Automobilski inženjeri prelaze u proizvodnju naoružanja

Veza između namenske i automobilske industrije postoji već duže vreme. Jedan inženjer iz Porschea ispričao je anegdotu kako je u mladosti učestvovao u razvoju borbenog tenka Leoparda 2. „Kao pravi inženjer sportskih automobila ugradio sam aluminijumske papučice“.

Prilikom predstavljanja tenka, koje je održano u zgradi od opeke, dogodilo se neizbežno: „Leo“ je naglo krenuo, vozač je panično stao na kočnicu i pedala se slomila. Rezultat: „Obrisi tenka su se mogli videti kroz rupu u zidu“, ispričao je tehničar uz smeh.

Dok je nemačka automobilska industrija u krizi, vojno-industrijski koncerni poput Rheinmetalla beleže ogromne profite. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), 100 najvećih proizvođača naoružanja u svetu povećalo je svoje prihode u 2024. godini, korigovano za inflaciju, za 5,9 odsto, na rekordnih 679 milijardi američkih dolara. Ovaj rast podstaknut je ratovima u Ukrajini i Pojasu Gaze, kao i generalnim povećanjem vojnih budžeta u brojnim državama.

Posebno dinamičan rast beleži Evropa. Četiri nemačke kompanije u SIPRI Top-100, među kojima su Rheinmetall, Diehl, Hensoldt i Thyssenkrupp Marine Systems, povećale su zajednički promet od naoružanja u 2024. godini za 36 odsto, na 14,9 milijardi dolara. Najveći dobitnik je Rheinmetall, koji je prema SIPRI-ju zabeležio rast od 47 odsto, na oko 8,2 milijarde dolara, i popeo se na 20. mesto na svetskoj rang-listi.

Ne nazire se smirivanje geopolitičke situacije. Zbog toga kompanije iz namenske industrije širom otvaraju vrata tehničarima i inženjerima. Za same radnike to predstavlja „win-win“ situaciju: prihvataju otpremnine kod dosadašnjih poslodavaca, a već imaju potpisan novi ugovor u drugoj branši.

Danas se prijava mašinskog inženjera, koji ostane bez posla, sve ređe šalje u BMW, Volkswagen ili Bosch, a sve češće u Rheinmetall, Hensoldt ili KNDS. „Namenska industrija postaje utočište za desetine hiljada zaposlenih koji gube posao u automobilskoj industriji“, objašnjava Harald Miler, direktor Bonnske Ekonomske akademije (BWA), koja brine o hiljadama takvih kvalifikovanih radnika u takozvanim prelaznim kompanijama.

Konsultantska firma iznosi i procenu razmera ovog egzodusa: dok bi u automobilskoj industriji i među dobavljačima tokom 2026/27. moglo da nestane više od 50.000, pa čak i preko 100.000 radnih mesta, u istom periodu bi se u industriji naoružanja otvorio sličan broj novih radnih mesta. Posebno se traže visokokvalifikovani kadrovi u proizvodnji i IT sektoru.

Savezni zavod za statistiku potvrđuje pad broja zaposlenih konkretnim podacima: krajem trećeg kvartala 2025. godine u nemačkoj auto-industriji radilo je oko 48.700 ljudi manje nego godinu dana ranije. To odgovara padu od 6,3 odsto i predstavlja najveći pad među svim velikim industrijskim granama sa više od 200.000 zaposlenih. Broj zaposlenih pao je na 721.400, što je najniži nivo od kraja drugog kvartala 2011. godine, kada je u toj grani radilo 718.000 ljudi.

Posebno su snažno pogođeni dobavljači: kod proizvođača putničkih vozila i motora broj zaposlenih opao je za 3,8 odsto, na 446.800, kod proizvođača karoserija, nadgradnji i prikolica za 4,0 odsto, na 39.200. Najveći pad zabeležen je u sektoru delova i opreme za motorna vozila, gde je broj zaposlenih pao za 11,1 odsto, na nešto manje od 235.400.

Time kraj smanjenja broja zaposlenih u auto-industriji još nije na vidiku. Velike kompanije sprovode dugoročne programe štednje: Volkswagen planira da do 2030. godine „socijalno prihvatljivo“ ukine više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj. Bosch navodno u istom periodu planira da u svojoj diviziji mobilnosti ukine oko 22.000 radnih mesta u Nemačkoj.

ZF Friedrichshafen računa da će do 2028. ukinuti do 14.000 radnih mesta u Nemačkoj, dok je ukidanje još nekoliko hiljada radnih mesta u pogonskoj diviziji („Division E“) planirano do 2030. godine. Tome se pridružuju i zatvaranja fabrika, poput zatvaranja pogona dobavljača Schaeffler u Štajnagenu do kraja naredne godine.

Međutim, rezervoar stručne radne snage iz auto-industrije je ograničen, pa proizvođači naoružanja možda uskoro više neće moći da biraju iz obilja. „BWA, pozivajući se na studiju Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), izračunava: ukoliko bi izdvajanja za odbranu Nemačke zaista porasla na oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda, prema simulaciji IAB-a nastao bi potencijal za do 200.000 dodatnih radnih mesta u Nemačkoj. BWA procenjuje da bi se veliki deo toga odnosio na vojnu tehniku“.

To jesu dobre vesti za privredu Nemačke, ali ne i za proizvođače automobila. Najbolji inženjeri će, suočeni s unosnijim ponudama iz vojne industrije, odlučiti da pređu tamo kako bi igrali na sigurno. Time se nemačkim proizvođačima automobila preti ozbiljan odliv znanja i stručnosti, što bi, u predstojećoj borbi sa kineskim konkurentima, moglo da ima fatalne posledice.

AutoRepublika

(2)