Zanimljivost dana: 130-ti rođendan pneumatika

Pre tačno 130 godina, ili preciznije, na dan 7. decembar 1888. godine, škotski pronalazač Džon Bojd Danlop (naslovna fotografija) je dobio rešenje o zaštiti intelektualne svojine, patenta za gumu, odnosno pneumatik.

Prve “gume” su zapravo predstavljale kožne trake, pa zatim trake izrađene od gvožđa, a postavljane su na drvene točkove koje su koristile zaprege ili kočije. Kako bi gvožđe dobilo kružni oblik, zagrevano je do visokih temperatura, a zatim postavljano na točak. Ovim poslom su se bavile zanatlije, neka vrsta kovača koji su se specijalizovali za oblaganje točkova metalom.

U naslovnom pasusu smo izneli tvrdnju da je rodonačelnik automobilske gume Danlop, što svakako jeste tačno, ali je prvo patentno rešenje, na registraciju podneo jedan drugi Škot – Robert Vilijam Tomson (fotografija iznad), i to 1847. godine. Međutim, njegova ideja nije doživela komercijalnu primenu, pa se kao rodonačelnik javlja pomenuti Danlop koji je bio vlasnik najnaprednije veterinarske ambulante u Irskoj.

Pitanje je koliko bi vremena još bilo neophodno da protekne kako bi se komercijalizovala ideja o pneumaticima, da Danlopov desetogodišnji sin nije patio od glavobolje, a uzgred je bio i veoma razigran i vezan za svoj tricikl. Kako bi sprečio razvoj glavobolja kod svog potomka, naročito inicirane poskakivanjem tricikla po kamenitim ulicama Belfasta, a na preporuku porodičnog doktora Džona Fagana, Danlop je došao na ideju da na točkove tricikla montira gume.

Doktor Fagan je učestvovao u procesu dizajniranja prve gume. Svu superiornost Danlopovog izuma je godinu dana nakon registracije patenta, demonstrirao tadašnji poznati biciklista Vili Hjum (donja ilustracija), koji je uz korišćenje pneumatika pobedio na prvoj trci organizovanoj u Irskoj, a potom i u Engleskoj.

Patentno rešenje, koje nosi datum 31. oktobar 1888. godine, sadrži informaciju o zamisli Danlopa da se njegov izum koristi za bicikle i laka vozila. Tokom septembra 1890. godine, Danlop je postao svestan da on baš i nije prva osoba kojoj je slična ideja pala na pamet, ali to saznanje je ostalo unutar njegove kompanije.

Ipak, 1892. godine, Danlopov patent je proglašen ništavnim jer je u javnost ipak dospela informacija o zaslugama pomenutog Skota Roberta Vilijama, koji je pored registracije patenta u Londonu (1845.) isti zaštitio i u Francuskoj, godinu dana kasnije, a onda i još jednu godinu potom patent je podnet i američkom regulatornom telu. Međutim, zasluge za razvoj pneumatika su ostale na Danlopu jer je njegov proizvod bio u stanju da podnese redovnu upotrebu, bez narušavanja elastičnosti upotrebljene gume.

Džon Bojd Danlop i Harvi du Kros su zajedničkim snagama radili na prevazilaženju brojnih prepreka. U svoj tim su uključili i pronalazača Čarlsa Kingstona Velča, a pored toga su se koristili i drugim delovima nečije intelektualne svojine, što im je sve zajedno omogućilo da zaštite poslovnu poziciju svoje kompanije Pneumatic Tyre.

U kasnijoj fazi, Pneumatic Tyre je preimenovan i podeljen u dve kompanije: Dunlop Rubber i Dunlop Tyres. Razvoj tehnologije je nužno uključivao mnoštvo sitnijh unapređenja iz oblasti inženjeringa, uključujući i proces vulkanizacije prirodne gume, korišćenjem sumpora, kao i razvoj felni koje bi gumu držale u fiksiranoj poziciji.

Veštačke, sintetičke gume su kreirane u laboratorijama kompanije Bayer, tokom dvadesetih godina prošlog veka.

Za naredni revolucionarni pomak u ovoj oblasti, pobrinula se kompanija Michelin, koja 1946. godine izumela radijalne gume, odnosno osmislila tehnologiju za njihovu proizvodnju. Naime, Michelin je otkupio akcije posrnulog proizvođača automobila Citroena, tokom 1934. godine, pa je imajući tu okolnost u vidu, bio u prilici da istog trenutka testira novu tehnologiju.

Zbog svoje superiornosti na polju vozne dinamike i energetske efikasnosti, tehnologija je veoma brzo i veoma toplo prihvaćena u Evropi i Aziji. Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, prevaziđena tehnologija automobilskih guma je opstala sve do 1967. godine, kada je držala tržišno učešće od čak 87%. Razlog kasnog prihvatanja radijalnih guma u Americi leži u strahu proizvođača automobila koji su se bojali visokih troškova tranzicije.

Kada je 1968. godine, ugledni američki magazin Consumer Reports, javno priznao apsolutnu superiornost konstrukcije radijalnih guma, konkurenti Michelina sa svojim prevaziđenim proizvodima su brzo izgubili tlo pod nogama. U današnje doba, radijalne gume drže 100% tržišnog učešća, čak i u Americi.

Poslednjih godina, globalna proizvodnja pneumatika za dvanaestomesečni period, prevazilazi brojku od milijardu primeraka, a na svetu posluje više od 400 fabrika za proizvodnju istih.

Zvezdan Božinović

(652)