Zanimljivost dana: Simca 1000 je posedovala obrtomer na čudnom mestu
Postoji čitava potkategorija malih kutijastih limuzina inspirisanih Chevroletom Corvairom iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a koji su zaista interesantni automobili. Većina njih je takođe sa motorom smeštenim nazad, što ih možda čini još zanimljivijim.
Jedna od takvih je i Simca 1000, mala limuzina s motorom postavljenim daleko iza, a koja je kao NSU Prinz, s tom opaskom, razlikom da dolazi leve strane Rajne. O njima se možda ne priča mnogo, ali imaju mnogo šarma. Na ovu temu možemo da kažemo da Zoki ume da nas povremeno iznenadi, a o Corvairu je pisao više zanimljivih članaka u prošlosti, pa čak i jedan u kom vidimo reklamu u kojoj je beba smeštena bezmalo iznad motora ovog američkog automobila, a iza naslona zadnjih sedišta (slika iznad).
Dizajn prve generacije Corvaira zaista jeste bio uticajan, širom sveta. Doduše, komentari na njegov račun su bili da je „nebezbedan pri bilo kojoj brzini“, ali činilo se da su proizvođači automobila širom sveta mislili da je dovoljno bezbedan da zaista pokrije svoje čiste, oštre linije.
U svakom slučaju, Simca 1000 se definitivno uklapa u ovaj kalup. Kutijasti stil je značio da je prednji prtljažnik bio prilično prostran i za automobil te veličine, kao što je efektivno demonstrirano kako ova žena može na neki način da skakuće unutra.
Brže verzije, one koje su nosile indeks „LS“ su vozaču pružale 52 konjske snage, što je respektabilno za tu veličinu i ono vreme. Osim toga, izgledale su prilično čvrste, sa otvorenim poklopcem motora, pokazujući sav taj namenski kanal za vazduh.
Simca je egzistirala i u nekim modifikacijama namenjenim takmičenju u reliju, a ovaj sportski karakter je definitivno doprineo stilu i imidžu automobila, stvarajući percepciju da je to odvažan i zabavan automobil. Uostalom onakav kakvim ga dočarava sledeća ilustracija. Koliko u tome uspeva, procenite sami.
Ono što ovaj model posebno ističe, jeste položaj obrtomera, to jest pozicija gde je smešten.
Ispred ručice menjača je obično mesto koje služi za odlaganje sitnica, poput cigareta, komadima bageta (ipak je francuski automobil tema), a tu na kraju svega sedi taj prastari mali obrtomer.
Čak i ako je prostor prazan, bilo bi potrebno pogledati dole i ispod instrument table da bi se uopšte video obrtomer.
Unutrašnjost je bila prilično dobra za automobil ove veličine i te ere, sa zaista udobnim sedištima, ali ako postoje mesta za stavljanje nasumičnih stvari unutra, ta mesta će biti ispunjena stvarima za čiji su smeštaj izvorno i namenjena. Nije teško osnovano pretpostaviti da će taj obrtomer većinu svog „života“ i radnog veka Simce provesti zaklonjen novčanikom ili nekim sličnim predmetom.
Generalno, ranije su ljudi bili posvećeniji svojim automobilima, tako da su ih dovoljno dobro poznavali i da bez obrtomera znaju kad da promene stepen prenosa. Verovatno bi se toliko navikli na buku da bi mogli da prepoznaju tačan broj obrtaja. Na taj način može da razmišlja omladina, ali mi malo stariji (45+ godina) se itekako sećamo perioda kada su vozila bila jednostavnija, a obrtomer potpuni višak na instrumentacionoj tabli.
AutoRepublika
(25389)
Da, nekad su „šoferi“ bili veći „sluhisti“ 😀
A šta ćeš kad pojačaš muziku?
