Nemački sud: Vlasnici nekretnina nemaju apsolutno pravo na zabranu parkiranja ispred svojih zdanja
Stanari zgrada (kuća) koje se nalaze neposredno pored parking mesta, ne raspolažu nikakvim posebnim pravom na površine locirane ispred njihove imovine, kako bi im, eventualno bio olakšan pristup istoj.
Ovako u najkraćem glasi presuda nemačkog Saveznog administrativnog suda, u slučaju u kojem se jedan vlasnik nekretnine, oglasio tužbom protiv vozača koji je parkirao svoje vozilo na način da tužilac nije bio u prilici da lagodno uđe svojim automobilom u dvorište, a što je prema tužbenom zahtevu, uzrokovalo štetu na vozilu vlasnika kuće.
Iako je sasvim logično i uobičajeno da je važeća zabrana parkiranja na površinama koje su neophodne za neometan izlaz iz dvorišta ili garaža, to pravo vlasnika nekretnine nije neograničeno, odnosno prema presudi suda, ukoliko su tri manevra dovoljna da bi vlasnik nekretnine mogao da izađe u saobraćaj, onda nema osnova za pritužbe na račun vozača koji se parkirao na ulici.
„Zbog takvog parkiranja, stalno je bilo čukanja prilikom izlaska na ulicu,“ izjavio je 59-godišnji tužilac na marginama suđenja. Put je širok 5,50 metara, a kada je vozilo parkirano na suprotnoj strani, preostaje samo 4,75 metara, jer se vozilo delimično nalazi na trotoaru.
Tužilac se prvobitno obratio Administrativnom sudu u Manhajmu, koji je presudio u njegovu korist, ali je zatim pred višom, gore pomenutom instancom, presuda preinačena, a sud je zauzeo stav ulica širine 5,50 metara nikako ne može biti smatrana uskom.
AutoRepublika
(772)
