Zanimljivost dana: Kada učenik nadmaši profesora

U istoriji automobilske industrije nije retkost da kompanija zamisli novi proizvod kao zamenu za zastareli četvorotočkaš za koji se smatralo da je vreme prošlo, ali da prethodnik nadživi naslednika. Takvih slučajeva ima mnogo, kao što je Volkswagen Buba nadmašila mnoge planirane naslednike ili kada je Porsche smatrao da je prošlo vreme sportiste po imenu 911 i da će veliki gran turismo 928 biti njegov naslednik. To nas dovodi do Citroena, koji je 1967. godine, predstavio model Dyane kao zamenu za popularni, ali zastareli 2CV „Spaček“.

Iako se solidno prodavala tokom svoje istorije, Dyane nikada nije uspela da ostvari zacrtani plan, kako na tržištu tako i danas u svetu klasičnih automobila.

Citroen se nakon Drugog Svetskog Rata nalazio u relativno lošoj poziciji na domaćem tržištu. Godine rata su ostavile kompaniju u rasulu, ali je potreba za automobilima bila ogromna. Međutim, kupovna moć je bila izuzetno slaba, pa su se Citroen, Peugeot i Renault takmičili ko će da predstavi jeftiniji proizvod.

Citroenov odgovor na krizu je bio model 2CV, na kome je francuski proizvođač vozila radio još od 1936. godine. Kada se pojavio u prodaji dvanaest godina kasnije, 2CV je bio najjeftiniji novi automobil u Francuskoj i dao je nadu mnogima da po prvi put poseduju sopstveni automobil. Bio je udoban, prostran i kvalitetan i za većinu kupaca odličan izbor. Ali već sredinom pedesetih godina situacija polako počinje da se menja i francuski kupci su zahtevali modernije i prestižnije četvorotočkaše.

Dok Citroen ove promene nije shvatio dovoljno ozbiljno, veliki rival Renault svakako jeste. Novi Renault 4 ne samo što je delovao modernije, već je takođe imao i prostraniji enterijer, moćnije motore od 23-32 konjske snage i u roku od nekoliko godina je počeo da krade prodaju od 2CV-a u velikoj meri.

Citroen je primetio trend, ali nije uradio ništa povodom toga sve do sredine šezdesetih godina kada je Četvorka i zvanično preuzela titulu najprodavanijeg automobila na francuskom tržištu. Kompanija je znala da je 2CV gotovo nemoguć za potpuno zameniti, ali da postoji nada da se na istoj bazi napravi i veći i bolje opremljen automobil koji bi zauzimao poziciju između spomenutog 2CV-a i većeg modela Amija. Nada je bila da ako bi ovaj novitet bio jednako popularan kao Spaček, a pri tom skuplji, da bi jednog dana u potpunosti mogao zameniti prethodnika. Posao je dopao ruku divizije Panhard, a stilista Luis Bioner je uzeo 2CV i krenuo da menja sve što mu se ne dopada.

Citroen Dyane je zvanično predstavljen u avgustu 1967. godine na Salonu automobila u Briselu i u prodaji se pojavio nekoliko meseci kasnije. Reakcije publike su uglavnom bile jako pozitivne, posebno ako se uporedi sa Spačekom. Dynane je imao moderniji enterijer i bolji i lakši pristup prtljažniku.

Kupac nije mogao da bira i raspoloživ je bio samo jedan motor, i to onaj radne zapremine 425 kubika koji je razvijao 21 konjsku snagu. Citroen je obećavao maksimalnu brzinu od 100 km/h, ali je nagovestio da bi optimalna brzina trebalo da bude oko 80 km/h, što je bilo dovoljno za većinu francuskih puteva.

Domaći kupci su odgovorili odlično i u prva četiri meseca kupili od 48 hiljada vozila. Međutim, već od samog starta Citroen je brinuo podatak da je Renault 4 brži, pa tako već samo četiri meseca nakon predstavljanja u ponudu je uvršćena i moćnija verzija od 28 „grla“, koja je povećala maksimalnu brzinu na 115 km/h. Samo dva meseca kasnije je debitovao još jedan motor radne zapremine 435 kubika sa 26 „konja“, a iako nije imao veću snagu, on je imao nešto veći obrtni momenat.

