Kako sam otišao po novu Multistradu s 45 hiljada evra u džepu i vratio se k’o popi.an

Skoro dve su godine otkako se osećam kao rođeni Dukatista. Htedoh da ugradim Denalijevu rasvetu na tada aktuelni KTM i kao ispomoć da se, posle decenija apstinencije od GSP-a, ne upoznajem ponovo s čarima javnog prevoza, distributer Ducatija mi dade Multistradu na uslugu.

Od tada traje romansa koja svakim danom postaje sve jača. Barem je postajala. Do juče.

Naime, tu prvu Multistradu (V4 S Full) koju sam vozio, bukvalno nju sam i kupio i uz dodatnu opremu sam za istu, uglavnom te 2023. godine iskeširao nekih neto 29 hiljada evra. Potom sam pazario i primerak Panigalea V2 iz posebne, završne serije koji me je s još nekim sitnicama, kupljenim na istom mestu koštao otprilike isto kao i pomenuta Multistrada.

Na dodatnu, zaštitnu i modnu opremu i artikle s Ducatijevim logotipom sam istoj kući isplatio zasigurno nekih barem desetak hiljada evra, a moguće i više (tri kursa bezbedne i brze vožnje na različitim terenima u organizaciji Ducatija, tri kožne jakne, jedno turing odelo, jedna letnja jakna, turing čizme i zaštitne patike, dva para rukavica, dva kompleta Denalija, napred i nazad i treći samo za zadnji kraj vozila, „bezbroj“ majica, trenerki, jakni, torbi).

Reklo bi se – dragoceni kupac, zar ne? Ne samo zato što svu robu platim ili avansno ili isti dan po preuzimanju, nego i po tome što sam vrlo sugestivna i društveno prepoznatljiva ličnost visoko zarazne energije. Ne ističem to kao vrlinu, već pre kao osobinu koja nekada može dosta dobrog da donese, ali neretko i da me uvede u disharmoniju s delom okruženja.

Tako infektivan i do bola dukatizovan se zagledah u, pre par dana predstavljenu Multistradu V4 RS. Kataloška cena 39,8 hiljada evra. Da ne trošim puno reči o nivou opremljenosti ovog opojnog i ekskluzivnog motocikla, ali da ipak kažem da serijska oprema ne uključuje ni štender, grejače ručica, elektronski otvoriv čep rezervoara, verovatno ni senzore pritiska u pneumaticima (!?) i slične stavke koje bi razuman čovek očekivao i motociklu koji košta polovinu cene ovog.

Nema veze, estetski utisak je fantastičan, impresije iz vožnje su nezaboravne, a i iskustvo s mojom „običnom“ Multistradom je bajno. Tako da se reših da tu „običanstvenu“ zamenim u režimu „(dve godine) staro za novo“. Obavestih dragog prodavca i odličnog „homologovanog“ instruktora terenske vožnje o svojoj odluci, dostavih mu specifikaciju željenog vozila, koje s par opcionala dobaci do cene od 42 i nešto hiljade evra.

Dobih okvirnu ponudu da ostavim moju Multistradu i doplatim 23,9 hiljada evra. Odgovorih na okvirnu ponudu isto takvim okvirnim prihvatanjem, uz opasku da očekujem dodatne sitne ustupke od strane prodavca, poput nenaplaćivanja prenosa delova naknadno ugrađene opreme u motocikl od kog se opraštam i slično.

Uslediše divni Ducatijevi vikend dani u Banji Koviljači gde smo se družili, vozili na terenskom poligonu i u prirodi. Zaista vikend za pamćenje i nešto što u Italiji košta par stotina evra, mi dobismo bez naknade. Velika zahvalnost distributeru Ducatija za to.

