PSA gaji nade da će Evropska unija zauzeti zajednički stav u vezi sa Iranom, nakon što je američki predsednik Tramp, odlučio da povuče SAD iz nuklearnog sporazuma sa tom zemljom.
„Kao i ostali ekonomski igrači, i mi pratimo evoluciju dešavanja, a pratimo i zvaničnu poziciju EU u vezi sa ovom temom“, saopštio je portparol PSA, dodavši da se francuski proizvođač vozila nada da će pozicija EU prema Iranu biti „jedinstvena“.
Francuska je imala bliske poslovne veze sa Iranom, pre pada šaha, 1979. godine, da bi 2015. započela obnavljanje odnosa, nakon što su skinute sankcije zapadnih sila, s tim da se Iran obavezuje da stopira aktivnosti vezane za razvoj nuklearnog oružja.
Francuske kompanije, PSA i Renault su ušle na iransko tržište. PSA je potpisala proizvodne ugovore vredne 700 milina evra, da bi zauzela vodeću poziciju, u kojoj je nekada uživala na ovom tržištu, dok je Renault investirao u povećanje proizvodnih kapaciteta na 350.000 vozila godišnje.
Ministar inostranih poslova Francuske, Žan-Iv Le Drian, rekao je juče da dogovor sa Iranom nije mrtav i da će francuski predsednik, Emanuel Makron, imati razgovore sa iranskim kolegom, Hasanom Ruanijem. Nakon tog sastanka, uslediće razgovori na visokom nivou između Iranaca, Britanaca i Nemaca, kao i Francuza, rekao je Le Drian.
Predstavnici nemačke industrije su pozvali EU da zaštiti investicije. „Nemačka vlada i EU sada treba da zaštite poslovanja sa Iranom i povrate izgubljeno poverenje“, saopštio je DIHK trgovinski i industrijski lobi. „Kompanije su zabrinute da bi mogle da izgube američke poslove zbog trgovine s Iranom.“
Jirgen Hart, viši funkcioner za spoljne poslove u bloku Angele Merkel, izjavio je da je Trampov potez „veoma rizičan“ i „neozbiljan“.
Trampova odluka da izađe iz sporazuma s Iranom dovodi u pitanje investicije evropskih kompanija, vredne milijarde evra.
Kompanijama nije dozvoljeno da kreiraju nove ugovore u okviru iranskog naftnog i energetskog sektora, počev od juče. Do avgusta, moraju se završiti transakcije vezane za dug iranskih vlasti, valute i kupovine, uključujući i automobilski sektor Irana. Takođe, mora se prekinuti poslovanje vezano za iransko zlato i druge metale. U novembru, ugovori u okviru naftne industrije i energetskog sektora, brodskog transporta i luka, kao i usluge osiguranja, biće zabranjeni.
Sporazum iz 2015., u koji su uključene SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Rusija, Kina i Iran, podrazumevao je ukidanje sankcija Iranu u zamenu za ograničavanje nuklearnog programa Teherana. Zapravo, cilj je bio da zapadne sile spreče Iran u nastojanju da napravi nuklearnu bombu.
Tramp je u utorak izjavio da je sporazum bio „užasan jednostran dogovor, koji nikada nije trebalo da bude formiran“. Ostale zemlje, koje su pomogle Iranu da razvije svoj nuklearni program, takođe će se suočiti sa sankcijama, rekao je američki predsednik. Nekako, već mnogo puta ispričana priča, rekli bismo.
Tramp se takođe žalio na to da se dogovor nije bavio iranskim programom balističkih projektila, niti umešanošću Irana i „podstrekivanja“ regionalnih konflikata (pitamo se samo, šta SAD traže u „regionalnim konfliktima“ na Bliskom Istoku, 10.000 kilometara daleko od Vašingtona). Američki predsednik je takođe istakao da će odredbe sporazuma koje ističu sledeće dekade, dozvoliti Iranu da nastavi rad na nuklearnom programu.
„Da sam dozvolio da ovaj sporazum i dalje živi, imali bismo uskoro trku u nuklearnom naoružanju na Bliskom Istoku“, rekao je Tramp. „Svako bi želeo da ima svoje naoružanje dok Iran ne napravi svoje.“ Interesantno, Tramp nekako u svemu ovome ne spominje Izrael…
On je takođe rekao da zbog limita međunarodnih inspektora (na ovo „međunarodnih“ ćemo se blago nasmejati), „oni nisu u mogućnosti da preveniraju, uoče ili kazne varanje od strane Irana“, kao i da „nemaju bespogovorno pravo da istraže važne lokacije, uključujući vojne baze.“
Američko ministarstvo finansija je saopštilo da će sankcije biti ponovo uspostavljene nakon postupnog procesa od 90 do 180 dana. Sankcije vezane za nuklearni program će stupiti na snagu nakon 4. novembra.
Ono što nije jasno je šta bi moglo da usledi nakon američkog povlačenja. Američke i evropske diplomate su pokušale da pregovaraju u vezi sa pratećim sporazumima, usmerenim na rešavanje zabrinutosti Trampa u vezi sa sporazumom. Odlaganje ponovnog uspostavljanja sankcija bi moglo da omogući nastavak pregovora, što je Rusija, koju zapad doživljava kao iranskog saveznika, istakla pre Trampovog poteza.
Sve u svemu, mešanje u unutrašnje stvari suverenih zemalja od strane SAD se i dalje nastavlja, a to se odražava i na stanje u okviru automobilske industrije.
AutoRepublika
(239)
Da, sve se na kraju oseti i u autoindustriji… A taj „američki san“ zna biti veoma bolan za ostatak sveta.
Tramp se ponasa kao slon u radnji u kojoj se prodaje staklarija. Drugi americki predsednici su bili malo podmukliji