Prodaja je ponovo skočila i narednih nekoliko godina se kretala oko 100 hiljada vozila na godišnjem nivou. Dyane se uskoro pojavio u prodaji i u Velikoj Britaniji, gde ga je magazin „The Motor“ testirao protiv glavnog rivala, Minija 1000 Supera. Citroenov predstavnik je ubrzavao do 100 km/h za 31 sekundu, uz mešovitu porošnju od 5,5 litara na pređenih 100 kilometara, a sa cenom od 648 funti je koštao identično kao i britanski rival. Novinari su hvalili udobnost, tišinu i ponašanje na putu, ali kritikovali nedostatak snage i slabu opremu, čak i u bolje opremljenoj konfiguraciji Luxe.

Citroen je pažljivo slušao kritike i krajem 1969. godine u ponudu dodao i Dyane 6 model sa većim motorom zapremine 602 kubika od 32 konjske snage, a pozajmljen je iz modela Ami. On je povećao maksimalnu brzinu na 120 km/h, što je bilo u samom rangu u klasi, a prodaja je nastavila da raste, posebno kada je usledila naftna kriza početkom sedamdesetih godina.

Međutim, u vreme najveće slave su započeli i prvi problemi, za koje je i sam Citroen delimično kriv. Naime, francuski proizvođač vozila je nastavio da unapređuje 2CV, pa umesto mirne i tihe smrti, ovaj mališan je počeo da proživljava drugu mladost i privlači sve veći broj kupaca.

Mnogo veći problem je predstavljao novi Renault 5. Predstavljen je 1972. godine i imao je sve one praktične karakteristike kao i 4 i Dyane, ali značajno izraženiji sportski dizajn i uskoro je postao veliki hit među kupcima. Čak i u osnovnoj verziji heč 5 je imao 36 konjske snage i mnogo više opreme, dok je najmoćnija verzija razvijala 62 „grla“.

Kada je par meseci kasnije debitovala i konfiguracija Alpine sa 108 konjskih snaga i maksimalnom brzinom od 185 km/h, tržište je dobilo prvi francuski hot heč i preko noći 5 je postao najprodavaniji automobil na domaćem tržištu.

Iako je prodaja Dyanea skočila na maksimalnih 126.854 vozila 1974. godine zbog naftne krize, ona je narednih godina počela da pada u velikoj meri. Prodaja je tokom ranih osamdesetih godina pala za preko 50%, a par godina kasnije i na minimalnih 13.908 vozila. Poslednja godina je bila 1984. kada je prodato samo 570 vozila, a uskoro je stigla zamena u vidu dva vozila. Ona su nazvana Visa i Axel.

Spomenućemo da se Dyane od 1968. do 1980. godine proizvodio i u Iranu (proizvodnja se na kratko odvijala i u Tomosovim i Cimosovim fabrikama u Jugoslaviji) gde se prodavao kao Jyane, a celokupna proizvodnja kombija Acadiane se takođe proizvodila na ovoj lokaciji.

Acadiane je bila kombi verzija, zasnovana na modelu po imenu Dyane, i predstavljena je 1977. godine sa masovnom nosivošću od 500 kilograma. Ovaj van je imao modifikovan ogibljenje i dolazio je u nekoliko različitih verzija kao radničko i putničko vozilo, a najbolja prodajna godina je bila 1979. kada je prodato 45,438 primeraka.

U periodu od 1968. do 1988. godine na bazi Dyane se proizvodio i Citroen Mehari, proterensko vozilo sa težinom od samo 570 kg. U svojoj istoriji, Citroen je prodao 1.443.493 Dyane i još 253.393 Acadiane, što nisu visoki brojevi kao što su krasili obim prodaje Spačeka, ali ovaj automobil svakako zaslužuje svoje mesto u istoriji.

U svakom slučaju, Dyane je danas relativno cenjen klasik, posebno za sve one koji hoće zanimljiv gradski  automobil za male sume novca. Ali to ne znači da Dyane nema svoje skuplje verzije, a posebno se izdvaja Cabane kabriolet iz 1977. godine koji je proizveden u samo 1.500 primeraka. Tako da ako volite 2CV, a on vam se čini previše čest na putevima, Citroen Dyane je odličan klasik za kupovinu.

Zoran Tomasović

(9415)