Zanimljivost dana: Švajcarski McLaren F1
Kada pomislimo na proizvodnju u Švajcarskoj, većini nas verovatno na pamet najpre padnu satovi ili možda vojni noževi, ili čokolade recimo, ali tokom kratkog perioda, iz ove države su stizali i fantastični superautomobili. Možda Monteverdi nije bio poznat kao što je Ferrari ili Porsche, ali je svakako imao svoje velikane koji su kombinovali evropske šasije i američku mehaniku. A sve je i ovaj put započelo jednom od mnogobrojnih svađa sa velikim Encom Ferarijem…
Peter Monteverdi je rođen 1934. godine, kao sin veoma uspešnog vlasnika izložbeno-prodajnog salona polovnjaka. Kada je imao samo sedamnaest godina, Peter je napravio svoj prvi automobil na bazi slupanog Fiata, a 1957. godine dobija ugovor da postane zvanični uvoznik Ferrarija za tržište Švajcarske.
Kasnije će dodati još nekoliko prestižnih brendova kao što su Rolls-Royce i Bentley i budućnost se definitivno činila svetlom. Ali 1963. godine dolazi do nesporazuma koji će mladom Peteru promeniti karijeru. Naime, Ferrari se nalazio u teškoj finansijskoj situaciji i zatražio je unapred uplatu za sto primeraka Ferrarija, što je Peter odbio da ispoštuje. Došlo je do svađe posle koje je Švajcarac izgubio pravo da prodaje slavne italijanske automobile, pa je odlučio da napravi sopstveni četvorotočkaš koji će u svim aspektima brzine nadmašiti Ferrari.
Monteverdi će da proslavi model Hai 450SS, dizajniran od strane čuvene italijanske kuće Carrozzeria Fissore, a pokretao ga je čuveni Chryslerov benzinac Hemi radne zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara) sa 450 konjskih snaga. Više o njemu možete da pročitate ovde. Ranije smo takođe pisali i o modelu High Speed, a ta priča je dostupna ovde.
Firma je najviše uspeha imala sa terencem Safarijem, napravljenom na bazi američkog modela International Scout, a takođe je nudio i Range Rover sa četvoro vrata u vreme kada takva konfiguracija nije postojala u ponudi direktno iz fabrike. Monteverdi se uglavnom povukao iz automobilskog sveta sredinom osamdesetih godina, ali Peteru đavo nije dao mira i ponovo je postao aktivan 1990. godine kada je kupio tim Onyx iz šampionata Formule 1.
Onyx je inače debitovao godinu dana kasnije u najbržem svetskom cirkusu i uspeo je čak jednom i da se plasira na podijum. To se desilo na Velikog nagradi Portugalije gde je vozač Stefan Johanson završio na trećoj poziciji. Međutim, tim se nije mogao pohvaliti nekim drugim uspehom i očajnički je tražio investitora.
Tada na scenu stupa Peter i kupuje 50% trkačkog tima, ali se povukao posle samo godinu dana nakon još jedne veoma razočaravjuće sezone. Međutim, i tako kratak period je bio dovoljan da stekne potrebno iskustvo kako da napravi egzotični automobil na bazi bolida iz Formule 1.
Ovakva logika zapravo nije bila strana u spomenuto vreme i mnogi timovi iz Formule 1 su koristili iskustvo i tehnologiju da prenesu doživljaj i na druge modele. Automobil je dobio ime Hai 650 F1 i trebalo je da bude zasnovan na temelju spomenutog bolida Ondya. To znači da je trebalo da ima materijale od aluminijuma i plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, aerodinamičnu školjku i naravno enterijer u stilu profesionalnih trkača.
Slično kao i slavni McLaren F1, i Hai 650 F1 je planiran kao drumsko izdanje trkačkog vozila. To se odnosilo i na mehaniku i kompletno ogibljenje i keramične kočnice koje su preuzete iz Formule 1. Ono što je posebno zvučalo impresivno je 3,5-litarski motor sa osam cilindara, isporučen od strane Coswortha. Razvijao je 650 konjskih snaga, a crveno bolje je bilo na neverovatnih jedanaest hiljada obrtaja.
Sa masom od samo 850 kg, Hai 650 F1 je zapravo imao bolji takozvani „power to weight“ (odnos snage i težine) ne samo od McLarena F1, već je u toj kategoriji bio ispred nekih budućih superautomobila kao što su LaFerrari i McLaren P1. Novitet je inače bio u stanju da ubrza od nule do 200 km/h za manje od osam sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 335 km/h.
Monteverdi je imao plan da napravi samo dvanaest jedinica po ceni od 860 hiljada američkih dolara (oko 1,9 miliona „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), ali su nedostatak finansijskih mogućnosti, loša privredna situacija tokom ranih devedesetih godina i na kraju zdrastveni problemi Petera rezultirali time da se to ne desi.
Na kraju su napravljena samo tri primerka između 1992. i 1995. godine, od čega je jedan bio funkcionalan dok su preostala dva poslužila uglavnom za izložbe. Sva tri automobila su preživela i dva vozila za izložbe su danas u Švajcarskom muzeju prevoza, dok je funkcionalni Hai 650 F1 u privatnim rukama.
Iako nikada nije ugledao serijsku proizvodnju, moramo reći da je Hai 650 F1 mogao da napravi veliki haos na tržištu. Setite se samo koliku revoluciju je doneo F1 i postavio standarde rivalima da prate, a malo (ili pak mnogo) je falilo da mu se pridruži i egzotični automobil iz Švajcarske.
Zoran Tomasović
(17)
