Fiat 500X Pop AWD 2.4 za američko tržište

„Tuđe (ni)je uvek slađe“

Fiat se vratio na američko tržište posle 27 godina, ali je već na startu prošao kao bos po trnju. Originalni plan da prodaja dostigne cifru od 150.000 primeraka u roku od tri godine nije doneo željene rezultate pa je tako u 2016. godini prodato samo 33.777 vozila. Posle modela 500 i 500L, koji su razvijeni specifično za evropsko tržište i zatim prilagođeni Amerikancima, najnoviji model 500X je trebalo da udovolji razmaženim Jenkijima i da uspešno spoji italijanski šarm i Jeepove pro-terenske mogućnosti. Da li je Fiat uspeo u tome? Testirali smo 500X da se lično uverimo.

Od sjaja…

Fiat se uvozio u SAD još od samog nastanka automobila i to uglavnom u manjim brojkama preko privatnika, a kompanija je odlučila da se oproba preko zvaničnih salona posle Drugog svetskog rata. Prodaja je bila izuzetno spora, najviše iz razloga što su tradicionalni američki proizvodi bili veći, moćniji, jednostavniji i jeftiniji, ali nakon recesije iz 1958. godine potražnja za ekonomičnim proizvodima je izuzetno skočila. Kompaniji je u korist išla i naftna kriza tokom 1970-ih godina kada je prodaja dostigla cifru od preko 150.000 vozila na godišnjem nivou. Vozila kao što su Ritmo (u Americi Strada), X1/9, Argenta i Regata možda nisu bili kvalitetni, ali su bili tehnički napredni i izuzetno ekonomični, posebno ako se usporede sa američkom konkurencijom.

…do očaja

Ipak, do ranih 1980-ih godina naftna kriza je prošla, a publika ponovo počela da se okreće prema većim proizvodima. Fiat je već tada stekao reputaciju niskog kvaliteta koga ga prati do današnjeg dana, a prodaja po prvi put posle dužeg vremena pada na cifru od ispod 10.000 vozila. Italijanima u korist nije išlo ni što su japanski proizvođači počeli da osvajaju tržište, i posle 1984. godine kompanija odlučuje da se povuče iz SAD i koncentriše na Evropu. To je označilo kraj za ovo tržište u narednih 27 godina, ali samo zvanično, pošto je X1/9 nastavio da se prodaje preko privatnih uvoznika. Alfa Romeo, koja se nalazila pod komandom Fiata od 1986. godine, je opstala do 1993. godine, ali čak i u vreme najveće slave prodaja je jedva prešla cifru od 8.000 vozila na godišnjem nivou.

Fiat-Chrysler

Fiat-Chrysler Automobiles (FCA) je zvanično nastao 2014. godine, ali partnerstvo dve firme se vuklo od pet godina ranije. Italijani su postepeno povećavali učešće u kompaniji, a zauzvrat pomagali Chrysleru da razvije nove proizvode. Ovaj potez se pokazao izuzetno korisnim za obe strane. Amerikanci su dobili saradnika koji je imao iskustvo u proizvodnji manjih proizvoda i mogao da uloži novac u buduće proizvode, dok je Fiat stekao potrebne buduće finansije zahvaljujući uspesima Jeep i Ram brendova. Fiat je takođe dobio i pristup Chryslerovim fabrikama u Meksiku, što je označilo da ovaj brend može ponovo da stigne na američko tržište.

Analiza američkih kupaca

Prvi čovek FCA-a, Sergio Marchionne, je jednom prilikom izjavio da su njegova istraživanja pokazala da američki kupci u stvari ne mrze male automobile, već da su samo veoma razočarani ponudom takvih proizvoda. U ovoj državi ipak važi mišljenje da je veće bolje pa samim tim i ona limitirana prodaja manjih automobila se uglavnom zasniva na ceni – nikako na samom proizvodu. Izuzetak spomenute je logike je bio britanski brend Mini. Iako nikada nije imao visoku prodaju (rekordna godina je bila 2013. kada je prodato tek nešto više od 66.000 vozila), Mini je uspeo da privuče i kupce sa dubljim džepom i da ih zadrži na duži period zahvaljujući dugačkoj listi modifikacija – kako fabričkih tako i od strane samostalnih kuća. To je Fiatu dalo krila da i njegov velikan 500 može biti veoma uspešan i pobediti BMW-ovu diviziju u sopstvenoj igri.

