„Mnogo muzike za ne baš mnogo novca“
Sudeći po statistici, Dominikanska Republika je ubedljivo najpopularnija destinacija od svih Karipskih ostrva i godišnje je poseti oko pet miliona turista. Bez obzira da li putujete sami ili sa porodicom i da li tražite mirno mesto za opuštanje ili avanturu, šanse su velike da će ova država imati nešto da ponudi za vas. Povoljne cene aranžmana su naterale mnoge da se pitaju da li je Dominikanska Republika zaista onakva kakva deluje na papiru ili je ipak lokacija za koju važi lokacija „koliko para toliko i muzike“? Pre nekoliko meseci sam proveo osam dana u gradu Punta Kana sa suprugom i lično se uverio.
Hitno menjanje planova
Dominikanska Republika nije bila naša prva željena destinacija. Supruga i ja smo originalno planirali da godišnji odmor provedemo na Kubi, ali kao američki državljani i dalje postoje velike restrikcije za turiste iz ove države. Naime, iako je Kuba otvorila svoje granice i za američke turiste pre nekoliko godina, oni mogu da dolaze samo u rizorte i ne smeju da ih napuštaju bez vodiča. Pošto sam neko ko voli da obilazi više lokacija i ne želim da mi neko drugi pravi planove, odluka je pala da se oprobamo na nekoj drugoj lokaciji. Moj dobar prijatelj, koji poseduje turističku agenciju, je predlagao Beliz, ali je krajnji izbor pao na Dominikansku Republiku, najviše od razloga što su pružali slobodne termine u vremena kada je odgovaralo meni i supruzi. Prijatelj je takođe predložio Dominikansku Republiku gde je putovao nekoliko puta „poslom“ i to upravo grad Punta Kana na istočnoj obali.
Niske cene
Najveća sezona godišnjih odmora u Dominikanskoj Republici pada tokom letnjih meseci kao i Nove godine pa su u navedenom periodu i cene značajno veće. U našem slučaju, izbor je pao na poslednjih osam dana u septembru kada su cene dosta pristupačnije. Zavisno koji rizort izaberete, cene počinju već od 700 dolara po osobi sa uključenim putem, ali za poznatija imena je potrebno izdvojiti i duplo veću sumu. U navedenu cenu su uračunati let avionom i „all inclusive“ ponuda u samom rizortu, a ono šta me je posebno iznenadilo je podatak da su navedene cifre i do tri puta jeftinije u poređenju sa Kubom. Neko će reći „koliko para toliko i muzike“, ali u ovom slučaju to možda i nije istina. Prijatelj me je upozorio da je Dominikanska Republika „država trećeg sveta“ tako da ne očekujem perfekciju, pa su moja očekivanja bila poprilično niska. Na kraju je izbor pao na Grand Palladium Resort & Spa, kako ne preporuku prijatelja tako i na osnovu dobrih ocena na internetu, a njegova cena je iznosila 900 dolara po osobi.
Prvi dan
Posle četiri sata letom Southwest kompanije iz Čikaga, supruga i ja smo konačno sleteli u Punta Kanu. Već u ovom prvom koraku se može primetiti zašto je cena niska, pa tako Southwest koristi uglavnom starije avione iz 1970-ih godina, ali je put protekao bez većih problema. Aerodrom u gradu je lepo uređen, ali moj prvi šok je usledio kada sam video da su svi krovovi ustvari od palminog lista. Kasnije mi je rečeno da je sezona sezona uragana uskoro dolazi pa iz tog razloga se koristi palmin list pošto je daleko jeftiniji za zamenu.
Put od aerodroma do Grand Palladium rizorta je protekao bez većih poteškoća. Većina vozila na aerodromu su kombiji, a najviše mogu da se vide Toyota HiAce i Hyundai Starex. Nas je dopao HiAce, van koji sam pre imao prilike da vidim samo na slikama, ali je prvi susret bio više nego slab. Možda su moja očekivanja bila velika pošto je ipak reč o proizvodu najvećeg svetskog proizvođača vozila, ali je HiAce bučan, neudoban i pored svojih dimenzija poprilično mali po pitanju enterijera. To i nije bio prevelik problem pošto je vožnja trajala svega tridesetak minuta i onda smo dočekali priliku da upoznamo i sam rizort.
