Tri razloga zašto Putin nije u pravu što forsira prirodni gas (prvi deo)

Onlajn portal CleanTechnica prezentuje veliki broj kvalitetnih autorskih radova, a generalna nota koja se provalači kroz sve članke je averzija u odnosu na fosilna goriva, kao i na motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Ovom prilikom su se pozabavili fenomenom prirodnog gasa na veoma interesantan način, pa vam prenosimo tekst koji nam se izuzetno dopao:

Fosilna goriva, sva do jednog, predstavljaju energetsko rešenje prošlosti. Uz nove tehnologije koje omogućavaju koriišćenje Sunčeve, energije vetra, kao i napredne baterije, u prilici smo da čovečanstvu pružimo čistu, pouzdanu energiju koja neće da škodi zdravlju ljudi i sudbini planete.

Upotreba prirodnog gasa je u porastu, a mnoge uticajne ličnosti polažu ogromnu veru u ovaj energent. .

Zagovornici ove vrste goriva naglašavaju svu dobroćudnost prirodnog gasa u odnosu na ugalj i naftu, i uticaj na prirodno okruženje, s obzirom na to da se sagorevanjem gasa oslabađa manje ugljen dioksida u poređenju sa alternativama. Ali, treba imati na umu da je uticaj emisija CO2 samo jedan delić priče o prirodnom gasu, koja je inače znatno složenija.

Mnogi argumenti koji se koriste za promociju prirodnog gasa su zasnovani na prevaziđenim i zastarelim informacijama, u tolikoj meri da se mogu nazvati bajkama. Zato, rešili smo da čitaocima prezentujemo najrasprostranjenije mitove o prirodnom gasu i uticaju na klimatske promene.

Upotreba prirodnog gasa (ne)će dovesti do stopiranja klimatskih promena

Kada ljudi izvade ovaj argument, obično se pozivaju na je prirodni gas efikasno gorivo. Uistinu, to jeste tačno. Elektrana koja kao ulazni energent koristi prirodni gas, u atmosferu emituje oko polovine ugljen dioksida koji bi ispario da se koristi ugalj, proizilazi iz nalaza Nacionalne energetsko tehnološke laboratorije NETL.

Dakle, kako bi bili sigurni u svoje zaključke, moramo da ozbiljno shvatimo svaki energent koji dovodi do smanjenja zavisnosti od uglja i nafte, koji su primarni izvori emisija ugljen dioksida a koje vode ka neželjenim klimatskim promenama.

Dakle, da krenemo. Pod jedan, 50% manje ugljen dioksida nije nulta emisija, a pride ugljen dioksid nije jedino loše jedinjenje koje nastaje proizvodnjom prirodnog gasa.

Znači, prirodni gas pripada grupi fosilnih goriva, i kao takav i dalje doprinosi klimatskim promenama, kada god se inicira njegovo sagorevanje. Postizanje neto nultog emitovanja štetnih gasova, do polovine ovog veka, od vitalnog je značaja za sudbinu naše planete.

Dalje, prezentovani nivo štetne emisije prilikom sagorevanja prirodnog gasa ne uzima u obzir celokupnu emisiju tokom životnog veka, odnosno ciklusa od proizvodnje do sagorevanja prirodnog gasa. To se posebno odnosi na štetan proces prerade, odnosno ekstrakcije, gradnje infrastructure, transporta i lagerovanja.

Najveća mana prirodnog gasa stane u samo jednu reč, a ona glasi metan.

Metan je veoma, veoma snažan gas koji izaziva ekstremno negativne efekte kada se ispusti u atmosferu, posebno u poređenju sa ugljenikovim jedinjenjima. On, zaista ostaje kratko prisutan u atmosferi što ilustruje činjenica da samo 20% danas emitovanog metana ostaje prisutna i nakon 20 godina.  Ipak kada prvi put penetrira atmosferu, on je oko 120 puta jači od ugljen dioksida, a nakon 20 godina, i dalje ostaje 86 puta pogubniji od CO2.