500 & 500L

Legendarni 500 je stigao u SAD 2011. godine i Fiat je očekivao pronaći oko 25.000 kupaca u prvoj godini, uz rast od 50% svake naredne godine. Sam Marchionne je izjavio da je došao da ove cifre tako što je prepolovio trenutnu prodaju Minija, a iako je plan u početku odlično funkcionisao prodaja je narednih godina iznenada pala i u 2016. godini je prodato tek nešto više od 15.000 primeraka. Fiat se nadao da će se Amerikancima više dopasti „naš“ 500L zahvaljujući svojim većim dimenzijama, moćnijem motoru i više standardne opreme, ali je on prošao kao bos po trnju. Nasuprot verovanju da razlog leži u zemlji porekla ili podatku da se proizvodi u istoj fabrici iz koje je izašao automobil koga Amerikanci smatraju za najgori ikada, 500L nije pronašao kupce zbog veoma niske reputacije. Spomenućemo da on redovno završava na dnu svih lista po kvalitetu, zahvaljujući problematičnom automatskom menjaču i elektronici pa je prošle godine samo 3.116 500L pronašlo kupce (u prvih pet meseci ove godine prodaja je manja za preko 75%).

500X

Dok su 500 i 500L od samog starta bili razvijeni za Evropske kupce i prilagođeni za Amerikance, novi 500X je zamišljen kao globalni model, koji će svetu pokazati koliko dobri Italijani mogu da budu. 500X nije toliko novi koliko bi FCA želeo od kupaca da pomisle i većina njegovih delova su preneti ili modifikovani sa ostalih modela kompanije. Na identičnoj platformi se proizvodi i „blizanac“, Jeep Renegade, koji takođe nije omiljen kod novinara, ali svakako jeste kod kupaca. Fiatov krosover se pokazao solidno uspešan u Evropi sa preko 100.000 zadovoljnih kupaca prošle godine, ali je prodaja ponovo zakazala u SAD (12.599). Šta je tačno razlog za tako nešto? Da li je 500X zaista loš onoliko koliko prodaja pokazuje ili je nešto drugo u pitanju? Možda sam ukus kupaca? Ili politika Fiata? Odgovor je kratak i jasan – sve spomenuto.

Testirani model

Na našem testu se našao 500X iz 2017. godine namenjen američkom tržištu u osnovnom Pop paketu opreme. On je uparen sa Chryslerovim motorom zapremine 2,4 litra, koji se isporučuje samo sa automatski menjačem, a naš testirani model je imao i pogon na sva četiri točka. Ono šta je zanimljivo je podatak da je Fiat smanjio broj paketa za 2017. godinu sa pet na tri, ali da to automatski i ne znači negativnost, pa ćemo početi sa najboljim karakteristikama ovog krosovera.

Dizajn

Na američkom tržištu trenutno postoji deset subkompaktnih krosovera, a nove verzije su najavili i Ford, Toyota i Nissan za 2018. godinu. U takvim uslovima je potrebno se izdvojiti već na prvi pogled, a možemo zaključiti da je Fiat uradio odličan posao po pitanju dizajna, posebno kada se zna da je on star gotovo desetak godina. On je, prema očekivanjima, inspirisan manjim 500, a interesantno je da mnogi vide i linije sa popularnih Porscheovih terenaca – posebno po pitanju ovalnih farova. 500X možda nije specifičan kao Nissan Juke, ali u isto vreme nije ni dosadan kao Buick Encore i Honda HR-V. Jedan zanimljiv detalj leži u podatku kako je Fiat, sa veoma malo truda, uspeo da podeli tri različite verzije po ukusu kupaca zavisno od njihovih potreba. Čak i u osnovnoj Pop verziji ovaj krosover deluje dovoljno sportski da mu i Mazda CX-3 pozavidi, Lounge bi mogao da pripreti i mnogim premijum proizvodima dok Trekking donosi pro-terenske detalje koje je verovatno specijalista za teren Jeep uradio. Za sada više nego odličan početak za Italijane.

