Analiza: BMW, Daimler i VW u epizodi „Direktna i diskretna davanja političkim partijama“

Finansijski direktor nemačke političke partije CSU, Tomas Bauer nije krio svoj bes nakon prošlonedeljne objave Daimlera u kojoj se navodi dalja obustava donacija usmerenih ka političkim strankama, do kraja ove godine. „Daimler je upravo dao svoj doprinos slabljenju demokratskih tekovina“, iskazao je svoju frustraciju Bauer. Međutim, uprkos vidnom uzbuđenju Bauera, nema sumnje da će Daimler pokupiti simpatije među narodom zbog ovakve odluke.

Prema važećim nemačkim zakonima iz ove oblasti, direktne donacije političkim partijama se mogu osporiti, a obe strane imaju zakonsku obavezu prijavljivanja svih transferisanih iznosa koji prevazilaze sumu od 10.000 evra. Stoga, ovaj vidi finansiranja političkih aktera predstavlja najtransparentniji način davanja.

Redakcija nemačkog poslovnog Manager Magazine je malo dublje „zagrebala“ ostale važne pojedinosti na polju finansiranja političkih stranaka od strane nemačkih proizvođača automobila, a kao osnovni zaključak se nameće logična spoznaja da Daimler, kao ni ostale kompanije iz sveta automobilske industrije, ne prestaju sa davanjem novca političarima, već transfere samo „pakuju“ na druge, kreativnije i društveno prihvatljivije načine.

BMW i VW sponzorišu zasebne događaje

BMW je na zahtev novinara pomenute redakcije dostavio izjavu da su u njihovoj kompaniji „u primeni interne procedure koje regulišu podršku političkim partijama“ koje su na snazi od 2013. godine. U to doba, Bavarci su još uvek dozvoljavali političkim akterima da koriste namensku flotu automobila marke, a obračunat iznos najma je prikazivan kao donacija partijama.

Od tada, došlo je do promena, a BMW tvrdi da je posvećen „tematskoj saradnji koja se dogovara od slučaja do slučaja“, a čime se otvara mogućnost podrške socio-političkom radu stranaka sa unapred definisanim ciljem delovanja. Na ovaj način, bavarska kompanija veruje da sponzoriše „temeljnu javnu raspravu u vidu foruma i različitih panela, u organizaciji više političkih partija „.

Drugim rečima, BMW sponzoriše samo izabrane događaje u organizaciji političkih partija. Ipak, većinski akcionari kompanije iz Minhena, Suzane Klanten, kao i njen brat Stefan Kuant, svake godine „dobrovoljno doniraju“ iznos od 125.000 evra, partiji CDU.

Čak ni najveći nemački proizvođač Volkswagen ne prilaže direktne donacije političkim strankama. Barem ne već neko vreme. Prošle, a isto važi i za nekoliko ranijih godina, VW grupa je donirala nulti iznos strankama. Prema podacima kojim raspolaže Asocijacija za kontrolu lobiranja, a koja vrši nadzor, između ostalog, i nad prilivima političkih partija, porast direktnih donacija iz Volfsburga ka političkim partijama je zabeležen 2008. godine.

Ipak, Volkswagen se nije povukao iz finansiranja partija, već se samo prebacio na druge kanale transfera novca. Naime, VW finansijski podržava „posebno organizovane, individualne događaje u organizaciji stranaka,“ navodi se u odgovoru na zahtev Manager Magazinea.

Na takvim događajima, kompanija je predstavljena svojim logotipom, a postavljen je i kompanijski štand na prostoru gde se politički skup održava. U slučajevima sponzorstava događaja, potpisuju se zasebni ugovori o sponzorisanju za svaki događaj ponaosob. Tokom prethodne godine, Volkswagen AG je investirao petocifreni iznos baš za ovakve namene.

Koje su opipljive prednosti za kompanije doneli sponzorski ugovori

Nalik nemačkoj konkurenciji, Daimler promoviše iste principe. U pomalo nejasnom obrazloženju ipak je jasno navedeno da se odlučuje o „svakom pojedinačnom zahtevu za sponzorisanjem nekog političkog skupa“.

Daimler je tokom prethodne godine utrošio iznos od 43.700 evropskih novčanica na ime sponzorisanja četiri odvojena događaja. Međutim, partijski kongresi nisu prihvatljiv skup u smislu prihvatanja Daimlera da participira u pokriću troškova organizacije istog. Takođe, Mercedesova vozila nećete videti kao besplatna prevozna sredstva političara obuzetih izbornom kampanjom, navodi Daimler.

