Japanci pripremaju solarni superpanel od perovskita

Japanski megaprojekat solarne energije privukao je pažnju solarne zajednice, jer bi, ukoliko se realizuje, predstavljao značajan iskorak za industriju, ne samo zbog veličine svoje kapaciteta, već i zbog upotrebe perovskita.

U sve konkurentnijem i inovativnijem globalnom tržištu, Japan je odlučan da napravi ogroman iskorak. Katalizator ovog napretka trebalo bi da bude ambiciozni projekat superpanela na bazi perovskita, koji je planiran da dostigne kapacitet od 20 GW.

Reč je o velikoj instalaciji koja bi mogla da obezbedi obnovljivu električnu energiju za više od šest miliona domaćinstava, što bi nesumnjivo predstavljalo prekretnicu za azijsku zemlju.

Pored toga, ovaj projekat ne samo da ima za cilj da Japanu obezbedi bolju poziciju na globalnom tržištu, već i da mu pomogne da dostigne cilj nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine.

Japanska vlada očekuje da cena po kilovat-satu (kWh) padne na 12 evrocenti do 2025. godine, a zatim na 6 do 8 evrocenti.

Konglomerat Sekisui Chemical predvodi implementaciju ovog inovativnog solarnog sistema, uz podršku japanske vlade.

Kompanija je već pokrenula dva pilot projekta, jedan u Tokiju i drugi u Jokohami, u kojima se ispituju efikasnost i otpornost solarnih panela u urbanim sredinama. Ovi testovi su od ključnog značaja, jer imaju za cilj da dokažu praktičnu upotrebljivost perovskitnih panela i da se prilagode potrebama zemlje u kojoj je prostor ograničen resurs, a efikasnost ključna.

Da bi se dočarala veličina ovog projekta, dovoljno je uporediti ga sa nuklearnom energijom. World Nuclear Association navodi da nuklearni reaktor snage 1 GW može da snabdeva oko 780.000 domova, što znači da bi 20 reaktora pokrivalo oko 15,6 miliona domaćinstava.

S druge strane, ista instalirana snaga u solarnim panelima sa energetskom efikasnošću od 20% mogla bi da obezbedi električnu energiju za oko 6,67 miliona domova.

Slično kao što čvrste baterije predstavljaju revoluciju za električne automobile, a nuklearna fuzija za energetiku, perovskit se smatra „svetim gralom“ solarne energije. Međutim, ova tehnologija i dalje mora da prevaziđe brojne prepreke pre nego što postane široko prihvaćena na tržištu.

Istina je da su perovskitni paneli lakši i fleksibilniji, što omogućava njihovu jednostavniju integraciju u urbane strukture, krovove i druge prostore gde bi tradicionalni paneli bili teški za instalaciju.

Osim toga, proces njihove proizvodnje je jeftiniji i omogućava bolje iskorišćenje difuzne svetlosti, što ih čini atraktivnom alternativom u odnosu na dominantnu konvencionalnu solarnu industriju, posebno kinesku, koja kontroliše više od 80% globalnog lanca snabdevanja.

Međutim, nije sve tako jednostavno, jer perovskit još uvek ne dostiže nivo izdržljivosti i performansi trenutnih tehnologija u ekstremnim uslovima.

Ipak, stručnjaci poput dr Jukija Nakamure smatraju da je napredak na ovom polju obećavajući i da bi mogao da revolucionizuje način na koji se proizvodi energija.

Projekat superpanela ne samo da ima za cilj unapređenje perovskitne tehnologije, već i postizanje ambicioznih ciljeva u smanjenju troškova energije.

Japanska vlada predviđa da će cena po kWh pasti na 20 jena (oko 12 evrocenti) do 2025. godine i da će nastaviti da se smanjuje na 10 do 14 jena (između 6 i 8 evrocenti) do 2040. godine, čime bi energija postala pristupačnija potrošačima.

Uz državna ulaganja koja prelaze 400 miliona jena (oko 2,5 miliona evra) i stvaranje konzorcijuma koji okuplja 150 kompanija i institucija, Japan nastoji da prevaziđe prepreke u konverziji energije i poveća efikasnost ovih sistema.

Prema Ministarstvu ekonomije, trgovine i industrije (METI), ovaj projekat će doprineti povećanju energetske samodovoljnosti zemlje, podižući je sa trenutnih 12,6% na potencijalnih 30 do 40% do fiskalne 2040. godine. Osim toga, mogao bi da pokrene pozitivan ciklus smanjenja troškova i širenja potražnje u početnim fazama primene.

AutoRepublika

(142)