Međutim, u toj obuci sam imao dva bezazlena pada, tokom kojih sam ogrebao plastiku na boku motocikla. Pogodilo se da prvi dan nakon povratka s ovog druženja imam zakazan servis za Multistradu, pa je tada rađena i procena vrednosti. Sutradan, to jest juče, dođoh u salon na finalni dogovor, s 3,1 milion dinara u džepu (zapravo na kartici) i 2 godine starom Multistradom koju sam u trenutku kupovine platio, kako rekoh oko 29 hiljada evra. Sveukupno, računah da tu ima oko 45 hiljada evra živih para (25 hiljada evra u dinarima i 20 hiljada u tržišnoj vrednosti motocikla).

Pošto sam revizor finansijskih izveštaja i 55 godina imam, znam da čitam aktuelne finansijske izveštaje i da preračunam bruto marže trgovaca (pa i onih koji nude motocikle), okvirno, ali prilično precizno znam kolike su razlike u ceni i da su profiti izraziti baš na dodatnoj opremi. Zato na licu mesta i obogatih zahtev i konfiguraciju proširih tako da je sada kataloška cena mog, to jest željenog motocikla bila nešto preko 46 hiljada evra, odnosno u metrima kvadratnim izraženo, oko cene dvosobnog stana u Pančevu, kako reče jedan meni posebno drag čovek.

Računao sam na izdašniji „popust“. Avaj…

Najpre se prodavac čupao za kosu (ironije li, dragi Sale nema kosu) kako sam ogrebao motocikl i kako je ta plastika na kojoj se (samo uz naočare) vidi sporna ogrebotina veoma skupa, a onda mi je i čitao mejl dobijen od strane nekog iz Ducatija u kome se valjda navodi kako fabrika neće isporučiti vozilo obogaćeno dodatnom opremom, već će ista biti ugrađivana u Beogradu od strane lokalnog prodavca. Ne sumnjam, iako je pročitani mejl bi na italijanskom, a iskreno, ni ne zanima me.

Kako bih prekinuo mučnu situaciju i prodavcu omogućio vreme za renoviranje ponude usled izmenjenih okolnosti (proširenje liste opreme), povukoh se na 45 minuta i kada sam se vratio bejah suočen s ponudom.

Ukratko, ona je glasila da vozilo košta 45 hiljada evra ako ga platim gotovinom, ili 46.705 evra, ako radimo zamenu „staro za novo“. Drugim rečima, moja Multistrada V4 S je u zameni procenjena na 16,3 hiljada evra (nakon 13.650 km). Trebalo je da doplatim 28,7 hiljada evra, plus 430 evra za ugradnju dodatne opreme (????) i još dodatno za uslugu prenosa dela opreme sa „stare“ na novu Multistradu.

Dakle, ne samo da nisam dobio popust na naručenu dodatnu opremu, gde su marže apsolutno astronomske, nego sam još morao i ugradnju da platim. Pride, ni od tražene usluge ni reči (o „besplatnom“ prenosu opreme s jednog na drugi motor).

Intenzivan nagon za povraćanjem sam osetio i kada sam shvatio da, iako je pre 23 meseca isti prodavac na mojoj prvoj Multistradi zaračunao 25% marže, pa sada na istom vozilu i istoj „žrtvi“ želi da ponovo zaračuna tih 25% – jer je tržišna vrednost motocikla nekih 20 hiljada evra. I sve to u okolnostima u kojima kupujem (treći po redu) vasionski skup motocikl gde su i marže veoma masne, blago je reći. I gde najavljujem i za sledeću godinu kupovinu još jednog lepotana od 20 hiljada evra.

A kao šlag na tortu dobih informaciju da je zarada distributera na ovom motociklu „samo 500 evra“. Možda je to i istina, ali to bi moglo da znači da je profit nekih 14+ hiljada evra, pa da je od tih para na tekuće troškove (ogromne plate, bonuse i slično) potrošeno sve bez tih 500 evra, ali to mu dođe kao Vučićeva propaganda.

I tako, sinoć sam baš ružno sanjao…

Zvezdan Božinović

(369)