Mitsubishi Eclipse Cross – Mesto pod suncem

Nakon kupovine od strane grupacije Renault-Nissan, „zimski san“ završio se za Mitsubishi. Novi kompaktni SUV, Eclipse Cross, verovatno je poslednji autentični Mitsubishi, no da li je to razlog za žaljenje?

2017. godina bila je veoma je značajna za Mitsubishi. Osim što je proslavio 100 godina postojanja, integrisao se u Renault-Nissan alijansu, time što je veća japanska kompanija preuzela 34 % njegovih akcija. Po rečima odgovornih to je dobra stvar za ovog relativno malog japanskog proizvođača, jer pripadnost jednoj od najvećih svetskih grupacija, doprineće dinamici proizvodnje i boljem plasmanu na tržištu.

Samuraj stil

No kupovina Mitsubishija još je bolja prilika za Renault i Nissan da se dočepaju vrhunske hibridne PHEV tehnologije, primenjene u Outlanderu. Svi su znači na dobitku, ostaje da se vidi hoće li to biti slučaj i sa kupcima? Jer noviteti su se poslednjih godina proredili, a i to malo što smo videli samo je dokazalo da je Mitsubishi pre svega marka inženjera, znatno manje dizajnera! Ako ćemo iskreno, ni novi Eclipse ne odustaje od te tradicije, njegov samuraj stil sumnjam da će pronaći brojne poklonike na Starom kontinentu.

Ukoliko je verovati proizvođaču, dizajneri su bili inspirisani čuvenim kupeom Eclipse (prodat u 1,4 miliona primeraka između 1990 i 2012.), malo poznatim u Evropi. Neka im bude, no ja obrise kupea u ovom SUV vidim samo u snažno podsečenom zadnjem delu, s dvostrukim staklom. Naime, peta vrata po sredini su „presečena“ velikom svetlosnom grupom, nalik na spojler, što će jedni smatrati atraktivnim detaljem, a drugi čistim kičem! Stvar ukusa, presudite sami, no činjenica je da sjaji kao božićna jelka kada se pritisne kočnica.

Dva bočna i središnje LED svetlo se sada spajaju u jednu celinu, po čitavoj širini vozila. Iako ne u toj meri, izvesnu originalnost poseduje i prednji deo, no ovde je svima jasno da se radi o jednom Mitsubishiju. Sav „zašiljen“, s tradicionalnom hromiranom maskom, te ogromnim i nesvakidašnje dizajniranim svetlima za maglu, Eclipse deluje znatno „egzotičnije“ od evropskih predstavnika. Kojih pitate? Verujem da je dovoljno reći kako ima 4,4 metra dužine, samim tim jasno vam je da konkurenata ima „k’o šaše“. Moj „asistent“ Stephan (prijatelj koji mi ponekad pomaže u realizaciji testova i fotografija) doterao mi je jedan Peugeot 3008, tek da povučemo par paralela, kao što je mogao dovesti i Renault Kadjar, Citroen C5 Aircross, Nissan Qashqai, Jeep Compass, Kiju Sportage, Opel Grandland X, Seat Atecu, Hondu C-HR… A kad smo kod ovog poslednjeg, nešto mi govori da su dizajneri Mitsubishija bili posebno inspirisani njime, s tim da su posao odradili mnogo grublje, kao sekirom!

Želim da kažem da su forme kod Eclipse oštre, bez finih i suptilnih oblina, a sve u želji da se se istakne njegov „divlji“, avanturistički duh! Jer, osim što je proslavio stogodišnjicu postojanja, Mitsubishi je  obeležio i 80 godina od prvog 4WD pogona. No iako specijalista za pogon na sve točkove, morao se adaptirati modnim trendovima, pa je tako Eclipse u ponudi i sa samo prednjom „vučom“.

