja se kompletno spustaju i džepove na poleđini prednjih sedišta, bez avionskih stočića. Poseban efekat daje ogroman panoramski krov na otvaranje, nažalost uz doplatu. Za one koji ne mogu da zamisle da na put krenu bez rezervnog točka, samo napomena da je i on predviđen, bez da utiče na zapreminu prtljažniku. U dnu našeg pronašli smo samo pribor za opravku.

Korzika off-road

U kvalitete i mane ovog simpatičnog krosovera po prvi put sam se uverio pre dve godine, prilkom prezentacije na Korzici. Prošle godine na test vožnji su bile još dve verzije, benzinski 1.2 Pure Tech/110 (crveni na fotografijama) i sada odbačeni dizel 1.6 Blue HDi/120. Prezentacije se rado prisećam, jer je iskočila iz šablona, odnosno luksuznih hotela i prijema, kako je to već uobičajeno.

Citroen se opet potrudio da opravda reputaciju „drugačijeg“ proizvođača, smestivši nas u šatore, na samoj obali mora! Dobro, nisu bili vojničkog tipa, već nezavisni, uređeni, s velikim krevetom i strujom, pa još i „pokriveni“ wi-fi konekcijom! Sve u svemu, kamp od pedesetak šatora, šarmantnim restoranom i pratećom infrastrukturom, do kojeg se trebalo spustiti više kilometara dugim i veoma strmim zemljanim putem.

Prava prilika da se isprobaju „off-road“ kapaciteti, koji, verovali ili ne, nisu za potcenjivanje. Ovo pod uslovom da je C3 Aircross potpomognut „elektronskom štakom“, poznatom pod imenom „Grip Control“, uz prisustvo sistema Hill Assist Descent. Radi se zapravo o naprednom ESP sistemu, koji automatski koči vozilo prilikom velikog spusta, sve do minimalne brzine od 3 km/h. Navodim sve ovo jer sa ovde predstavljenim dizelom 1.5 Blue HDi nisam bio u mogućnosti proveriti kako se ponaša izvan asfaltiranih puteva. Sam Grip Control ima pet režima rada (sneg, pesak, svi tereni, ESP off i automatski izbor), i obavezno je u kombinaciji sa specifičnim gumama M+S, od 16 i 17 cola, no odstojanje od tla ostaje skromno, svega 17,5 cm.

Šta reći a ne slagati, spustili smo se (sutradan i popeli) do kampa bez problema, iako je nagib terena bio i do 30°. Naravno da ovaj sistem ne može da zameni pravi pogon na sve točkove, tako da ukoliko vam nije neophodan, uštedeti ćete koju „kintu“ (300 evra) i dobiti vozilo sa standardnim gumama, koje se bolje ponašaju na suvom asfaltu (kraći zaustavni put).

Rezime: do dana današnjeg vozio sam više modela, sa i bez Grip Control sistema, u raznim bojama, pokretane različitim agregatima. Sada, odnosno  krajem oktobra 2019. godine (tek da pojedini čitaoci ne kažu kako sam nedovoljno eksplicitan…) izbor je pao na uslovno rečeno novi 1.5 Blue HDi (plavi na fotografijama), koji je u svim modelim PSA zamenio 1.6 Blue HDi. No tu je došlo do male nedomumice, jer umesto 130 ks, u C3 Aircross zvanično razvija 120 ks!? Ne pitajte me zašto, jer ni ataše za štampu koji mi ga je dovezao ne zna…

Ruku na srce, nakon nedelju dana provedenih za njegovim upravljačem, verujem da i ovaj Citroen ima 130 ks, posebno jer je obrtni moment od 300 Nm neizmenjen!  No pre nego što ga se latim, par rečenica u vezi s trocilindaskim benzinskim 1.0 Pure Tech/110 ks, koji je po rečima odgovornih najprodavaniji agregat. Pored ručnog šestostepenog, ponuđen je i s automatski EAT6, ne i na našem tržistu. Tim bolje, jer ovaj blok i onako ima solidan „cug“, prilikom dinamičnije vožnje putni računar pokazivao je potrošnju od 9-10 litara.

No uopšteno uzevši, radi se o veoma uspešnom agregatu, koji ima dovoljno snage i obrtnog momenta (205 Nm), tako da predstavlja možda i najoptimalniji izbor (postoji i s 130 ks). U srednjem završnom nivou Feel, na našem tržištu prodaje se za sasvim razumnih 15.890 evra.

Ništa bez dizela

Bez imalo ironije, ponekad sam zaista impresioniran znanjem i vozačkim iskustvom pojedinih prijatelja i kolega koji mi pomažu u realizaciji testa. Ovoga puta asistirao mi je bivši drugar s posla, koji ima nameru zameniti stari Nissan Note Citroenom C3 Aircross. Metodičan i dobro upoznat u automobilska zbivanja, nakon što je izmenjao sva mesta u vozilu, došao je do zaključka kako je na zadnjoj klupi buka od kotrljanja znatno izraženija. Tačno, no prtljažnik je bio prazan, što će reći da buka u dobroj meri utihne kada se isti napuni. Osim toga, na voženom primerku bile su gume dimenzija 215/50 R17, što negativno utiče na nivo decibela u kabini. Jednim delom i na opštu udobnost, bez da je ova značajnije narušena, računajući i dizel verziju, jer voženi je za nijansu tvrđe trimovan nego  benzinski 1.2 Puretech.

Drugim rečima, na putu kompromis je dobar, ali pri nižim brzinama, odnosno u vožnji po gradu, zna da snažno protrese putnike. Preko nebrojenih ležećih policajaca i razno-raznih prepreka na  ulicama Pariza, a sve u cilju ograničenja brzine, mudrije je usporiti.

