U poslepodnevnoj objavi od pre nekoliko dana, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp predstavio je ambicioznu agendu kojom njegova administracija planira da preokrene standarde efikasnosti potrošnje goriva postavljene tokom mandata njegovog prethodnika, s ciljem, kako kaže, da snizi cenu novih automobila za američke kupce.
Na događaju u Ovalnoj kancelariji, uz prisustvo prvih ljudi najvećih američkih proizvođača, među kojima su Antonio Filosa, izvršni direktor Stellantisa, Džim Farli iz Forda i Džon Urbenik iz GM-ove fabrike u Orionu, Mičigen, Tramp je novi kurs nazvao „pobedom zdravog razuma i pristupačnosti.“
„Moja administracija danas preduzima istorijske korake da smanji troškove za američke potrošače, zaštiti radna mesta u automobilskoj industriji i omogući mnogim američkim porodicama da lakše kupe novi, bezbedniji automobil,“ izjavio je Tramp.
U središtu rasprave nalaze se standardi CAFE (Corporate Average Fuel Economy), čiji su zahtevi pooštreni tokom mandata Džoa Bajdena. Takvi zakoni su inače na snazi još od sedamdesetih godina prošlog veka i od proizvođača zahtevaju da postignu određenu prosečnu potrošnju goriva ili da se suočavaju sa visokim kaznama.
NHTSA (National Highway Traffic Safety Admnistration – Agencija zadužena za bezbednost na putevima) je u junu 2024. godine predvidela da prosečna potrošnja goriva za putničke automobile raste 2% godišnje od modelne 2027. do 2031. godine, a za laka teretna vozila od 2029. do 2031. godine, ciljajući prosečnu potrošnju od približno 50,4 milja po galonu (4,6 litara na pređenih 100 kilometara) do 2031. godine To je politika koju je Tramp oštro kritikovao kao „smešno opterećujuću“ i problematičnu za proizvođače.
Nova administrativna inicijativa drastično bi snizila zahtev na oko 34,5 milja po galonu (6,8 litara na 100 km) do 2031. godine, uz dodatnu promenu klasifikacije krosovera i kompaktnih SUV modela, koji bi bili prebačeni u kategoriju putničkih, a ne lakih teretnih vozila.
Prema podacima iz dokumenta objavljenog na sajtu Bele kuće, prethodni standardi bi, bez intervencije, „povećali prosečnu cenu novog automobila za skoro 1.000 dolara.“ Administracija tvrdi i da će nove mere „uštedeti američkim porodicama 109 milijardi dolara tokom narednih pet godina,“ kao i „spasiti više od 1.500 života i sprečiti skoro četvrt miliona teških povreda do 2050.“
Predložene promene deo su šireg plana Trampove administracije da „razmrsi“ ono što naziva „EV mandatom“. Tokom leta, zakonodavci su već gurali ukidanje kazni za proizvođače koji ne ispune CAFE-ovske ciljeve, a kroz ranije usvojeni paket poreskih i budžetskih mera, popularno nazvan „veliki, prelepi zakon“, ukinute su i federalne subvencije od 7.500 dolara za kupovinu električnih vozila.
Američki proizvođači automobila najavljene promene su dočekali s odobravanjem. „Stellantis pozdravlja napore administracije da uskladi standarde CAFE s realnim tržišnim uslovima,“ rekao je Antonio Filosa. „Radujemo se nastavku saradnje sa NHTSA u kreiranju ekološki odgovornih politika koje istovremeno omogućavaju kupcima slobodu izbora po cenama koje mogu da priušte.“ Slično je reagovao i Džim Farli iz Forda, istakavši da usklađivanje standarda sa tržišnim realnostima „omogućava napredak u smanjenju emisija uz očuvanje pristupačnosti.“
Ipak, druga strana u ovoj debati ističe da su potrošači zapravo privrženi efikasnim automobilima. Vil Anderson, predstavnik organizacije Public Citizen, tvrdi da čak 96% američkih vozača smatra da je potrošnja goriva „bar donekle važna“ pri kupovini vozila. A sve se dešava u trenutku kada cene novih automobila dostižu istorijske maksimume. Prema poslednjim podacima izvorima kao što su Kelley Blue Book i Cox Automotive, prosečna kupoprodajna cena novog vozila u SAD iznosi 49.766 dolara, odnosno tek nešto manje od rekordnih 50.080 „zelembaća“ iz septembra.
Analitičarka Erin Keating upozorava da tržište trenutno predvodi prodaja sve skupljih modela: „Očekivali smo probijanje granice od 50 hiljada dolara. To je bilo samo pitanje vremena, posebno imajući u vidu da je najprodavanije vozilo u Americi Fordov pikap koji rutinski košta preko 65 hiljada dolara. To je današnje tržište, i zrelo je za promene.“
Rezultat je jasna slika sukoba vizija, između administracije koja prioritizuje cenu i proizvođača kojima odgovara fleksibilniji regulatorni okvir, i zagovornika zaštite životne sredine koji upozoravaju da povratak na slabije standarde može kratkoročno umanjiti račune, ali dugoročno povećati troškove za planetu i potrošače. Kako god se rasplet bude odvijao, jedno je sigurno: bitka za budućnost američkog automobila ulazi u novu, izuzetno napetu fazu.
AutoRepublika
(57)