Upoznavanje rizorta
Grand Palladium rizort se nalazi na istočnom delu ostrva i sudeći po ocenama korisnika, zauzima neki srednji paket u ponudi. On nije luksuzan kao Hard Rock, ali u isto vreme većina korisnika je ostavila zadovoljavajuće ocene na svim internet sajtovima. Rizort pruža 397 soba, 14 kafića, 13 restorana, četiri bazena, Spa centar, kazino i golf teren. Po samom dolasku u rizort nas je dočekalo obezbeđenje i na slabom engleskom jeziku uverilo da je sigurnost najbitnija karakteristika. Ceo rizort je ograđen velikim zidom, poseduje ogromni broj kamera, a svaka soba dolazi sa sefom koji je kodiran po želji vlasnika. Kada već spominjemo sobu, da kažemo da je ona veoma bogato opremljena. Ogroman i udoban krevet, televizor sa svim kanalima američke kablovske televizije, đakuzi i frižider koji navodno treba biti napunjen svakog jutra (o tome malo kasnije) i veliki balkon sa pogledom na okean. Za sada više nego odlično. Ranije mi je rečeno da sobarice dolaze svako jutro dok mi je prijatelj ranije spomenuo da po mogućnosti ostavim nekoliko dolara bakiša za njih pošto se dobija daleko bolja usluga.
Plaže
Bez obzira u kome delu rizorta se nalazali plaža je udaljena svega nekoliko minuta hodanjem. Rizort takođe nudi i sobe praktično ispred plaže, a one pružaju i đakuzi postavljen na balonu. Krajem septembra temperature su uglavnom oko 27° C, što ustvari čini ovaj mesec najtoplijim. Ali takva temperatura dolazi sa jednom velikom manom, a to je vlaga od čak 85%. To i nećete primetiti dok ste na plaži zbog vetrova, ali u svakom drugom delu rizorta (ili grada) se primećuje u velikoj meri. Same plaže su izuzetno čiste, opremljene velikim brojem ležaljki (peškire morate sami da podignete i vratite) i sa malim kafićima na svakih pedesetak metara. Nikada ranije nisam plivao u okeanu pa ću spomenuti samo da su struje daleko jače nego u morima, a dodatna opreznost je potrebna iz razloga što plaže uopšte nemaju spasioce. Ono što mi se posebno dopalo je podatak da je ceo rizort pokriven bežičnim internetom u šta je uključena i sama plaža.
Restorani
Kao što sam spomenuo, Grand Palladium pruža ukupno 13 restorana, od čega je osam standardnih i preostalih pet takozvanih „buffet“ (restoran otvorenog tipa sa samoposluživanjem gde gost može da jede koliko želi). Za doručak samo „buffet“ restorani su otvoreni, a oni su poveći i obično nema liste čekanja. Izbor hrane je ogroman i bez obzira kakvu kuhinju volite, šanse su velike da jedan od restorana pruža upravo to. Može se desiti da malo poduže čekate na neko popularno jelo (kao recimo kajgana sa slaninom), ali je organizacija izuzetno visoka. Kada je reč o restoranima za ručak ili večeru, možete se opet opredeliti za „buffet“ (gde je gužva popodne daleko manja nego ujutro) ili na neko specifično mesto. Moj omiljeni restoran je bio brazilski gde mi se jako dopao izbor mesa sa roštilja. Verujem da nisam bio jedini pošto se za njega čekalo i do 45 minuta pre nego što bi sto bio slobodan. Za one koji su u žurbi, možete da naručite hranu u sobi u bilo koje doba dana/noći, ali budite spremni čekati i do sat vremena. Kao što sam spomenuo, frižider u vašoj sobi biva napunjen pićima, ali samo ako specijalno naručite. Šanse su male da čak i onda ne bude napunjen do nekoliko dana kasnije.
