Kubanski taksi vozač zarađuje više od inženjera

513

Podelite sa prijateljima:

Kada razmišljamo o visokoplaćenom poslu, obično nam na pamet padaju inženjeri, naučnici, hirurzi ili bilo koje drugo zanimanje koje iziskuje visok nivo sposobnosti od izvršioca. Ovo naravno važi, samo ukoliko je ekonomija reprezentovana kroz savršeni balans privatnog i javnog sektora, baš kako je to danas u mnogim državama. Ali, Kuba? Kuba je posebno mesto na planeti, o čemu ste mogli da čitate u epskom trodelnom putopisu koji je napisao naš prijatelj nakon višednevnog boravka. Ono o čemu nije pisao, ali je nama svakako zanimljivo, je činjenica da na Kubi, više zarađuju taksi vozači od lekara. U čemu je trik? Ako neko može to da razume, trebalo bi da smo to mi.

Sve se vrti oko toga da politika ima moć nad ekonomijom, a kada su tako postavljene stvari, onda ceo sistem funkcioniše naglavačke, pa su tako najplaćenije profesije, upravo one koje zahtevaju najmanje znanja i naprednih sposobnosti. Specifično je još i to da se nisko zahtevni poslovi na Kubi, obavljaju od strane (malog) privatnog sektora gde se cene određuju od strane preduzetnika. Sa druge strane, radnici tipa: lekari, inženjeri i svi oni učeni ljudi zaposleni u dominantnom javnom sektoru su dramatično potcenjeni. Razlog tome je da su plaćeni iz budžeta, odnosno plaća ih Vlada.

Malo o istoriji

Još 1959. godine je predsednik Komunističke partije Kube preuzeo kompletnu vlast nad zemljom. Egzistencija države je suštinski zavisila od raznovrsne pomoći koju je Kuba dobijala od ondašnjeg Sovjetskog saveza. Prema osnovnom načelu komunizma, svaki građanin Kube, treba da ima jednaku finansijsku moć, bez razlike u odnosu na rezultate rada. Sve je ovo nekako funkcionisalo dok Sovjetski savez nije kolabirao 1991., od kojeg trenutka kubanska ekonomija upada u duboku depresiju. Nije bilo više nijedne velike svetske sile koja bi pružila podršku, prevashodno ekonomsku. Slede godine visoke stope zavisnosti u odnosu na uvoz a prirodni resursi se ubrzano troše. U takvim uslovima, privredni rast je mogao da bude samo san, i ništa više.

Kubanci koriste kupone i ostale socijalističke izume, kako bi mogli da dođu do osnovnih životnih namirnica, a sa vremenom se stanje samo pogoršavalo, uz minimalno otvaranje prema svetu i privatnom sektoru, nakon preuzimanja vlasti od strane Fidelovog mlađeg brata Raula. Najznačajniji mentor na svetskoj pozornici današnje Kube, svakako je Narodna republika Kina, kao i susedna Venecuela.

Dohodak građana na Kubi

Na Kubi, taksi vozač može da zaradi približno 70 evra mesečno, dok je prosečna zarada znatno niža, nekih 30 evra. U poređenju sa susednim zemljama Jamajkom, Kajmanskim ostrvima i državama Južne Amerike, ovakav nivo zarada je mizeran.

Postavlja se pitanje kako je moguće da taksi vozači zarađuju više od zaposlenih javnom sektoru?

Odgovor staje u samo jednu reč: privatizacija.

Crno tržište na Kubi

Na Kubi funkcioniše neka vrsta crnog tržišta, odnosno, mnogi građani uspostavljaju sopstveni biznis koji nije regulisan ni na koji način. A neregulisani sistem podrazumeva da preduzetnici mogu samostalno da određuju cene svojih proizvoda i usluga, što dovodi do viših prihoda. S obzirom na nizak nivo zarada u sektoru koji Vlada finansira, nije čudo što se na crnom tržištu može zaraditi više nego na regularnom radnom mestu. Ovako postavljene stvari su dovele do toga da mnogi Kubanci imaju po dva posla, jedan uobičajeni u javnom sektoru, i drugi na crnom tržištu. Upravo ova potonja aktivnost omogućava ljudima da prežive u siromašnoj zemlji. Bez imalo motiva, jedva da se može i reći da nešto rade na državnom poslu, ali su zato puni elana nakon isteka zvaničnog radnog vremena. Pošto crno tržište doživljavaju kao šansu za opstanak, cene robe i usluga u ovom sektoru su, uobičajeno nerealno visoke.

Privatni sektor na Kubi je veoma malog obima, ali svakako u porastu jer je stepen ekonomske depresije primorao ljude da se snalaze kako bi preživeli.

Sve dok kubanska vlada ne učini radikalne iskorake u smislu oslobađanja komunističkih doktrina, privatni sektor će nastaviti svoj razvoj na deregulisanom tržištu, produbljujući krizu svake vrste.

Zvezdan Božinović

(513)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.