Dobro, može bolje

Izvesnu originalnost iskazanu spolja, Mitsubishi je želeo i u unutrašnjosti. Komandna tabla je tako pomalo bizarna, u obliku slova „V“. Centralni deo je ispupčen prema putnicima, kao kačket, s gornjom polovinom rezervisanom za instrumente, odnosno donjom za komande. Recimo odmah, razbacane su svugde po unutrašnjosti, poneke, kao za putni računar, skrivene i ispod upravljača. Radi se o mehaničkim tasterima, koje pronalazimo i kod ostalih modela kuće, i koji će posve sigurno funkcionisati i nakon desetak godina eksploatacije…

Nedostaje ipak jedan, po meni veoma važan – za jačinu zvuka. Za vozača je na levom paoku upravljača (previše sićušan), dok je na centralnom ekranu numerički. Tek zadnjeg dana test vožnje, posve slučajno, ukapirao sam da se zvuk može podešavati i na takozvanom „Touchpadu“ (taktilna pločica kao kod laptopa), ali s dva prsta (sa jednim se biraju funkcije)!

U Mitsubishiju su izgleda veoma oprezni s preteranom upotrebom ekrana, izuzmemo li centralni, pre svega namenjen multimediji, gotovo sve je po „starinski“. Mislim pre svega na velike i pregledne analogne instrumente, retki modni detalj odnosi se na spomenuti „Touchpad“, s kojim se biraju funkcije na ekranu, isto tako osetljivom na dodir. U našem slučaju smešten je iza manuelnog menjača, pored kojeg je klasična ručna kočnica. Kada je automatski, ova je električna, te je „Touchpad“ bolje pozicioniran, desno od njega. Sve ostalo je dobra stara škola automobilizma, računajući i poziciju za upravljačem.

Mitsubishi je uz analogne instumente dodao „head up“ displej (od drugog završnog nivoa), u vidu parčeta providne plastike, koje po startovanju motora (na „dugme“) izađe iz gornjeg dela konzole. Na prvi pogled ručica ručnog menjača mi se učinila preterano dugačkom i uzdignutom, no tako je na samo desetak santimetara od upravljača, nadohvat ruke, nešto kao kod reli automobila. Udobno smešten u široka kožna sedišta, s električnim komandama i grejačima (serijska oprema za voženi Intense), opipavam plastiku, evidentno znatno kvalitetniju nego li kod manjeg brata ASX-a. Dobar deo je od mekane, malo i od crne lakirane, kao i jeftine sive metalizirane. „Bof“, kako to vole da kažu Francuzi (izraz koji označava apatiju, odnosno prosečnost), nije loše ali video sam i bolje kod konkurencije, računajući i gore spomenuti Peugeot 3008.

S druge strane, praktični aspekt je za svaku pohvalu, brojne pregrade i boksovi, velike zapremine, olakšavaju svakodnevnicu. Pozadi, na zadnjim sedištima, sledi prijatno iznenađenje. Sa samo 4,4 metara Eclipse nudi putnicima retko izdašan prostor za kolena (osetno prostraniji od 3008), uz podešavajući nagib naslona. Klupa je podeljena na dve trećine i oba dela su smeštena na klizačima, s amplitudom pomeranja od dobrih dvadesetak santimetara. U voženom primerku putnici imaju pravo i na parče neba (dvostruki panoramski krov s električnom komandom), kao i grejače na sedištima i dvojnu USB konekciju.