Usluge
U velikoj meri usluge su veoma zadovoljavajuće. Očekivanja su da ćete ostaviti nekoliko dolara bakšiša bez obzira koje usluge koristili, ali i ako nemate novac kod sebe usluge su odlične. Upamtite da većina radnika u rizortu radi tek za nekoliko dolara po danu tako da bakšiš od nekoliko dolara u velikoj meri pomaže njihovoj finansijskoj situaciji. Sa druge strane, dobijate izvarednu uslugu, a primera radi sobarica je svaki dan ostavljala svež buket crvenih ruža. Slična situacija je bila i u lokalnom kafiću koji se nalazio u blizini naše sobe. Često bih odlazio u rane jutarnje sate po kafu za gospođu i uvek bi za šankom bio isti kelner, a posle par dana kafa je bila spremna i pre nego što bih se pojavio.
Čak i u kasne noćne sate će vas dočekati ljubazno na recepciji i rešiti bilo koji problem imate. Ljudi su veoma prijatni i „puni života“ – uvek su nasmejani, puni energije i ljubazni. Moj možda najveći „problem“ je bio taj da, sa izuzetkom recepcije, gotovo niko ne govori engleski jezik. Kada se zna da većina turista dolazi upravo iz SAD, moja očekivanja su bila da ću ipak moći bolje da se sporazumevam.
Zabava
OK, većina turista dolazi u Punta Kanu da se odmori, naspava i provede vreme na plaži, ali u kasnim večenjim satima ipak želi nešto drugo. Šta raditi u tim momentima?
Za povučene ljude kao što sam ja, izbor se uglavnom odnosio na otvorene barove koji pružaju muziku uživo. Za one koji ipak žele malo bučniji noćni život, u rizortu se nalazi i diskoteka koja nije preterano velika, a takođe je otvorena svega nekoliko sati. Mnogo bolji izbor su predstave, pa smo tako supruga i ja imali prilike da prisustvujemo imitaciji poslednje turneje Majkla Džeksona. Iako ne volim pop muziku (a još manje njenog kralja), moram da priznam da je predstava urađena izuzetno profesionalno i bez najmanje greške. Tu je i manji kazino, mada je većinu vremena poluprazan i pruža samo nekoliko igara.
Moja najveća kritika na račun zabave je vladala u podatku da raspored nije postavljen nigde u rizortu. Za spomenutu predstavu Majkla Džeksona smo saznali sasvim slučajno, pa sam se kasnije pitao šta je još sve bilo u ponudi šta sam propustio.
Zabava izvan rizorta
Na ličnu odgovornost vi ste u stanju i da napustite rizort i radite šta god želite na ostrvu. Jedna od boljih destinacija je Hard Rock Casino, identičan onom koji se nalazi u Las Vegasu (po mom ličnom mišljenju je čak i bolji). Iako je on udaljen svega desetak minuta vožnje od Grand Palladiuma, očekujte platiti i do 30 dolara u svakom pravcu za taksi. Ali je put vredan svakog centa, pa je tako kazino daleko uređeniji sa boljim izborom igara i veselijom atmosferom. Ako neko od glavnih ljudi u Hard Rocku primeti da dolazite iz konkurentnog rizorta šanse su velike da će vam ponuditi sobu i sve usluge besplatno na ceo dan sa ciljem da vas privuku kao mušterije u budućnosti.
Za ljubitelje istorije preporučujem posetu glavnom gradu Santo Domingo. U njemu se mogu pronaći veliki broj muzeja, a tu je i kuća u kojoj je Kristofor Kolumbo lično živeo. Tu je i veoma zanimljivo Saona ostrvo gde su snimani mnogi holivudski filmovi, ali na njega je moguće doći samo brodom.
Avanture
Izbor avantura u prirodi je poprilično veliki, a kao što se i očekivalo od Karipskog ostrva najpopularniji hobiji su ronjenje i surfovanje. Sam rizort nudi i veliku broj opcija da se posete lokalna sela i na licu mesta uvide kako se gaje i prerađuje kafa, koko i šećer, od čega u velikoj meri zavisi ekonomija Dominikanske Republike. Tokom određenih dana (zavisno koliko su vetrovi jaki) je moguće i skočiti iz aviona sa padobranom.
