Poslednji Ford Focus je sišao sa proizvodne trake

Znali smo da će ovaj trenutak kad-tad doći, ali to ne umanjuje gorčinu činjenice da je tokom proteklog vikenda poslednji Ford Focus tiho napustio proizvodnu liniju u Zarluiju u Nemačkoj. Time je završena priča duga 27 godina i teška preko 12 miliona prodatih primeraka, priča o automobilu koji je generacijama bio sinonim za pouzdanost, okretnost i svaki dan ispunjen uživanjem u vožnji.

Vest su najpre podelili sami radnici na društvenim mrežama, dok su lokalni nemački  nemački mediji preneli poslednje trenutke modela koji je decenijama bio temelj Fordove evropske ponude. Nije bilo velikog oproštaja, pa čak niti zvanične fotografije – samo prizor poslednjeg Focusa koji polako klizi sa linije i osećaj da se jedna epoha nepovratno gasi.

Iako zvuči naglo, kraj Focusa najavljen je još 2022. godine, kada je Ford ubrzao tranziciju ka električnoj liniji u Evropi. Na njegovo mesto stižu modeli Explorer i Capri, električni krosoveri slične veličine, zasnovani na Volkswagenovoj arhitekturi MEB-u. Time je i pogon u Zarluiju ostao bez proizvodnog programa, a njegova budućnost ostaje neizvesna; Ford zasad nema plan ni za novi model, ni za novog vlasnika.

Teško je prelomiti priču o Focusu bez osvrtanja na ono što je značio. Kada se 1998. godine pojavio kao naslednik Escorta, nije samo popunio prazno mesto u katalogu već je promenio i pravila igre. Sa oštrim dizajnom „New Edge“, izvanredno podešenim ogibljenjem i voznim osobinama koje su odmah postale referentne, Focus je redefinisao segment porodičnih kompaktnih automobila. Bio je jednako privlačan mladima koji su želeli zabavu za volanom i porodicama kojima je bio potreban svakodnevni, pouzdan partner.

Iz te prve generacije iznikle su brojne uspešne varijante – od skromnih gradskih izdanja, preko uvek željenog ST-a, pa do legendarnog RS-a koji je izgradio vernu armiju poklonika. Focus je postao globalni proizvod, jednako kod kuće u Berlinu i Njujorku, i jedan od najbitnijih stubova Fordovog identiteta.

Njegov nestanak uklapa se u širu sliku povlačenja Forda iz tradicionalnih automobilskih segmenata u Evropi. Fiesta je ugašena 2023. godine, Mondeo godinu ranije, a Ka još pre toga. Čak je i Focus ST imao svoj zaseban, tihi oproštaj u septembru. Posledica je evropska gama bez klasičnih modela – dominiraju krosoveri, SUV-ovi i laka komercijalna vozila.

Zašto se Ford odrekao imena koja su mu decenijama gradila tržišno uporište? Odgovor je, prema rečima izvršnog direktora Džima Farlija, prozaičan: profit. Zarada na svakom prodatom primerku je bila minimalna, pa i nepostojeća, da bi opravdale dalja ulaganja, čak i kad su modeli bili popularni.

U jednoj od svojih najkontroverznijih izjava, Farli je rekao da se Ford “povlači iz posla pravljenja dosadnih automobila i okreće proizvodnji ikoničnih vozila”. Tržište je, međutim, brzo pokazalo posledice takve strategije: američki brend je pre samo desetak godina imao kontrolu od 7,2% tržišta automobila na Starom kontinentu, a danas je taj broj tek 3,3%.

Paradoks je u tome što Evropa klasične automobile nije napustila. Dacia Sandero, Volkswagen Golf, Renault Clio, Peugeot 208, Škoda Octavia i Toyota Yaris i dalje se nalaze u vrhu prodaje, dokaz da kupci i dalje žele tradicionalne hečbekove i limuzine – samo ih Ford više ne nudi.

Ipak, preterana nostalgija ne bi bila fer i kompanija navodno priprema povratak. Prema informacijama iz Autocara, u pripremi je novi srednji krosover koji stiže 2027. godine, postavljen uz Kugu, ne umesto nje, i dostupan sa hibridnim i potpuno električnim pogonom. Uz nove električne modele Explorer i Capri, Ford pokušava da izgradi novu viziju evropskog programa.

Upravljanje tim procesom povereno je Džimu Baumbiku, nekadašnjem čelniku za razvoj i proizvodnju baš Focusa i Kuge, sada prvom posvećenom šefu Fordove evropske divizije nakon tri godine pauze. Njegov zadatak je jednostavan samo na papiru: razviti vozila koja Evropljani zaista žele i vratiti marku među najprodavanije na kontinentu.

Tako se završava priča Focusa – ne spektakularnom oproštajnom serijom, već jednim običnim hečbekom, izvezenim tiho i dostojanstveno. Automobil koji je ostao veran sebi do poslednjeg dana, cenjen zbog upravljivosti, ravnoteže i iskrenog karaktera. Ostavlja prazninu u Fordovoj ponudi, ali i u garažama miliona vozača, kao podsetnik na vreme kada je kompaktni automobil mogao da nosi brend na svojim plećima i da svakodnevno izmami osmeh za volanom.

AutoRepublika

(47)