Zapravo Mitsubishi je posvetio posebnu pažnju zimskim uslovima vožnje, pored navedenih grejača sedišta ubacili su ih u obruč upravljača, kao i zadnje i prednje vetrobransko staklo. Sigurno ne bez razloga, zahvaljujući integralnom pogonu, Eclipse će sigurno biti često viđen u planinskim predelima. Priču o enteriju završimo prtljažnikom, veoma skromnog kapaciteta. Proizvođač navodi dve zapremine, a maksimalno odgurnutom klupom od 341 litra, odnosno 448 litara kada se približi prednjim sedištima (3008 uvek ima 520 litara). Pažnja, u ovakvoj konfiguraciji prostor za noge prolazi kod dece nižeg uzrasta, ne i za odrasle osobe! Razloge za ovako skroman prtjažnik treba tražiti u integralnom pogonu, kao i ogromnom bas zvučniku u desnom boku. Sastavni je deo kvalitetnog hi-fi sistema Rockford Fosgate, od ukupno 9 zvučnika. Naravno da se zapremina može povećati obaranjem naslona, no ni tada ne prelazi 1.222 litra.

Jedan ali vredan

Za većinu evropskih tržišta Eclipse je opremljen s dva agregata, potpuno novim benzinskim 1.5 MIVEC i dobro poznatim dizelom od 2.2 litra. Nama je zapao  benzinac, u paru s novim ručnim šestostepenim menjačem. Jeftiniji je od automatskog CVT za 1.000 evra, koji je za ovu priliku snabdeven sa 8 virtuelnih stepeni prenosa. Tek da se zna, ukoliko je Eclipse s integralnim pogonom obavezno je u sprezi sa njim, s tim da se, kako bi se izbeglo preterano proklizavanje, poznato kod ovakve vrste menjača, prenosi mogu menjati i ručno, „šapama“ pored upravljača.

No vratimo se našem agregatu, skromne zapremine ali ubedljivih performansi, zahvaljujući vrhunskoj tehnologiji. Sav od aluminijuma, s dvostrukom „bregastom“, turbo punjačem, direktnim ubrizgavanjem, promenjivom distribucijom ventila…, razvija 163 ks pri 5.500 o/min.

Utisci su sledeći: ekstremno diskretan i s velikom kulturom rada, posve je na nivou očekivanja. Drugo, pokazao se veoma elastičnim, maksimalnih 250 Nm razvija na nepunih 2.000 obrtaja, dozvoljavajući tako dinamičnu vožnju bez „navlačenja“ u obrtaje. Da ne dužim, prijatan blok, podjednako talentovan u nižem i u visokom režimu rada, ali poprilično „žedan“. Dobro, sa 1.445 kilograma, Eclipse nije u „pero-lakoj“ kategoriji (oko 150 kilograma više od 3008 1.6 THP/165), što evidentno utiče na potrošnju i performanse. Prilikom ubrzanja iz mesta pomalo je trom, Mitsubishi navodi 10,3 sekunde, što je paradoksalno za sekundu više nego li sa CVT menjačem!?

Sve u svemu računajte na nekih 9 litara u proseku, koliko troši i na auto-putu, ali ovoga puta zbog loše aerodinamike. Gradska vožnja je relativna stvar, po Parizu je recimo uvek dvocifrena, bez obzira na veoma efikasan Stop&Start sistem.

Za one koji se kunu u dizele, informacija da se može pronaći na pojedinim evropskim tržištima (koliko sam video na sajtu domaćeg uvoznika nije u ponudi) , no i pored povišene potrošnje, benzinski blok ima svoje prednosti. Njegova mala težina pozitivno se odražava na dinamiku vožnje i upravljanje, koje, iako potpomognuto snažnom električnom asistencijom, dopro „opipava“ put. A puta se ovaj Mitsubishi ne plaši, bez obzira na samo prednji pogon.

Relativno nizak što se tiče klirensa (183 milimetra), po suvom asfaltu može se voziti veoma temperamentno. Jednim delom na račun udobnosti, jer tvrdo je trimovan, Eclipse ne upija nepravilnosti puta kao pojedini konkurenti, gde pre svega mislim na više puta spomenuti 3008. Bez obzira da li se radi o 2WD ili 4WD, ogibljenje je identično, napred McPherson a pozadi multilink. Vozilo je inače postavljeno na adaptiranoj platformi Outlandera, s relativno velikim međuosovinskim rastojanjem od 2,67 metara.