Rizort takođe organizuje i veliki broj sportskih turnira. Bejzbol je ubedljivo najpopularniji sport u ovoj državi, a autor ovog teksta je lično učestvovao u stonoteniskom turniru (ispao u polufinalu od protivnika iz Nemačke). Takođe popularan je i golf.
Ukoliko želite da kupite suvenire, to nemojte nikako raditi u samom rizortu pošto su cene preterano visoke. Sa druge strane, u gradu se nalazi nekoliko prodavnica suvenira po značajno pristupačnijim cenama, a oni će često da vam obezbede i prevoz ukoliko ih nazovete na vreme. U rizortu se nalazi i veliki broj uličnih prodavaca, a uglavnom poštuju vašu odluku kada kažete da niste zainteresovani.
Vožnja
Bez obzira koju državu ili grad posetio, uvek volim da iznajmim kola i da vozim bez neke konačne destinacije, ali moram da priznam da me je takva ideja u Dominikanskoj Republici baš zaplašila. Od prvog dana sam primetio gomilu starih i nebezbednih vozila (uglavnom kamiona) na ulicama, gde semafori i „Stop“ znakovi kao da ne postoje, ali veče kada smo supruga i ja posetili spomenuti Hard Rock kazino je možda bilo najgora. Naime, nije bila retkost da u oštroj krivini se odjednom ispred vas pojavi 30 godina star motor sa četvoro ljudi na njemu i bez baš ikakvog osvetlenja. Nisam siguran koliko ljudi godišnje pogine u ovoj državi, ali tokom posete sam se često pitao da li ljudi zaista vole da igraju Ruski rulet u saobraćaju.
I pored toga, dva puta sam iznajmio kola i posetio lokalna mesta. Prvi put me je dopala Toyota Hilux, koju sam dugo vremena želeo da probam (ovaj pikap nije dostupan u SAD) da bi par dana kasnije izabrao manju Hondu City (sedan verzija Jazza). Većina automobila na putevima su kombinacija američkih i japanskih, pa nije bila retkost videti i luksuzni Lincoln Navigator i Lexus RX. Sa druge strane, evropskih automobila je jako malo i uglavnom ce koncentrišu na one koji nisu dostupna u SAD kao što su Peugeot i Škoda.
Zamerke
Teško je naći zamerku jer čak i ono šta mi se nije preterano dopalo nije toliko strašno, ali ovo je generalna lista onoga za šta sam poželeo da je bolje.
– Već spomenuti način da turisti budu obavešteni o dešavanju u rizortu.
– Bolje poznavanje engleskog jezika među radnicima.
– Jedan od ključnih razloga zašto sam izabrao Grand Palladium je zato što je u navedeno vreme trebalo da bude period „adults only“ (samo odrasli). Daleko od toga da imam nešto protiv dece, ali u isto vreme nisam hteo da mi godišnji odmor protekne u buci i galami – trebali su mi mir i tišina. Većinu dana to i nije problem, ali tokom vikenda rizort dozvoljava i lokalnim stanovnicima prustup. Ni sa njima nemam problem i za mene su ljudi ljudi, ali ponašanje u najmanju ruku je skandalozno. Nije bila retkost da nakon plivanja pronađem svoju ležaljku zauzetu ili da me neko non-stop zakači u prolazu. Ako to nije dovoljno, onda buka i galama na plažama i/ili pored bazena su definitivno činili određene momente stresnim.
Poslednji saveti
Jedan od mojih ključnih saveta – bakšiš – sam spomenuo ranije i zašto je on veoma bitan.
Drugi veliki savet je da obratite pažnju na prognozu vremena. Septembar i oktobar su tradicionalni meseci kada ostrvo pogađaju uragani. Svega tri dana nakon našeg povratka u SAD, Dominikansku Republiku je pogodio uragan Metju i to upravo Punta Kanu gde je evakuisano oko 8.500 stanovnika. Za spomenutu situaciju sam saznao tek po povratku u SAD, a verujem da bi ovo znanje igralo veliku ulogu u ranijim planovima.
I na kraju generalni savet – ako već niste, obavezno posetite Dominikansku Republiku. Nećete se sigurno pokajati.
Zoran Tomasović
(3113)
