Dodge Charger nastavlja da bude jedna od najčešćih tema u američkim automobilskim medijima. Kako se približava početak proizvodnje nove generacije, tako je američka javnost sve više ogorčena na nekadašnjeg prvog čoveka Stellantisa Karloša Tavareša što je eliminisao moćne motore Hemije s osam cilindara, ali razvoj nove generacije teče po planu i prvi primerci će stići u izložbeno-prodajne salone posle Nove godine.
Da podsetimo, Charger je originalno planiran u dve konfiguracije i to obe na struju. Zovu se R/T (Road/Track) i Scat Pack. Oba će deliti dva električna motora i pogon na sva četiri točka, pošto pogon na zadnje točkove više neće biti deo ponude.
R/T će razvijati 496 konjskih snaga i 548 Nm obrtnog momenta, dok se Scat Pack može pohvaliti sa 670 „grla“ i 850 Nm obrtnog momenta. Deliće bateriju kapaciteta 93,9 kWh koja će omogućavati vožnju od 507 kilometara sa jednim punjenjem strujom za R/T, odnosno 416 kilometara za Scat Pack.
Međutim, kako je tokom protekle godine potražnja za električnim četvorotočkašima usporila, Dodge je ipak odlučio da ponudi i nekoliko benzinaca. Ruku na srce, ne sa osam cilindara već sa šest i to u rednoj konfiguraciji. Biće dostupan u verzijama sa 420 i 550 „konja“ iz radne zapremine 3,0 litre uz pomoć turbo punjača. Ove konfiguracije su inače prioritet, dok će one na struju biti predstavljene nešto kasnije.
Glavno tržište Dodgea su svakako Sjedinjene Američke Države i većina prodatih Chargera će sigurno tamo zavšiti. Međutim, sada postoje i priče da će se zvanično prodavati i u Evropi. Ova vest je stigla dosta iznenađujuće pošto se Dodge povukao sa Starog kontinenta nakon 2011. godine, posle veoma razočaravajuće ponude (isporučeno je tek oko 100 hiljada vozila u periodu od 2005. do 2011. godine).
Do informacije da američki kupe i limuzina stižu i u Evropu je prvi stigao sajt „Carscoops“ nakon priče sa „bliskim izvorima“, pa bi tako trebalo da vidimo Charger, ne samo u državama Evropske unije već već i Bliskog istoka. Navodno bi u salone trebalo da stignu obe verzije (i sa benzincima i na struju), što znači da se Charger za američko tržište ne bi preterano razlikovao od onoga za ostatak sveta.
Naravno, ovakva vest donosi više pitanja nego odgovora. Dok je Dodge relativno zastupljen brend na Bliskom istoku, kao što smo spomenuli, u Evropi ipak ne posluje već trinaest godina, pa možemo samo da spekulišemo da ćemo ga videti u izložbeno-prodajnim salonima Peugeota ili Opela, ili će pak biti raspoloživ po specijalnim narudžbama.
Više informacija ćemo sigurno saznati posle Nove godine…
Zoran Tomasović
(174)
„Dodge povukao sa Starog kontinenta nakon 2011. godine, posle veoma razočaravajuće ponude (prodaje) – isporučeno je tek oko 100 hiljada vozila u periodu od 2005. do 2011. godine.“
Prodati u Evropi 100.000 americkih automobila sa velikim motorima – to je, covece, veliki uspeh!!!
Nisu prodavali modele na koje ljudi danas pomisle kada se kaze „Dodge“. Nije bilo Chargera, Challengera, Duranga i slicnih. Vec uglavnom manje modele kao sto su Caliber, Avenger, Nitro, itd. I vecina njih je imala Volkswagenove i Fiatove dizele.
OK, secam se!