1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Američki sportista koji je otvorio put zvučnijim rivalima
Zanimljivost dana: Američki sportista koji je otvorio put zvučnijim rivalima

Zanimljivost dana: Američki sportista koji je otvorio put zvučnijim rivalima

29
0
Podelite sa prijateljima:

Postoji ono verovanje da je Chevrolet Corvette bio prvi američki sportski automobil i da je od prvog dana bio osuđen na uspehe. Realnost je sasvim drugačija, pa je prodaja ovog automobila bila izuzetno slaba tokom prvih nekoliko godina na tržištu i Chevrolet je čak ozbiljno razmišljao da ga eliminiše iz ponude. Corvette takođe, čak ni među proizvođačima iz Detroita, nije bila ni pionir ove kategorije preko bare.

Istorijske knjige kažu da je ta čast pripala modelu po imenu Woodill Wildfire, o kom smo ranije i pisali, a u današnjem izdanju zanimljivosti dana na kratko analiziramo još jednog od ranih predstavnika američke sportske industrije. To je Cunningham C-3 i nastao je na temelju ideje jednog plejboja koji je želeo da pokori rivale na čuvenoj trci 24 sata Lemana.

U eri kada su evropski proizvođači poput Ferrarija, Bugattija i Jaguara diktirali tempo na trkačkim stazama i bulevarima, jedan Amerikanac, džentlmen, jedriličar i trkač, usudio se da pokuša nemoguće. Njegovo ime bilo je Brigs Kaningem II, a njegova mašina postala je jedan od najrafiniranijih i najpotcenjenijih modela svih vremena u kategoriji „grand turer“.

Brigs je rođen 1907. godine u Sinsinatiju i odrastao u bogatstvu, ali i pod majčinim budnim okom koja je zbog opasnosti zabranjivala bilo kakvu formu trkanja. Umesto toga je uplovio u svet jedrenja i to s velikim uspehom. Međutim, posle njene smrti, okrenuo se svojoj pravoj strasti, a to su automobilske trke.

Nakon neuspešnog pokušaja da dobije odobrenje organizatora da se takmiči na Lemanu sa modifikovanim Fordom sa Cadillacovom mehanikom, izbor je pao na fabrički Cadillacov model Serija 61. Godine 1950. postao je prvi Amerikanac koji je na trci 24 časa Lemana učestvovao s domaćim automobilima, dva Cadillaca, jedan od njih čuveno nazvan „Le Monstre“. Iako je svet primetio njegovu smelost, da bi pobedio, znao je da mora da konstruiše vlastiti trkački automobil.

Kroz svoju firmu B.S. Cunningham Company, sa sedištem u Vest Palm Biču na Floridi, Brigs i njegova ekipa razvili su trkački model C2R, ali pravila za takmičenja izdržljivosti su zahtevala da proizvede najmanje 25 legalnih drumskih verzija. Tako je rođen C-3, jedinstveni spoj američke sirove snage i italijanske estetike.

Svaki C-3 je posedovao ručno izrađen čelični ram, prednje i zadnje oslanjanje iz drumskih modela sa značkama Mercuryja i Chryslera, te moćni Chryslerov V8 radne zapremine 331 kubnog inča (5,4 litra). Motor je u osnovnoj verziji razvijao 180 konjskih snaga, ali uz Kaningemove nadogradnje, uključujući četiri Zenithova karburatora i izduvni sistem štetnih gasova visoke protočnosti, snaga je rasla na 220 „grla“, a uz dodatne pakete koji unapređuju performanse i preko 250 „konja“.

Najzanimljiviji deo priče? Svaka šasija ovog automobila je brodom bivala slana u Torino, u poznatu radionicu Carrozzeria Vignale. Tamo je Đovani Mišeloti, dizajner koji je radio za Ferrari, kreirao ručno oblikovane aluminijumske karoserije, dostupne u verzijama kupea i kabrioleta. Svaki primerak bio je unikat, sa elegantnim, zategnutim linijama koje su odisale luksuzom i suštinskom sportskom elegancijom. Enterijer je bio prava umetnost i uključivao je kožu tipa Connolly, drvene detalje, fine obrte dostojne najskupljih evropskih automobila.

C-3 nije bio samo lep, već je bio i brz. S trostepenim manuelnim menjačem iz Cadillaca, automobil je iz mirovanja do 100 km/h stizao za 6,9 sekundi, što je izuzetno brzo za prvu polovinu pedesetih godina prošlog veka. Automobili sa Chryslerovim dvostepenim automatskim menjačem bili su nešto sporiji (oko 8,5 sekundi od nule do 100 km/h), ali ni slučajno manje impresivni na otvorenom putu.

Pravi šok je usledeo kada je Brigs objavio cenu od čak deset hiljada američkih dolara ili više od 122 hiljade „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Iako su ga mnogi smatrali preskupim, recenzije u automobilskim časopisima otkrivale su  oduševljenje novinara. Naime, C-3 je stavljen rame uz rame sa Ferrarijem 212, a mnogi su tvrdili da je u pitanju „najbolji američki GT tog vremena.“

Cunningham je proizveo tačno 25 drumskih primeraka ovog sportiste (od toga samo pet kabrioleta) koliko je bilo potrebno za homologaciju svetske automobilske federacije FIA. Kompanija se nakon toga ponovo fokusirala na trke, a C-3 nije bio jedan od njih već je njegovo postojanje bilo samo u cilju da homologuje brend za takmičenje na stazama.

Potencijal je viđen već 1952. godine kada je model C4-R završio na četvroj poziciji da bi, godinu dana kasnije, C-5R bio za jednu poziciju bolje plasiran. Uspeh je ponovoljen i 1955. godine, koja će ujedno biti poslednje takmičenja ovog tima na najvećoj svetskoj trci izdžljivosti. Razlog za povlačenje najviše leži u podatku da njegova firma B.S. Cunningham Company nikada nije bila profitabilna, a tadašnji američki zakon je dozvoljavao period do pet godina prema kom bi se trkanje moglo prenositi na poslovne rashode. Kada Brig nije uspeo da prikaže da kompanija donosi zaradu posle spomenutih pet godina, poreznici su trkanje okarakterisali kao hobi, zbog čega je Brigs bio primoran da je proda.

C-3 je danas skriveni dragulj među kolekcionarima. Kada se pojavi na aukciji, cene redovno premašuju brojku od pola miliona dolara. Jedan primerak, prototip pre serijske proizvodnje, sa modifikovanim motorom od 350 konjskih snaga, na aukciji u organizaciji kuće po imenu RM Sotheby’s je promenio vlasništvo tokom 2014. godine, i to za čak 869 hiljada najmanjih zelenih novčanica.

Cunningham C-3 je više od automobila. On je deo automobilske istorije, rezultat jedne vizije, mnogo inženjerske genijalnosti, i ogromne količine hrabrosti. U vremenu kada su svi pratili Evropu, Brigs Kaningem je pokazao da i Amerika može da kreira nešto jednako profinjeno, jednako brzo i jednako legendarno.

U svetu automobila, postoji mnogo zaboravljenih priča. Ali ova… Ova zaslužuje da se pamti!

Zoran Tomasović

(29)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments