Za merama protekcionizma je posegnula i turska vlast, očigledno preplašena kompetitivnošću automobilske industrije Narodne Republike Kine. Dakle, Turska je odlučila da, pored ionako drakonskih uvoznih nameta koji su već i bili na snazi, uvede dodatne carinske dažbine na sva vozila koja se u tu maloazijsku državu dopremaju iz Kine. Na taj način se pokušava kontrolisati, tačnije sniziti obim uvoza i kontrolisati tekući trgovinski deficit u odnosu s ovom, donedavno najmnogoljudnijom zemljom na svetu, prenose brojni mediji.
U Turskoj se, uostalom kao ni kod nas, ni ne trude da sakriju marginalizovanu ulogu parlamenta, pa je i ovaj pravni akt donet u formi predsedničkog ukaza koji je objavljen juče u lokalnom pandanu našeg Službenog glasnika. Najniži iznos carinskog tereta po pojedinačnom vozilu će iznositi protivvrednost 7 hiljada američkih dolara, dok ukaz stupa na snagu od 7. jula ove godine.
Iznos je kroz tekst uredbe opredeljen na način da se obračunava kao 40% od nabavne vrednosti vozila, izuzev u slučajevima da se takvim obračunom dobija suma koja je manja od pomenutog dolarskog iznosa, kada se primenjuje tarifa od sedam hiljada zelembaća za svako pojedinačno uvezeno vozilo.
Turska je još prošle godine uvela dodatne carine na elektromobile koji su proizvedeni u Kini, a što je učinjeno kako bi se favorizovao plasman prvog domaćeg električnog automobila.
Nažalost, Turska je pogođena strašnom inflacijom koja je krajem maja dostigla 75,5%, pa tamošnje vlasti pokušavaju da istu obuzdaju, što čine restriktivnom monetarnom politikom i težnjom da se smanji tekući budžetski deficit.
AutoRepublika
(163)