Jednostavno, osjeti se frekvencija vibracija, tako da sluh i nije baš neophodan 😀
Takvi kao ti što voze bez glave i sluha su najopasniji u saobraćaju🤣🤣🤣
A takvi kao ti, bez obraza, najipasniji na internetu…
Interesantno je kako su tadašnji automobili bili sa motorima male zapremine, na onoj slici sa više auta jedino je Fiat i BMW bili 1300 do 1500 kubika, što se u nekim krugovima smatra za nedovoljno…. A opet mi danas smatramo da smo ušli u eru downsizing-a ili smanjivanja zapremine…
Downsizing je vise termin za smanjenje zapremine uz zadrzavanje, ako ne i povecanje snage u odnosu na motor normalne zapremine. Ovi jesu imali male zapremine, ali i male snage, pa su opet zavrsavali posao. VW kombi cini mi se u prvoj verziji ima 30 ili 32 KS, pa je opet zavrsavao posao. Ocigledno je sve do percepcije i prenosa
Današnji vozači misle a je 100 KS minimum da se može spustiti ručna 😀
Gde ti zivis i od kada? 🙂 Male zapremine motora posleratnih automobila su posledica tadasnjeg niskog zivotnog stadarda! U prvim posleratnim godinama u razrusenoj Evropi sve je vrvelo od malih, jednostavnih i jeftinih automobilcica, kamioncica, furgoncica, itd. tipa Isette. Sa porastom standarda rasli su i automobili, naravno ne bas ravnomerno jer je raslojavanje drustva bilo sve izrazitije. Za mnoge je FIAT 600 jos dugo bio porodicna limuzina. Danas je mali auto postao civilizacijska potreba, ne zbog niskog standarda vec zbog stednje prostora i emisije gasova. „Downsizing“ je nova izmisljotina koja oznacava smanjenje zapremine motora uz povecanje njegove litarske snage pomocu… Pročitaj više »
Nije nizak standard, vidis da je najprodavaniji auto ona premijum limunzincina od 3000 kubika zvana Dacija najprodavanija
Od rođenja živim u istim mjestu, što ne znači da sam u istoj državi 😜
E Matija, Downsizing. Kod mene taj „Downsizing“ je počeo kao klinac od 10 godina. Sa „spravom“ od 49 cm3. Ta sprava je imala klip D=38mm. Prvi zahvat je bio povećanje stepena kompresije sa 8 na 11, skraćenje klipa (pošto je cvajtakt u pitanju), pomeranje kanala, auspuh, karburator. Tako da sam sa nekih 1,8ks dosegao celih 4ks. E onda se našao klip od Tomos pumpe za vodu, D=42mm, pa sam stigao do celih 60cm3, i sa dosta prepravki do nekih 6-7ks….. To su bili zahvati malo ozbiljniji nego Zokija Tomasovića i njegovih TV šou emisija sličnog tipa, i to sve pre… Pročitaj više »
Al’, ne može to, na kraju …
Nego, zaboravio si reći da si na onom motoru sa promerom klima od 38 mm posle „spuštanja glave“ i dizanja kompresije sa 8:1 na 11;1 morao i da svećicu Bosna F75 zameniš sa onom F100 😊
Pošto sam sve radio „odoka“, ja glavu „spuštao“ par puta, po malo, pa sam je na kraju spustio previše 😊
Detalje nisam navodio 🙂 A kod svećice je bilo bitno da nema isturenu elektrodu, Bosanka, koja se ne završava na 5. I mešavina sa super benzinom. A taj benzin je pravio olovne naslage na svećici koja se žarila zbog toga i u izduvu i čelu klipa, pa su revizije bile bar jednom godišnje 🙂 Mada, lomilo se tu karika i klipova da ovo prethodno i nije bilo bitno 🙂
😊😊😊
A zamisli karburator sa Pinzgauera na kecu 1100, sa bregastom koju Srbija još nije videla (tada), i ventilima sa uglovima siceva vau tipa :). I kovanim klipovima. E tad sam shvatio šta bi to bio menjač na trkačko auto 🙂 I to prenos 13 (kraći), i II brzinom ladno ide preko 110-120, trećom preko 160. IV kad uhvati, vau…. 5 -ta nema, i ne bi ničemu služila 🙂 Vrtelo se to izb+van opsega specijalovom obrtomera, šaltalo se na 8500-9000 Tek, niz Bregaljičko brdo je išao tamo daleko izvan gravirane skle skoro do nule s druge strane. Tamno gde je na… Pročitaj više »
Bilo nekad
Jbg, to nekad bila prava umetnost, koja je tražila veliki entuzijazam, znanje i odricanja. Nekad bilo, sad se samo pripoveda …
Bravo 👏👏👏
Bravo „MM“! Ja nikada nisam mogao time da se bavim jer sam ziveo u centru Beograda pa sam ponekada popravljao auto na ulici. Cime se sada profesionalno bavis?
