Šef VW: Nemačka gubi lidersku poziciju u automobilskoj industriji

Po mišljenju izvršnog direktora Volkswagen grupe, Herberta Disa, nemačka automobilska industrija je na putu da izgubi vodeću svetsku poziciju, tokom narednih godina.

„Iz današnje perspektive gledano, šanse da nemačka automobilska industrija opstane u samom vrhu na svetskom nivou, polovične su,“ rekao je on na internom, kompanijskom događaju, održanom u Volfsburgu. “Izazovi su ogromni. Tu pre svega mislim na trgovinski rat između SAD i Kine, Brexit. Pored toga, za nas su iskušenje i naši odnosi sa Rusijom i Turskom”.

Uvođenje u primenu novog WLTP standarda, dovodi industriju „na samo ivicu održive efikasnosti“. Sve strožija emisiona regulativa, na čijem razvojnom putu je WLTP samo usputna stanica, dovela je do porasta averzije prema indivudalnoj mobilnosti.

„Kampanja koja se trenutno vodi, usmerena je na to da se guši individualna mobilnost, a da se popularizuju masovni vidovi prevoza. Samim tim, javno mnenje se stimuliše kako bi okrenulo leđa putničkim automobilima, odnosno ličnim vozilima. Proprocije ove pretnje za automobilsku industriju su monumentalnih razmera.“

Dis smatra „da se vodi skoro histerična diskusija o štetnosti azotnih oksida u samo nekoliko problematičnih područja u nemačkim najzagađenijim gradovima. Pritom, ta sitauacija je na putu da bude rešena u narednih nekoliko godina, i bez histerije, ili nove i još strožije ekološke regulative koja se trenutno pregovara na relaciji Brisel – Berlin.“

Prema mišljenju mnogih analitičara, automobilska industrija je ozbiljno zakasnila sa tranzicijom ka novom emisionom testu. „Proizvođači su imali četiri godine da se pripreme za upotrebu filtera za prečišćavanje čestica čađi,“ navodi Mihael Miler-Gernert, ekspert Nemačkog transportnog kluba (German Transport Club – VCD).

Odluka o uvođenju WLTP protokola je doneta još prethodnog juna. Prethodnik Herberta Disa na mestu izvšnog direktora VW-a, Matijas Miler je kritikovao ovako sprovedeno uvođenje novih propisa, obrazlažući nezadovoljstvo relativno kratkim rokom od datuma donošenja zakona do momenta početka obavezne primene. „Proizvođačima je ostavljeno premalo vremena kako bi propratili izmene,“ naveo je svojevremeno Miler.

Ali, prelazak na WLTP se nikako ne može zaista nazvati iznenadnim i neočekivanim. Dugo vremena su proizvođači znali šta se sprema, ali umesto da započnu proces prilagođavanja, oni su se borili protiv uvođanja strožijih ekoloških zahteva.

Elektromobilnost kao okidač ekoloških problema

Dis doživljava kao kritičnu pretnju za automobilsku industriju i to što se insistira na neverovatno visokom učešću elektromobila u celovitoj floti putničkih automobila na ulicama, posebno nemačkim. Tako značajan porast potrošnje električne energije, prema njegovom mišljenju, nužno mora da odvede u ekološki disbalans, a ne da popravi situaciju za zagađenjem prirode.

„Sa ukupno, hajde da kažem okvirno, 600 grama ugljen dioksida u kilovat satu proizvedene električne energije, Nemačka je pozicionirana pri kraju središnjeg dela liste evropskih zemalja po ovom pitanju,“ objasnio je Dis. „Trenutno ne mogu da pojmim kako ćemo da postignemo ono što je proklamovano kao ekološki cilj za 2030. godinu, a to je da naša primarna energija koju proizvodimo ne uslovl niti jedan gram ugljen dioksida.“

A ako ovo ne budemo uspeli da postignemo, „umesto benzina ili nafte, koristićemo ugalj za pogon naših elektromobila,“ objasnio je šef Volkswagena. „Dolazimo do toga da je ideja elektromobilnosti jedan potpuni apsurd!“ Na kraju priče će, emisije CO2 koje se generišu u Nemačkoj, biti jednake ili veće u odnosu na današnje, pre strukturalne tranzicije ka elektromobilima.

Neki se ne slažu sa Herbertom Disom

Sa druge strane, konkurencija iz Štutgarta deluje optimisitčnije. Prema stavovima koje zastupa rukovodstvo Mercedesa, električni automobili i dalje uzrokuju 80% više nivoe emisija ugljen dioksida od peći za spaljivanje industrijog otpada, ali zato impliciraju oko 65% niže emisije tokom same eksploatacije, ako se trenutni miks izvora iz kojih se proizvodi struja, uzme u obzir. Dakle, u Daimleru smatraju da je ukupna štetna emisija tokom celog veka trajanja elektromobila, počev od proizvodnje pa sve do reciklaže, oko 40% niža u odnosu na konvencionalna vozila.

Dalje, šef Volkswagena iznosi još jedan problem. Nivo angažovanja i uopšte potrebe za dodatom vrednošću u proizvodnji električnih vozila, znatno je manji nego kod tradicionalnih četvorotočkaša. Shodno tome, “značajno manji broj ljudi će naći svoje radno mesto u automobilskoj industriji ukoliko se nastavi ovim putem. Potpuno je jasno da će biti otpuštanja, uz sve socijalne implikacije“ kaže Dis.

Šef VW grupe je već izneo ozbiljna upozorenja tokom prethodne nedelje, kada se diskutovalo o donošenju novih propisa u pogledu limita za CO2. Na rok od samo deset godina, „oko četvrtina radnih mesta u našim pogonima će morati da bude eliminisana, što će dovesti do gubitka oko 100.000 radnih mesta u Nemačkoj“, dodao je on.

Ekspert iz oblasti automobilske industrije Ferdinand Dudenhofer se ne slaže sa Herbertom Disom. Bez strožije regulative, rizikujemo gubitak 200.000 radnih mesta, rekao je on. Dudenhofer je naglasio simptomatičnu pojavu da čelnici nemačke automobilske industrije, na sam pomen inovacija, što elektromobilnost jeste, momentalno prete verovatnim gubitkom radnih mesta.

„Nemačka je zemlja inovacija, to bi trebalo da nam donese prednost a ne da nas unezveri, pa da idemo okolo i panično podvriskujemo,“ rekao je Dudenhofer.

Automobilska industrija je u paničnom strahu trenutno. Danas generišu ogromne profite proizvodeći, u tehnološkom smislu, prastare automobile. Prema mišljenju Dudenhofera: „Upravo to je siguran put u propast u budućem periodu.“

(2890)