Prošle godine su Švabe finansirale, na primer, letnju zabavu državnog predstavnika regiona Baden-Virtenberg, koja je organizovana u Berlinu, saznaje se iz krugova bliskih kompaniji. Pored toga, iznosi koji su niži od 10.000 evra, Daimler je prosledio i za organizaciju festivala na kojem je imao sopstveni štand, uz Porsche i Audi. Pored toga, u moru drugih sponzora, Daimler se našao i među sufinansijerima letnje zabave pod pokroviteljstvom saveznog predsednika.

Kristina Dekvirt, portparol grupe za nadzor procesa lobiranja, objasnila je kakve su prednosti koji kompanije ostvaruju izbegavanjem direktnih investicija, a plaćanjem po osnovu ugovora o sponzorstvu.

Osnovna dobrobit za finansijera je ta što su troškovi sponzorstava priznati rashodi u poreskom smislu. Dakle, iznosi koji se prenesu po osnovu sponzorskih ugovora utiču na smanjenje osnovice za obračun poreza na dobit kompanija, za razliku od donacija političkim strankama na koje privredna društva moraju da plate još i porez na dobit.

Pored toga, troškovi sponzorisanih događaja se iskazuju u finansijskim izveštajima, uglavnom kroz jedan konto, iliti budžetsku liniju, pa tako javnost ne dobija informaciju koji su događaji i akteri bili finansijski stimulisani od strane kompanije, a što ume da izazove negativan publicitet u situacijama kada preduzeće novac usmeri samo nekim političkim akterima, a drugima ne, ili barem ne u približnom iznosu.

Dekvirt je upravo ovde insistirala na postojanju očigledne „rupe u zakonu“ koja se mora što pre zatvoriti kako bi se proces finansiranja političkih partija učinio potpuno transparentnim.

Svi nemački proizvođači automobila imaju na platnom spisku nekog lobistu sa vezama u Berlinu

U Volkswagenu je, prema rečima gospođe Dekvirt, iznos davanja političkim partijama ostao isti čak i nakon što je kompanija napustila sistem davanja direktnih donacija akterima političke scene, od 2008. na ovamo. Praktično, samo je konvertovan način transfera novca i oblikovan u vidu sponzorstva. Teško je verovati da je priča različita i u Daimelru, pa se besna reakcije iz CSU, iz uvoda u analizu, pre može nazvati kao „manevar da se zbuni protivnik“, a ne kao izraz stvarne ljutnje ili frustracije.

Kao što možete da pretpostavite i sami, ugovori o donaciji i oni o sponzorstvu, samo su dva od brojnih načina kako proizvođači mogu da utiču na donošenje političkih odluka. Svaki od njih ponaosob ima nekog svog lobistu, koji živi u Berlinu ili okolini, i po pravilu je blizak sa političkim vrhovima.

Na platnom spisku Daimlera se nalazi Ekhart fon Kladen koji je zadužen za rukovođenjem odeljenja za odnose sa političkom zajednicom i okruženjem. On je glavni lobista švapske kompanije u Berlinu.

Njegov pandan, u dresu Volkswagena je nesretni Tomas Šteg, o kome smo pisali u kontekstu njegove uloge u aferi sa neljudskim eksperimentima na majmunima koji su prisiljavani da udišu isparenja dizel motora.

Za kompaniju BMW, ovaj posao obavlja Maksimilijan Šrebel, portparol za korporativnu komunikaciju i politiku. On je poznat po tome što je tokom devedesetih godina prošlog veka bio blizak saradnik ondašnjem ministru finansija Teu Vajgelu, a vodio je i odnose sa javnošču minhenskog ogranka partije CSU.

Ipak, uticaj ovih pijavica (u stvari lobista) je posve teatralan i upitan. Šefovi lobističkih grupa organizuju sastanke političara sa najvišim rukovodiocima kod proizvođača automobila, omogućavajući im time pristup mrgudnim političarima, kako bi im uz neformalnu atmosferu, gurmanski zalogaj i pokoju čašicu, objasnili šta bi moglo da se učini „za dobrobit čovečanstva“.  Amerikanci za ovakve situacije imaju izraz strategija – „Wine and Dine“, dok je u našem narodu odomaćena formulacija „Kakvo pečenje, takvo rešenje“.

Zaključak

Eto, situacija sa finansiranjem političkih partija u Nemačkoj izgleda baš kao što je opisano, a krokodilske suze finansijskog direktora partije CSU, ništa su drugo do predstava za javnost.

AutoRepublika

(311)