Ukratko, C3 Aircross sigurno nije najudobniji Citroen koji sam do sada vozio… Zauzvrat, dozvoljeno je temperamentno ga poterati, uz prihvatljivo naginjanje i ljuljanje karoserije, posebno uzevši u obzir ukupnu visinu vozila i odstojanje od tla. Za razliku od ranije voženh verzija ova nije  posedovala spomenuti sistem Grip Control, dakle ni specifične „miks“ gume. Ništa dakle od ekskurzija po blatnjavim putevima, ostasmo na šumskim, prekrivenim opalim lišćem, odnosno auto-putevima, gde je i mesto jednom ovako „snažnom“ dizelu.

Bez imalo sumnje 1.5 BlueHDi od 120 ks je blok koji najbolje „leži“ vozilu od nekih 1.250 kilograma „žive vage“, iako i slabiji od 100 ks obavlja posao. Zapravo želite li dizel sa ručnim šestostepenim menjačem, prisiljeni ste izabrati slabiju verziju, dok je snažnija obavezno u paru s automatskim ETA6.

Šta reći u vezi s njim? Klasična menjačka kutija, bez dvostruke spojnice, no dovoljno „pametna“ i brza za ovakav tip vozila. Ručica menjača je klasična, odnosno postavljena tamo gde smo navikli da se nalazi, bez „šapa“ pored upravljača. S druge strane, pored standardnog režima, predviđen je još Sport (duže zadržava angažovani prenos), odnosno program za zimske uslove. Ukratko, ukoliko vam je automatski menjač imperativ, nećete zažaliti što ste ga kupili, iako je činjenica da pojedini konkurenti poseduju savremenije.

Sam agregat je za primer, barem po pitanju performansi. Odlikuje ga energičan i „eksplozivan“ karakter, posve različit od konkurentskog 1.5 Blue dCi/115 (Renault), kojim sam ga zamenio. Naime, u istom danu sam ostavio novi Clio 5 i preuzeo ovaj Citroen, kada je do izražaja došao povišen nivo decibela koja oslobađa PSA blok. Da li zbog slabije izolacije ili jednostavno samog karaktera, C3 Aircross jasno stavlja do znanja svoje dizel poreklo. Manje ili nimalo prilikom konstantne brzine, odnosno znatno više prilikom snažnih ubrzanja.

No kako su perfomanse više nego ubedljive (ispod 10 sekundi do 100 km/h), ovo mu se brzo oprašta. Dobar agregat za duga putovanja po auto-putu, gde bez imalo muke održava putnu brzinu od 150-160 km/h. Jeste da su zbog oblika karoserije izražena vazdušna strujanja, no režim rada motora ne prebacuje 2.500 o/min. Opet, zbog slabe aerodinamike, potrošnja je veća nego što sam očekivao, u ovakvim okolnostima računajte na nekih 6,5 – 7 litara. Znatno je ekonomičniji pri nižim brzinama i po regionalnim putevima, gde se zadovoljava s nekih 5 litara.

Rezime i cene

Na kraju dvonedeljne test vožnje putni računar pokazao je ukupni prosek od 6,6 litara, gde je uračunata i veoma komplikovana gradska vožnja. Sistem Stop&Start funkcioniše savršeno, a automatski menjač spasava levu nogu.

Kompaktnih dimenzija, lako se probija kroz gužve i još lakše parkira. Na kraju, malo toga se realno može prebaciti ovom simpatičnom krosoveru, no ne treba zaboraviti da smo se družlili s najskupljom verzijom Shine, uz podosta opcija.

Citroen je evidentno nadoknadio zaostatak koji je imao na polju sofisticirane opreme, C3 Aircross je po ugledu na svog duhovnog brata Opel Crossland X, snabdeven svim dispozitivima koji su do pre koju godinu vozila u ovom segmentu mogla samo da sanjaju. Spomenuću samo ključ „slobodne ruke“, Head Up displej, sistem za samostalno parkiranje, čitač saobraćajnih znakova, Active Safety Brake, automatsko uključivanje dugih i srednjih svetala, automatsku klimu…

Ostaje nam još cena, prilično visoka za ovu verziju. Preko 20.000 evra za ovde predstavljeni, zbog čega sam i spomenuo slabiji 1.5 Blue HDi/100 Feel (16.690 evra), odnosno benzinski 1.2 Pure Tech/110 Feel. Bez obzira za koji se agregat odlučite, nećete pogrešiti, C3 Aircross je uspešno rođen. Prostran ali kompaktan, snažan i dovoljno ekonomičan, s veoma orginalnim izgledom, uklapa se u moje trenutne potrebe.

Po svemu sudeći i ne samo moje, jer je nakon dve godine od pojavljivanja, drugi je Citroen po prodaji. Prvi je naravno standardni C3 s preko 600.000 jedinica, dok je C3 Aircross pronašao put do kod preko 200.000 kupaca, što je najbolji dokaz njegove popularnosti. No konkurenti opasno kucaju na vrata, pored bratskog 2008, druge generacije, koji samo što nije ugledao svetlost dana, tu je i novi Renault Captur, već rezervisan za prvu test vožnju sredinom novembra. Upravo zbog toga C3 Aircross biće restilizovan i osvežen tokom naredne godine (C3 već za par meseci), kako bi što uspešnije održao korak s mlađim predstavnicima.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Originalan stil, unutrašnji prostor, praktični aspekt, performantan i ekonomičan 1.5 Blue HDi, odnos vozna dinamika/udobnost
	Loše strane:
	Cena za voženu verziju, izolacija kabinskog prostora, previše tvrde plastike, slabi bočni oslonci prednjih sedišta

(7910)