Enterijer

Kao što smo spomenuli, naš 500X je stigao u Pop paketu opremu koji između ostalog pruža klimu, paljenje na dugme, 17-inčne felne, četiri zvučnika sa komandama na volanu, 3,5-inčni monitor, prozore na dugme i podešavanje visine vozačevog sedišta na dugme. Navedeni podatci su među najgorim u kategoriji, ali Fiat tvrdi da većina kupaca i ne bira osnovni model u ponudi. Za samo 895 dolara kupac može da dobije opcioni Popular paket opreme koji dodaje 5-inčni monitor, Uconnect koji može da poveže vaš mobilni telefon i prepoznaje glasne komande, volan i ručicu menjača prekrivenim kožom, pomoć pri parkiranju, kameru za zadnji deo vozila i Sirius XM satelitski radio sa pretplatom na godinu dana. Kako je osnovni Pop veoma siromašan, Popular je preporučljiv i čini 500X mnogo civilizovanijim vozilom.

Amerikanci imaju izuzetno loše mišljenje o Fiatu po pitanju završne izrade, a 500X sigurno neće uspeti da ga promeni. Za razliku od većine novih modela kompanije gde Italijanima idu velike zasluge što su uspeli da unaprede veliku boljku američke braće, 500X nas je vratio u period kada je Chryslerov vlasnik bio Daimler. Jeftina plastika je vidljiva na dosta mesta, a čak i detalji gde pažnja jeste posvećena ceo proces deluje nezavršen i zbrzan. Kod mlađeg brata 500 su uočljive neke retro linije, kao što je lajsna u istoj boji kao sam automobil čime se postiže imitacija metala kao kod prethodnika, pa i takvi minimalni detalji bi popravili sliku o 500X. Sedišta pružaju dovoljnu podršku, ali su izuzetno tvrda i visoko postavljena. Aerodinamični dizajn je smanjio prostor za glavu, a posebno će razočarani biti putnici na zadnjoj klupi. 500X je jedan od najmanjih krosovera u klasi pa samim tim niko nije iznenađen što pruža manje prostora nego i tipičan subkompakt.

Moja najveća zamerka povodom enterijera ide na račun buke. U gradu 500X je relativno tih i lagan za vožnju, ali problem nastaje onog momenta kada izađete na autoput i dostignete brzine od preko 120 km/h. Spomenuću samo da sam morao glasnije da pričam da bi me suvozač čuo, a radio bi morao biti pojačan na minimalno 25 od 40 jedinica da bi se pesma jasno čula.

Mehanika

Fiat će reći da 500X i Renegade potiču sa potpuno nove platforme, ali je ona viđena nekoliko puta do sada i samo je modifikovana u velikoj meri. Takozvana Small platforma je razvijena u zajedničkoj saradnji između Fiata i Opela još 2005. godine dok je samo proširena za 2014. godinu kada je Renegade debitovao. Znajući to, sigurno ne predstavlja iznenađenje što 500X pokazuje godine u vožnji iako je relativno nov, a lista razočarenja je poduža.

Naš testirani model je stigao sa Chryslerovim Tigershark motorom zapremine 2,4 litra sa 180 ks i 237 Nm obrtnog momenta. Ovaj motor je dostupan samo sa pogonom na sva četiri točka i devetostepenim automatskim menjačem. Na američkom tržištu Fiat nudi i svoj turbo benzinac zapremine 1,4 litre sa 138 ks, gde su pogon na prednje točkove i šestostepeni automatski menjač standardni. Na papiru 500X bi trebalo da ima dobitnu kombinaciju, ali se desilo sasvim suprotno od toga i stiče se utisak da su gomila delova samo nabacani bez da se iko potrudio da proveri kako će sve da funkcioniše. Spomenuti motor se dosta muči pri većim brzinama, a snagu razvija na relativno visokih 6.250 obrtaja. Dodatni problem je i menjač, koji je u prošlosti dobio velike kritike za nizak kvalitet, a posle par minuta vožnje lako se stiče utisak da se ništa nije promenilo. Dok menjač funkcioniše relativno dobro pri nižim brzinama, na autoputu on zahteva veće obrtaje i često „mora da misli“ u koju brzinu da ubaci. Pri brzinama preko 120 km/h, ako jače pritisnete gas da bi nekoga zaobišli, potrebno je da prođe nekoliko sekundi pre nego što automobil uopšte reaguje.

Sa pozitivne strane, Fiat pruža i spomenuti turbo motor, ali pošto je dostupan samo sa manuelnim menjačem šanse su male da će pronaći veći broj kupaca. Zadovoljavajuće ocene mogu da dobiju i stabilnost u krivinama i kočnice dok je udobnost prosečna za svoju klasu. Pogon na sva četiri točka je veoma koristan na lokacijama gde se mogu često videti vremenske neprilike, pa njegova cena od 2.500 dolara može da bude veoma privlačna. Ubrzanje do 100 km/h za 8,7 sekundi je solidno i u rangu sa konkurencijom.