Naš je bio „obuven“ u gume dimenzija 225/55 R18 (16 cola za prvi završni nivo). Po vlažnom i klizavom asfaltu je druga priča, prilikom snažnih ubrzanja iz mesta prednji točkovi brzo proklize. O snegu i blatu da ni ne pričamo, te se s pravom možemo zapitati čemu služe SUV vozila ukoliko nemaju pogon na sva četiri točka, posebno ukoliko je ova perfomantna kao kod Mitsubishija? Kod nas za 4WD treba doplatiti 2.667 evra, no kako je ovaj u sprezi s automatskim menjačem, razlika je posve opravdana, posebno ukoliko je suditi po kvalitetima koje su pokazali prethodni modeli s integralnim pogonom.

Tek podsećanja radi, sistem S-AWD (Super-All Wheel Control ) konstantno nadgleda svaki točak pojedinačno, te po potrebi dozira i raspoređuje obrtni moment i kočnu silu. Postoje ukupno tri režima (Auto, Snow i Gravel), adaptirana određenim putevima i okolnostima. Bez da možemo reći nešto negativno u vezi s kočnicama, treba napomenuti kako su kod voženog manje perfomantne nego li kod 4WD. Napred su diskovi od 242 milimetra (270 milimetara uz integralni pogon), pozadi 260 milimetara (265 milimetara), i sa jednim kočnim cilindrom (dva kod 4WD).

Rezime i cene

U gradskoj vožnji konstatovali smo ograničenu preglednost, posebno unazad, tako da se prilikom parkiranja mora osloniti na odličan sistem senzora i kamera. Po želji ostaje stalno uključena i u krupnom planu pokazuje desnu stranu vozila. Kroz zadnje staklo (bolje rečeno stakla), pogled je podeljen, po kiši ili snegu čisti se samo mala, gornja površina, dok se donja začas isprlja. Srećom, spoljašnji retrovizori su ogromni, te se može osloniti i na njih.

Po gradu, odnosno tokom „cool“ vožnje, često sam znao izabrati mod „Eko“, kada se izgubi desetak Nm obrtnog momenta, bez da sam primetio značajniju razliku u potrošnji. Za pred kraj još par reči u vezi s opremom, koja ne bi smela biti znatno različita od tržišta do tržišta. Naime, poznato je da „mali žuti“ ne vole da u „sitna creva“ ispunjavaju zahteva evropskih kupaca, posebno kada se vozila proizvode u Japanu. Najjeftinija verzija Invite poseduje praktično sve što treba „normalnom“ vozaču, što znači da je opremljena svim sigurnosnim sistemima, kao i onim zaduženim za udobnost (automatska klima, pomična zadnja klupa, upravljač i ručica menjača presvučeni kožom, aluminijumski naplaci od 16 cola, pomoć za kretanje na uzbrdici…).

Početna cena u Srbiji (akcija od prvog dana prodaje?!) iznosi tako 21.990 evra, dok za najviši završni nivo Intense, koji možete da vidite na fotografijama (kožna sedišta, električni krov…), i to sa integralnim pogonom, treba izdvojiti 29.990 evra. Dobra prilika, jer se isto tako radi o „akcijskoj“ ceni, nižoj za okruglo 6.000 evra! Ukoliko me na kraju upitate za mišljenje, reći ću da me je Eclipse pozitivno iznenadio. Rekao bih ljubav na drugi pogled,  nakon sedam dana za upravljačem gotovo sam zavoleo njegove nesvakidašnje Coupe/SUV forme, kao i sve ostalo što se skriva ispod ovog egzotičnog japanskog „kimona“.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Akcijska cena, kvalitet izrade, agregat, vozna dinamika, prostor na zadnjoj klupi, 5 godina garancije
	Loše strane:
	Tvrd trim, povišena potrošnja, zapremina prtljažnika, preglednost unazad

(2170)