Trista prodatih Porschea 911 donelo veći priliv u francuski budžet od 49 hiljada isporučenih Sandera

Porsche je na francuskom tržištu tokom 2025. godine prodao „samo“ 301 kupe 911, ali je to bilo dovoljno da ovaj model postane najveći pojedinačni izvor prihoda od ekološke kazne (malus automobile) u zemlji – čak 20,1 milion evra. To je više nego duplo od iznosa koji su doprinele više od 49.000 registrovanih Dacija Sandero.

Pored poreza na dodatu vrednost (PDV), mnogi novi automobili u Francuskoj podležu i malus-sistemu, dodatnoj taksi koja se određuje prema zvaničnoj emisiji CO₂, a u poslednje vreme i prema masi vozila. Ovaj sistem donosi stotine miliona evra u budžet, što pomaže u finansiranju ekoloških subvencija (bonus écologique), iako se pokazalo da je celokupan sistem u deficitu već godinama.

Od uvođenja 2008. godine, svrha ovog sistema ostala je ista – odvratiti kupce od vozila sa visokom emisijom CO₂ i istovremeno finansirati kupovinu vozila sa niskim emisijama, koja su danas isključivo 100% električna.

Prema rezultatima studije organizacije Mobilians zasnovanoj na podacima konsultantske kuće Dataneo, prihodi od malusa u 2024. godini procenjeni su na 644,5 miliona evra, što je pad od 2% u odnosu na 2023. Međutim, u narednim godinama očekuje se nagli rast:

• +8,8% (701,3 miliona evra) u 2025,
• +34% (više od 940 miliona evra) u 2026,
• +14% (preko milijardu evra) u 2027.

Od januara do septembra 2025, analiza pokazuje da su četiri glavna nemačka proizvođača – Mercedes, BMW, Volkswagen i Audi – odgovorna za više od 45% ukupnih prihoda od kazni. Kada se doda Porsche, taj udeo prelazi 50%.

Francuske marke Citroën (5,7%), Peugeot (4,9%), Renault (4,1%), kao i Dacia (3,2%) i Mini (3%), zaokružuju listu najvećih „doprinosilaca“.

Upravo Porsche 911 zauzima prvo mesto na listi modela koji su najviše doprineli budžetu kroz malus. U prvih devet meseci 2025. godine, samo 301 prodat primerak generisao je gotovo 20,1 milion evra kazni, što znači da je prosečna taksa po vozilu iznosila impresivnih oko 67.000 evra.

Na drugom mestu nalazi se BMW X3, iako je to znatno rasprostranjeniji model. Sa 3.961 registrovanim primerkom, ovaj SUV je doneo 17,86 miliona evra, odnosno prosečno 4.508 evra po vozilu.

Treće mesto zauzima Volkswagen Tiguan, tik ispred Citroëna C5 Aircross. Oba SUV-a doprinela su sa oko 15,8 miliona evra, s tim da Citroën ima više registrovanih vozila i niži pojedinačni malus od nemačkog konkurenta.

Na listi se nalaze i popularni modeli. Među njima, Dacia Sandero – jedan od najprodavanijih i najjeftinijih automobila u Francuskoj – donela je 9,82 miliona evra, sa prosečnom kaznom od oko 200 evra po vozilu (49.270 registrovanih primeraka između januara i septembra).

Drugim rečima, Dacia Sandero se prodaje 163 puta više od Porschea 911, ali u državnu kasu donosi dvostruko manje novca kroz malus.

Takođe, i Citroën C3 se nalazi među vodećima. Iako postoji i električna verzija, benzinske (330–400 evra malusa) i hibridne varijante (oko 170 evra) i dalje podležu dodatnoj taksi. Ukupno, više od 30.000 primeraka C3 registrovanih tokom godine donelo je 8,45 miliona evra, uz prosečan malus od 275 evra po vozilu.

AutoRepublika

(1580)