Potrošnja

Prema fabričkim brojkama testirani 500X bi trebalo da troši 11,2 litra u gradu i 7,8 litara na autoputu. Na našem testu mi smo izvukli kombinovanu potrošnju od 10,7 litara, što je razočaravajući broj kada se zna da je većinski deo testa obavljen na autoputu. Većina konkurenata u proseku troši oko litar manje, a Fiat ima dva razloga za svoju vrednost. Prvi od njih je težina od 1.495 kg dok ulogu igra i spomenuti automatski menjač koji mnogo više voli više obrtaje i samim tim rezultira u većoj potrošnji goriva.

Cena

500X ima početnu cenu od 19.995 dolara, ali za model kao što testirani je potrebno izdvojiti 23.890 dolara. Identičan model je dostupan i bez pogona na sva četiri točka za 2.500 dolara manje dok sam vrh čini Lounge sa cenom od oko 32.000 dolara. Šta je problem u celoj priči? Nastavite da čitate …

I ko je na kraju kriv?

Nije teško zaključiti da Fiat nije uspeo da plasira dobar proizvod, a još je lakše shvatiti da sama politika unutar firme igra još veću ulogu. Fiatova reputacija u SAD je izuzetno niska još od 1980-ih godina pa saradnja sa Chryslerom, za koga važi mišljenje da je već 40 godina jednom nogom u grobu, svakako nije pomoglo. Ako Italijani žele uspeh oni bi trebalo da prate formulu Korejaca i da proizvode automobile koji nisu lošiji od konkurencije, a pritom su značajno jeftiniji. Posle dužeg vremena, šanse su realne da bi kupci promenili mišljenje posebno u SAD gde svaka roba ima svog kupca.

500X je imao težak zadatak i pre nego što je predstavljen pošto je tržište subkompaktnih krosovera u SAD izuzetno malo. Renegade je jedini model koji je prešao cifru od 100.000 dok je cela klasa privukla svega 400.000 kupaca

Tu je i veliki problem sa brojem salona. Fiat ih ima samo 206 u SAD, a prema statististici čak 67% prodaje manje od deset novih automobila svaki mesec. Primera radi, grad gde je naš 500X testiran (Milvoki) ima populaciju od 1,5 miliona stanovnika, ali u njemu nema nijedan Fiatov salon i najbliži je udaljen 40 milja (oko 65 km). Šanse da će prosečan građanin voziti toliku distancu ne samo da testira vozilo već i da ga servisira su izuzetno male. Ovaj detalj bi se uskoro mogao promeniti i FCA trenutno razmatra opciju da spoji Fiatove salone sa onima koji već prodaju ostale brendove kompanije (Dodge, Chrysler, Ram i Jeep)

500X košta koliko i većina konkurencije – uključujući i blizanca Jeep Renegade, ali situacija nije baš tako crno-bela. Problem leži u samom Fiatu koji nije proučio način poslovanja sa američkim kupcima i samim tim skupo plaća svoje greške. Naime, Amerikanci su narod koji očekuje popuste pri kupovini novih automobila bez obzira koliko skup/jeftin proizvod bio. Renegade se može dobiti sa prosečnim popustom od 3.850 dolara, ali Fiat očekuje od kupaca ne samo da plate fabričku cenu već i da često potpišu dokument kojim se obavezuju na kupovinu pre nego što dobiju test vožnju. U takvim uslovima neuspeh je garantovan – posebno za male brendove koji iza sebe nemaju verne kupce.

Zaključak

500X dobija jedva prosečne ocene, ali to ne znači da je loš proizvod. On je jedan od retkih krosovera koji su još uvek dostupni sa manuelnim menjačem, dizajn je uvek u centru pažnje, a takođe je dobio i maksimalne ocene u testovima sudara, što je izuzetno bitno porodičnim kupcima. Sa druge strane, šanse da će prosečan kupac platiti veću cifru za Fiat nego za Toyotu ili Hondu su izuzetno male čak i kada bi 500X bio bolji. Za svoj prvi ozbiljniji američki poduhvat, 500X nije razočarao, ali će biti potrebno mnogo više čak i da se dobije realna šansa.

Tekst i foto: Zoran Tomasović

(1269)