Rastući troškovi su ono što najviše brine vozače

Sve veći troškovi vezani za vožnju i posedovanje automobila, predstavljaju najveću zabrinutost za vozače.

Ne, eventualan odlazak motora s unutrašnjim sagorevanjem sa scene nije najveći problem vozača današnjice. Nije to ni još uvek neadekvatna mreža stanica za punjenje električnih automobila (tamo gde postoji). Za prosečnog vozača, povremeni nestanci struje takođe nisu nešto zbog čega neće moći da spava, kako se sve veći broj ljudi odlučuje za kupovinu elektromobila.

Ono što ozbiljno preti u perspektivi je višak radne snage u taksi prevozu, dostavi i kamionskom transportu. To podrazumeva da će ogroman broj ljudi ostati na ulici, bez posla. Doduše, mi možemo biti bezbrižni, jer kada autonomna vozila stupe na scenu u ekonomski razvijenim zemljama jednog dana (što neće biti uskoro), kod nas će za tako nešto biti potrebne dodatne decenije, tako da ni ovo nije poseban razlog za brigu.

Ono što realno brine vozače u sve većoj meri je porast troškova. Ovo je potvrdio i britanski RAC Report on Motoring 2019. Poglavlje pod nazivom „U vezi sa čim su vozači najviše zabrinuti?“ jasno sugeriše da su strepnje u najvećoj meri povezane s „automobilskom“ inflacijom.

Dok RAC izdvaja poslovične „dežurne krivce“ poput parkinga, goriva i osiguranja, ne dotiče se drugih ključnih oblasti. Naime, tu su stvari poput putarina, ekoloških taksi, skupih kazni za sitne prekršaje i sramotno skupog radnog sata u radionicama gramzivih ovlašćenih servisera. RAC takođe ne govori o rastućim cenama vozila. Čak i najskromnije porodično vozilo srednje veličine, pogonjeno benzinskim ili dizel motorom, teško je naći ispod dvadeset „i kusur“ hiljada evra. Za slične električne modele cena vrtoglavo raste. Ipak, lični prevoz za sada nije privilegija „odabranih“ sa dubokim džepom, bar ne na zapadu.

S tim u vezi, ono što je najbolnije za vozače, po izveštaju RAC-a su pad vrednosti vozila, finansije, gorivo, osiguranje, održavanje/servisiranje i u novije vreme kazne za parkiranje, kao i kaznene takse.

Ruku na srce, svaki od ovih izdataka može biti u velikoj meri redukovan ili gotovo eliminisan kao u slučaju ulaska u najskuplje parking zone ili zone grada koji zahtevaju kaznene takse, i to jednostavnim bojkotom i korišćenjem alternativa.

Što se tradicionalnih i neizbežnih troškova tiče, treba obratiti pažnju na one velike. Treba imati na umu da je jedina dobra kamata ona koja iznosi nula odsto. Ne kupujte nove automobile koji imaju reputaciju gubitka vrednosti „brzinom svetlosti“, nikada ne kupujte vozilo dok ne saznate kojoj osiguravajućoj grupi pripada.

Da je život nekome majka a nekome maćeha pokazuje podatak da gubitak vrednosti novog ili novijeg Rolls-Royce Phantoma iznosi gotovo 5.000 funti mesečno, što je otprilike ukupan godišnji trošak prosečnog vozača a podrazumeva  finansiranje, osiguranje, gorivo, tekuće troškove, parking i pad vrednosti za pristojan, nov ili noviji mali do automobil srednje veličine.

Naravno, većina navedenog se odnosi na vozače u Velikoj Britaniji, ali je situacija slična ili će biti slična i kod nas, što se brojnih primera tiče. Ono što možemo očekivati u perspektivi je da će se parking zone u gradovima širiti, s tim što će cene za parkiranje u zonama bliže centru biti skuplje. Takođe, rast cena novih vozila pogađa i nas, ali s obzirom na tešku ekonomsku situaciju, velika većina vozača u regionu se i inače odlučuje za kupovinu polovnih vozila. Pored toga, za očekivati je da država „izmisli“ dodatne „ekološke“ namete, mada ruku na srce, starost voznog parka u Srbiji u velikoj meri doprinosi lošoj situaciji na ovom planu, posebno u gradovima, i to predstavlja realan problem.

Šta vas kao vozače najviše brine?

AutoRepublika

(501)