Opštenarodni revolt se širi iz Beograda u znak podrške taksistima

U toku su protesti beogradskih taksi udruženja koji za cilj imaju obezbeđenje egzistencije svih zaposlenih u delatnosti transporta ljudi i robe a koji na svojim prevoznim sredstvima imaju istaknute „Taxi“ oznake.

Zabrinutost taksi vozača je u velikom porastu tokom prethodnih više godina, a došla je kao logična posledica sličnih događanja širom sveta. Nelojalna konkurencija u taksi biznisu je sve intenzivnija i na srpskom tržištu, na kome u zadnje tri godine posluje i kompanija koja u svom voznom parku nema niti jedan automobil. Barem ne za javni prevoz putnika.

Osnovna ideja alternativnog vida prevoza se zasniva na optimizaciji osnovnih troškova, fleksibilnosti u pružanju usluga transporta, kao i jednostavnosti korišćenja. Tri su bitna učesnika: klijent – korisnik usluge prevoza; vozač – koji, ukoliko ispunjava zakonom propisane i interne uslove, sklapa ugovor sa trećim učesnikom: kompanijom koja je osmislila softversko rešenje za povezivanje vozača sa klijentom.

Dakle, klijenti putem telefonske aplikacije iznose detalje za uslugu prevoza koja im je neophodna, vozači se odazivaju, a kompanija koja je organizovala posao zadržava deo prihoda od prevoza putnika, dok ugovoreni procenat pripada vozaču – vlasniku automobila kojim se prevoz vrši.

Cela organizacija pružanja usluge je u osnovi duboko nepoštena, što su u više organizovanih debata i televizijskih istupa izneli i sami taksisti na ulicama tokom protesta, kao i njihovi zvanični predstavnici.

Nelojalnost ovakve konkurencije, taksistima koji decenijama unazad prevoze Beograđane i goste glavnog grada se ogleda u više aspekata:

1. usluga prevoza koju nude nepošteni alternativni prevoznici je za 20 i više procenata niža od cene taksi prevoza;
2. broj vozača – pružalaca usluge transporta izlazi iz kontrole organa vlasti, odnosno prestaje da bude regulatorno limitiran, pa dolazimo u situaciju da nekontrolisan broj “taksista” operiše beogradskim ulicama, čak i znatno iznad onih ograničenih 6.700 paušalaca sa licencnim pravom za obavljanje delatnosti.
3. Alternativni prevoznici nisu u obavezi da koriste dispečerske centre, pa tako ni ne znaju šta su pravi poslovni rashodi i šta su muke savremenih komunikacionih rešenja.
4. Za razliku od pravih taksi vozača koji su bili podvrgnuti strogim intelektualnim testovima pre dobijanja dozvole za rad, alternativni kandidati to rešavaju u mnogo kraćem postupku i bez čekanja na dobijanje licence od strane organa vlasti.

Sa puno razumevanja za zahteve taksista koji insistiraju da se alternativni vidovi transporta zabrane, da se stopira pogubni tehnološki razvoj i „pametna“ tehnologija, da se svaka naznaka konkurencije u startu onemogući, a posebno ona nelojalna (ona koja je u stanju da ponudi nižu cenu prevoza), kao i da se zarad očuvanja dostojanstva i profitabilnosti struke broj učesnika na ovom tržištu, na strani prodavca, drži u niskom broju, protestu se pridružuju dobronamerni ljudi iz raznih delatnosti.

Evo primera:

Iz Naftne industrije Srbije je stigao zahtev upućen izvršnoj vlasti da se momentalno zabrani Eko Hellenic Petroleum, jer na tri benzinske stanice (Mali mokri lug, Mrčajevci i Zrenjanin) prodaju neke derivate po nižim cenama od onih koje rusko/srpska kompanija može da ponudi. Drskosti Helena tu nije kraj. Bezočnici daju na poklon klijentima koji pazare više od 20 litara nafte i dve jelkice na poklon, čime ih podmićuju i na nedozvoljen način navode da izbegavaju NIS-ove pumpe.

Iz Beogradskog centra za alternativni pristup isceljenju „Kleopatra“, izražavaju podršku beogradskim taksistima i ističu sličan problem koji imaju sa Srpskim lekarskim društvom. Naime, od Ministarstva zdravlja se traži da se ukinu i zakonom zabrane: laseri, magnetne rezonance i svaki vid bezbožnih uređaja koji omogućavaju postavljanje dijagnoze bez upotrebe „Dodole“ ili bar „Vudu“ efekta. Prauzrok svojih problema vide u pronalasku električne energije, pa kao neko prelazno rešenje, predložili su vladi Republike Srbije, da za početak barem ukine snabdevanje električnom energijom bolničkim kompleksima, kako doktori i ostali šarlatani ne bi imali to nelojalno preimućstvo u odnosu na njih.

Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Malina Kosmaj“ pozdravlja taksi ofanzivu i smatra da, zbog ugrožene egzistencije njihovih porodica koje zavise od cene ovog voća na tržištu, i velikog interesovanja srpskih seljaka iz drugih atara, treba da se ograniči broj proizvođača maline. Istraživanje koje su malinari ovog kraja sproveli, govori da prosečan građanin Srbije za godinu pojede 6 do 9 malina, a u Evropi i manje. Stoga, potpuno je ekonomski razložno, ograničiti broj proizvođača na 60. S obzirom na to da ovaj broj ljudi, na zadatim i raspoloživim površinama, obezbeđuje svakom Srbinu i dragim nam sugrađanima ostalih nacionalnosti, njihovu godišnju kvotu malina, ovaj problem mora hitno da se reši. Iz „Malina Kosmaj“ upozoravaju da ako se vlasti ogluše o ovaj zahtev, skoro je sasvim sigurno da će stanovnici Srbije moći da pojedu i više maline, ili će je još gore biti i za izvoz. U najgorem slučaju, malina može da postane i toliko čest artikal, da prestane da reprezentuje ekskluzivu a i cena će joj sigurno biti niža. 

Revolt se širi i u ostalim segmentima društvenog života, gde se brojne grupe ljudi suočavaju sa promenama tradicionalnih poimanja obavljanja raznih funkcija, što izaziva osećaj straha i brige za opstanak.

Kolegijum AutoRepublike pomno prati razvoj situacije, a svi su izgledi da ćemo i mi uzeti učešće u protestima, sa zahtevom da se ukinu N1, B92, Blic i ostali posećeni(ji) portalu od našeg. Posebno ćemo se založiti da oni koji rade sa bržim i efikasnijim programskim rešenjima, ostanu bez mogućnosti da nam konkurišu tako bezobzirno. Još važnije, skrećemo pažnju na neophodnost onemogućavanja rada svih automobilskih portala koji izveštavaju na engleskom i španskom jeziku, čime smo dovedeni u neravnopravan položaj, na vrlo podmukao i nelojalan način.

Svi su dobrodošli na protestu koji će se održati 8. maja u Beogradu.

Zvezdan Božinović

(1070)