Treba biti pošten i reći da ugljen dioksid ostaje prisutan u atmosferi mnogo duže. Oko 15% danas emitovanog CO2, ostaće u atmosferi i nakon, pazite ovo: 10.000 godina.

Glavnina metana koji završi u atmosferi nastala je kao posledica proizvodnje prirodnog gasa.

“Bušenje i ekstrakcija prirodnog gasa iz izvorišta, kao i njegov transport kroz gasovod dovodi do curenja metana,” navodi Unija zabrinutih naučnika (UCS). “Preliminarne studije kao i merenja na terenu pokazuju da je nivo takozvanog odbeglog metana u rasponu od 1 do 9% u odnosu na ukupne emisije tokom celokupnog procesa.”

Kada govorimo o emisijama tokom celokupnog procesa, ili životnog ciklusa, mislimo na emisije iz svih izvora, uključujući i ekstrakciju, transport i sve ostale sekvence, a ne samo na emisije nastale sagorevanjem prirodnog gasa.

Sveukupno, da bi prirodni gas ostao naklonjeniji prirodi u odnosu na ugalj, na primeru elektrana posmatrano, curenje metana kroz ceo životni ciklus ne bi trebalo da premaši 3,2%, navode naučnici. A to nije lako, a često nije ni realno.

Prirodni gas (ni)je spasilac prirode

Odmah da kažemo veoma jasno, prirodni gas nije čist izvor energije. Da li je čistiji od uglja? Naravno da jeste, svakako je čistiji ali to nije dovoljno dobro. Da li je prirodni gas čist koliko i solarna energija ili energija vetra? Ni približno!

Za početak, proces ekstrakcije je izvor potencijalnih problema. Većina proizvedenog prirodnog gasa potiče iz procesa hidrauličnog fragmentiranja (fracking). U ovom procesu, kompanije vrše bušenje do velike dubine unutar zemlje, a potom u iskopanu rupu ubacuju tečnost pod vrlo visokim pritiskom. Na ovaj način, energija istiskuje gas iz bušotine, iz stena ili rezervoara prirodnog gasa.

Dakle, proces fragmentiranja kontaminira površinske vode, ukoliko nije sproveden korektno.

Prirodni gas se obično nalazi duboko u Zemljinoj kori, mnogo dublje nego što se nalaze vode. Ali, bušotine kojim putem prirodni gas biva izvlačen na površinu, prolaze kroz stene koje sadrže i rezerve vode, one vode koju izvlačimo sa istih mesta za upotrebu od strane ljudi. Ubrizgana tečnost koja služi za ekstrakciju gasa sadrži opasne hemikalije koje niko na svetu ne bi poželeo da popije. Ukoliko bušotina nije pravilno zatvorena, te hemikalije dospevaju do vode.

Dakle, neophodno je znati da je eksploatacija prirodnog gasa daleko od ekološki čiste i društveno prihvatljive.

“Neka područja gde se prirodni gas eksploatiše su zabeležila uvećane koncentracije zagađenosti vazduha. Dva od šest kriterijuma zagađenosti – čestice  čađi i prethodnici ozona plus, reguliše američka Agencija za zaštitu prirode zbog njihovih štetnih efekata na zdravlje ljudi i na prirodu.  Unija zabrinutih naučnika ovim povodom naglašava: “izloženost povišenim nivoima ovih zagađivača vazduha dovode ka zdravstvenim problemima, posebno vezanim za respiratorni i kardiovaskularni sistem, pa čak i do kancerogenih oboljenja.”

Posebno ugrožena grupa su najmlađi članovi ljudske populacije.

“Imajući u vidu svu osetljivost tokom procesa razvoja mozga i centralnog nervnong sistema, veoma je osnovano zaključiti da mladež koja je izložena ovako opasnim zagađivačima najugroženija, a da zagađivači  predstavljaju veliki rizik za zdravlje našeg potomstva, odnosno njihov neurološki sistem,” navode iz Centra za zdravlje prirode. Izjavu je dala Ilejn Veb, istraživač efekata hemikalija koje su vezane za naftu i gas, na neurološki sistem čoveka.

Nastavak uskoro….

(627)