Zanimljivost dana: Nada za brod koji tone

Za jedan automobil sa tako dugačkom i uspešnom karijerom, teško je zamisliti koliko su počeci bili teški za Chevrolet Corvette. Situacija je u jednom momentu bila toliko loša da je američki proizvođač vozila ozbiljno razmatrao eliminaciju svog kasnije najpoznatijeg modela posle samo dve godine na tržištu, ali je Corvetta spašena zahvaljujući kombinaciji nekoliko faktora. Jedan od njih je serija koncepata kojom je Chevrolet privukao veliku pažnju, a u ovom izdanju analiziramo najpoznatiji od njih. Ova je kratka istorija o izdanju fastbek Corvette iz 1954. godine pod pomalo konfuznim imenom Corvair.

Istorija omiljenog američkog sportiste je zapravo započela posle Drugog svetskog rata kada je glavni stilista General Motorsa Harli Erl primetio veliki broj američkih vojnika kako uvozi evropske sportske automobile. Nijedan od njih se nije zvanično prodavao „preko bare“, ali se vremenom mogao primetiti i solidan broj modela konstruisanih od strane Jaguara, Triumpha, MG-a, Alfe Romea i ostalih evropski brendova.

Erl je smatrao da bi General Motors trebalo da ponudi predstavnika, ali je više puta dobijao negativan odgovor. Razlog je uvek bio isti, pa iako su spomenuti evropski brendovi odjednom postali popularni, i dalje su privlačili jako malo kupaca za firmu koja se bavila masovnom proizvodnjom kao što je General Motors.

Erl konačno uspeva u svom planu, ali je odobren toliko mali budžet da je sportista morao da deli mnogo toga sa već postojećim modelima. To će se pokazati kao veliki problem, pošto je šasija bila daleko teža. posebno u poređenju sa rivalima, a mehanika uglavnom zastarela. Da bi se uštedelo na masi, odluka je pala da školjka bude razvijena od tada revolucionarnog materijala „fiberglas“ (plastična školjka ojačana staklenim vlaknima). I pored toga, Corvette će biti težak čak 1.310 kilograma.

Dobio je ime Corvette po istoimenoj vrsti brodova i pojavio se u izložbeno-prodajnim salonima 1953. godine po ceni od 3.513 američkih dolara (oko 38.795 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Međutim, malo ko je bio oduševljen, a spomenuta mana sa masom je bila tek početak problema. Naime, kako je Corvettu pravio Chevrolet, tako je u izboru postojao samo motor sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji (svi oni koji su želeli V8, morali su da izaberu skuplji Pontiac).

Razvijao je 150 konjskih snaga iz radne zapremine 235 kubnih inča (3,9 litara), a jedini Chevroletov menjač u spomenuto vreme koji je mogao da podnese obrtni momenat takvog motora je bio dvostepeni automatik. Performanse su bile razočaravajuće u poređenju sa konkurencijom, pošto je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 11,2 sekunde, a maksimalna brzina bila 173 km/h.

Svi primerci su se ručno sklapali, uz samo dostupnu belu boju i nepostojeću opremu, a to se odrazilo i na prodaju. Iako je Chevrolet planirao da proda deset hiljada jedinica spomenute godine, samo 300 kupaca se odlučilo za ovog sportistu. Erl je tada već mislima bio u penziji, ali je uspeo da dobije odobrenje i budžet da napravi nekoliko specijalnih verzija da bi se privukla pažnja publike. Promocija je zakazana za General Motorsov skup nazvan Motorama, koji je u spomenuto vreme putovao po Americi i javnosti predstavljao nove modele, tehnologiju i još dosta toga pre nego što je televizor postao dostupan u svakoj kući.

Chevrolet će tokom 1954. godine da debituje s tri specijalne Corvette na Motorami. Najmanje pažnje je privlačio tradicionalni kupe i nastao je tako što je iz serijske proizvodnje preuzet roudster i na njega dodat krov. Tu je bio i karavan sa dvoje vrata pod imenom Corvette Nomad, a njega ćemo analizirati nekom drugom prilikom pošto će da rezultira i u serijskom modelu (doduše, ne na bazi Corvette, već na platformi većih Chevroleta kao što su 210 i Bel Air).

I na kraju, publiku je najviše oduševio koncept sa fastbek krovom i Chevrolet ga je nazvao Corvette Corvair. Ovo ime će kasnije da rezultira u konfuziji pošto će firma da iskoristi ime Corvair na potpuno novom i nepovezanom modelu 1960. godine, sa motorom postavljenim pozadi.

Erl će kasnije reći da je iskoristio dizajnerske linije sa evropskog tržišta, gde je fastbek uglavnom bio popularniji na egzotičnim četvorotočkašima zbog bolje aerodinamike. To se posebno odnosi na automobile iz Velike Britanije i Italije koji su dominirali na stazama. Krov je takođe bio inspirisan sa novom generacijom borbenih aviona, sa zadnjom svetlosnom grupom postavljenom relativno visoko i bočno baš kao kod letilica.

Da bi se dobio takav stil, dizajneri su u velikoj meri morali da modifikuju i prednje staklo u poređenju sa serijskom modelom. Fotografije iz navedenog perioda pokazuju da je Corvair imao i po tri bočna otvora na prednjim krilima radi boljeg protoka vazduha i hlađenja kočnica.

Nažalost, automobil nije dobio odgovarajuću mehaniku da parira ostatku vozila, pa se takođe opet ispod haube našao benzinac radne zapremine 235 kubnih inča (3,9 litara) i 155 „grla“ kao i dvostepeni automatski menjač.

Na Motorami je predstavljen primerak u crvenoj boji, ali će Chevrolet kasnije da napravi minimalno još jedan automobil i to u beloj boji, takođe radi promocija. Zavisno kojim izvorima verujete, fabriku je napustilo između dva do pet jedinica, ali kako Chevrolet nije vodio javnu evidenciju, većina informacija se svodi na „rekla-kazala“. Ono šta sigurno znamo jeste podatak da nijedan od njih nije preživeo i svi su poslazi pod presu kada su ispunili posao za koji su napravljeni.

Iako su postojali planovi za serijsku proizvodnju, prodaja Corvette je bila toliko skromna da nijedan od koncepta nije ugledao svetlost dana. Izuzetak je jedino spomenuti Nomad, ali kao što smo spomnuli, bio je zasnovan na većim Chevroletima umesto na Corvetti.

Odluka General Motorsa da uništi prototipove ne znači da danas ne možete da vidite Corvair, pošto su dva ljubitelja ovog automobila napravili identične kopije. Njihova imena su Bret Henderson i Majk Teri, a poseduju popularnu firmu za restauraciju klasika pod imenom Blue Blame Restoration. Napravili su dve kopije, sa nekoliko značajnih modifikacija od čega je najveća ona da se ispod haube nalazi V8.

Predstavljanje tri koncepta su u velikoj meri podigli popularnost Corvette. To svakako nije jedini razlog, pošto je Chevrolet odobrio i benzinac sa osam cilindara za 1955. godinu, a firma nije mogla da prizna i poraz kada je Ford predstavio konkurentski model Thunderbird. Ipak, kada bi pravili listu razloga zašto Corvette danas postoji, koncept nazvan Corvair svakako igra veliku ulogu u tome. Možda nije najlepša ikada napravljena verzija Corvette, ali je sigurno jedna od najznačajnijih.

Zoran Tomasović

(321)