Danijel Rikijardo: Širina bolida i „downforce“ otežavaju preticanje

Danijel Rikijardo smatra da širina bolida predstavlja prepreku u preticanju.

Nakon VN Australije, kritičari s primetili „odsustvo preticanja“, a kao krivac je naveden novi bolid, koji je širi, sa većim vertikalnim aerodinamičnim pritiskom.

„Osećam da širina bolida i guma zauzima previše prostora na stazi“, rekao je Australijanac. „Teško je pronaći čisti vazduh. Došli smo do toga, čini mi se, da na će na nekim stazama to biti problem.

Smatram da su uži automobili sjajni. To je kao da vozite motocikl, jer su toliko uski da uvek ima prostora za preticanje, a oni su (motocikli) 30 sekundi sporiji od nas. Mislim da to dokazuje da se ne vrti sve oko vremena po krugu. Nama je potrebno trkanje, jer to je ono što čini spektakl.“

Po Rikijardu, verzija bolida iz 2014., sa manjim vertikalnim aerodinamičkim pritiskom, koja se koristila između 2009. i 2016. je činila sjajan balans između trkačkog faktora i vremena po krugu.

„Da, oni su bili spori po našim standardima ali za gledaoca to ne izgleda različito“, rekao je Australijanac. „Međutim, mogli ste da pratite protivnika, pretičete ga. Što se preticanja tiče, mislim da je 2014. bila dobra. Sa aerodinamičkog aspekta, sadašnji automobili su veoma jaki. Vidite sve te aerodinamičke komponente, sve to izgleda „bolesno“, ali u isto vreme znači da je automobil iza u problemu.

To se na primer dešava u Barseloni gde se krećemo veoma brzo. Krivine 2, 3, krivina 9, brzine su impresivne, ali što brže vozimo teže je preticati i teže je pratiti automobil ispred.

Pitanje se nameće da li želimo da vidimo automobile koji prolaze krug za 1:22 umesto 1:25, ali bez mogućnosti preticanja? Ili želimo da vidimo za nijansu sporije bolide koji mogu da se trkaju? Naravno da treba da budemo brzi, ali treba da postoji ravnoteža.“

Rikijardo takođe smatra da pojednostavljenje pravilnika vezanog za motore je od primarne važnosti za smanjenje troškova u Formuli 1.

„Ne razumem jednostavan motor, ali ove još manje“, rekao je on. „Mislim da se ogroman novac ulaže u to bez nekog velikog razloga. Sigurno je da automobilska industrija može da nauči neke stvari ali se mnogo novca traći na tehničkom planu i to nije dobro. Iz tog razloga smatram da kada je o smanjenju troškova reč, treba poći od pogonskih jedinica. Zatim, nisam siguran. Manje motora? Imamo to sada. Redukovali su testiranja da bi uštedeli novac a s druge strane svi prave simulatore koji koštaju milione dolara.

Smatram da je rešenje u pronalaženju smisla, šta god to značilo.“

(326)