Vrhovni sud Nemačke presudio u korist zabrane dizela
Vrhovni sud u Nemačkoj je presudio u korist velikih gradova, vezano za zabranu automobila sa dizel pogonom. Ovo u najavi pogađa više od 12 miliona vozila na najvećem evropskom tržištu, a proizvođače automobila prisiljava na veće troškove zbog skupih modifikacija.
Kao što je poznato, kampanja protiv dizelaša se vodi na globalnom planu još od izbijanja skandala sa Volkswagenom, zbog nedozvoljeno visoke emisije azotnih oksida.
„Ovo je presuda koja će doneti velike promene, a očekujemo da će biti prethodnica sličnih akcija širom Evrope“, rekao je analitičar iz Evercore ISI, Anrnd Elinghorst.
Dok druge zemlje takođe razmatraju uvođenje restrikcija za dizel vozila, odobrenje zabrana u Nemačkoj je novi veliki udarac za automobilsku industriju, posebno za domaće proizvođače. Takođe, ovo nije prijalo ni kancelarki, Angeli Merkel, i njenoj vladi, koja se protivila zabrani.
Presuda od strane najvišeg federalnog administrativnog suda je došla nakon što su se federalne jedinice žalile protiv zabrane na lokalnim sudovima u Štutgartu i Diseldorfu, u parnicama koje je pokrenula ekološka grupa DUH, povodom lošeg kvaliteta vazduha.
Vlada Merkelove, koja je došla pod udar zbog bliskih veza sa automobilskom industrijom, lobirala je protiv zabrane, iz straha da bi to moglo da naljuti milione vozača i poremeti saobraćaj u gradovima, jer javni transport nije u stanju da izdrži takvu „revoluciju“.
Sud je danas odbacio žalbe vlada federalnih jedinica, i naložio je Štutgartu i Diseldorfu da započnu sa ostvarivanjem planova protiv zagađenja, rekavši da zabrane dizela u gradovima mogu biti implementirane čak i bez presuda na državnom planu. „Ovo je veliki dan za čistiji vazduh u Nemačkoj“, izjavio je upravni direktor DUH-a, Jirgen Reš.
Pad prodaje dizela
DUH je poveo parnicu protiv Štutgarta i Diseldorfa u cilju primoravanja ovih gradova da primene restrikcije, nakon što je u 70 gradova u Nemačkoj otkriveno da je nivo azotnih oksida viši od propisanih limita Evropske unije.
Prodaja automobila sa dizel pogonom je u padu u Evropi, od izbijanja skandala sa Volkswagenom. Strah od zabrana je prouzrokovao i pad prodaje u Nemačkoj prošle godine. Pariz, Madrid, Meksiko Siti i Atina su saopštili da planiraju potpuno izbacivanje dizel vozila iz područja centara gradova do 2025., dok gradonačelnik Kopenhagena želi da zabrani ulazak novih dizel modela u grad, već od sledeće godine.
Udeo dizela u ukupnoj proizvodnji automobila u Evropi bi mogao da padne na 27 odsto do 2025., sa 52 odsto iz 2015., prognozira Barclays.
Skupe modifikacije
Nemačka vlada i automobilska industrija su želeli da iznađu načine da izbegnu zabrane. Proizvođači su se obavezali da će izvršiti modifikaciju softvera na 5,3 miliona dizel vozila, uz ponudu subvencija u okviru programa „staro za novo“, da bi se popravio kvalitet vazduha. Međutim, ekološke grupe su lobirale za implementiranje skupih prepravki na sistemima pročišćavanja izduva automobila sa Evro 5 i Evro 6 standardima. Cena tih modifikacija iznosi minimalno 1.500 evra po vozilu.
„Jednom, kada bude jasno da će zabrane biti sprovedene, automobilska industrija će prestati sa otporom prema tehničkim modifikacijama“, rekao je Reš iz DUH-a.
Vlada je započela rad na promeni pravne regulative, da bi se dozvolila zabrana vožnje na izvesnim rutama. Takođe se razmatra uvođenje besplatnog javnog prevoza u gradovima koji imaju problem sa kvalitetom vazduha.
Jasno je da su dizel modeli na nišanu, posebno oni stariji. Od 15 miliona vozila na nemačkim putevima, koji kao pogonsko koriste naftu, samo 2,7 miliona je u okviru novih Evro 6 standarda, podaci su KBA. Neophodne modifikacije bi koštale milijarde evra, a zabrane bi mogle da drastično spuste cene polovnjaka, na kojima se obično zasnivaju lizing i finansijski ugovori. Nemački ADAC je saopštio da vozači treba da snose sve potrebne troškove kada su u pitanju prepravke na starijim dizel vozilima.
AutoRepublika
(1217)