Ovo je Chevrolet Corvair iz 1960 godine – nikada ga ne bih nazvao „kutijastim automobilom“! Kao sto je iz Zoranovih prica poznato, Corvair je nastao sa namerom da konkurise tada veoma popularnoj VW Bubi. Menadzeri GMa doneli su odluku da naprave limuzinu sa motorom pozadi jer su smatrali da je Buba popularna zbog svog motora. Ovakvu odluku mogu da donesu samo ljudi koji osim novca („biznisa“) ne znaju nista drugo, narocito ne o tehnici. Nisu cak ni razummeli pravu osnovu Bubine popularnosti a to je njen oblik i njena elementarna jednostavnost! Corvair je veoma lep auto, jedan njegov stilski detalj… Pročitaj više »
„Ovakvu odluku mogu da donesu samo ljudi koji osim novca („biznisa“) ne znaju nista drugo, narocito ne o tehnici. Nisu cak ni razummeli pravu osnovu Bubine popularnosti a to je njen oblik i njena elementarna jednostavnost!“
Menadzeri su znali mnogo bolje zasto ljudi kupuju Bubu nego sto su to znali inzenjeri.
Zato je vecina kupaca Corvaira po prvi put kupovala ne samo Chevrolet nego americki automobil uopste. A to je nesto sto svako zeli, a malo ko ostvari – da privlacis kupce koji su u proslosti vozili konkurenciju. 😉
Neverovatna informacija! Siguran sam da su Ameri kupovali Corvair jer je izuzetno lep! Da je imao motor napred ziveo bi jos duze. VW Buba – za mene je to dugo bio „najruzniji auto na svetu“! Vremenom sam je zavoleo. Uglavnom zbog njene originalne forme koja se decenijama nije menjala, kao da je kosmicka konstanta. Sta me je nateralo da promenim misljenje? Veliki tockovi od 15″ u vreme kada su svi imali 13″, poredjani daleko jedan od drugog, na sva cetiri coska karoserije, naglaseni blatobrani kojima nije bio potreban tjuning, spustena karoserija nisko iznad asfalta, bioforma karoserije zbog koje je dobila… Pročitaj više »
Za voznju onih sa posebnim potrebama
Evo i danas svi bi da kopiraju Daciju
Fotka br 2.koja prikazuje zadnj staklo i deo poklopca motora nije od simke 1000.Mozda francuski Panhard ili…
Tačno.
To je Chevrolet Corvair. Pisao sam bas o situaciji na toj slici.
https://autorepublika.com/2020/08/12/zanimljivost-dana-neverovatna-reklama-za-chevrolet-corvair-iz-1960-godine/
Tako je! 🙂
Inace to je bio mali okretan automobil dosta udoban a u jačim verzijama ta ono vreme sportski..pa he prerađiva na relije i sl.jako krhka i laka karoserija ali takav je bio i NS U 1000 i R8
NSU Prinz 1000 TTS bio je sasvim druga liga! Aluminijumski motor sa vazdusnim hladjenjem, smesten pozadi poprecno, bregasta u glavi pokretana specijalnom osovinom sa zupcanicima, 70 KS/lit. Za trke mnogo vise. Voleo sam taj autic, danas bih ga rado vozio! 🙂
Otac je posedivao ovaj auto i bio je dobar a prvi auto u koji sam seo za volan. Svi smo tad učeni da menjamo brzine na osnovu zvuka