General Motors otkrio pojedinosti u vezi razloga zbog kojih neke marke (ni)su preživele
Sigurno se sećate one velike ekonomske krize od pre petnaestak godina koja je u velikoj meri pogodila i automobilski svet. Takav vremenski period nije bio dobar za ni jednog proizvođača, ali je posebno pogodio General Motors i Chrysler. Dve od tri najveće američke firme za proizvodnju i prodaju četvorotočkaša su otišle u stečaj, a posebno je zanimljiva priča u vezi General Motorsa.
Ova kompanija je u svoje vreme ipak bila drugi najveći bestseler u svetu, odmah iza Toyote, a prethodno je više od osam decenija bila primer kako bi jedan automobilski brend trebalo da posluje.
General Motors je u životu zapravo održavala državna pomoć, pre nego što je pala odluka da korporacija ode u stečaj, a na njenom temelju nastane nova firma. Kontrolu su preuzeli političari i odlučili da eliminišu svaki brend koji se finansijski nije isplatio. Nestala su neka zaista kultna imena, kao što su recimo Pontiac, zatim Hummer i Saturn, a Saab je prodat. Kada pri tom dodatmo da je i Oldsmobile ugašen 2003. godine, jasno je da je General Motors praktično „prepolovljen“ u periodu od 2003. do 2011. godine.
Javnost često voli da se zapita „zašto je ugašena ova ili ona marka, umesto neke druge“. Odgovore na mnoga pitanja je nedavno dao Bob Lac, koji je tada bio visoko pozicionirana osoba u hijerarhiji General Motorsa, i smatra se jednim od onih „glavonja“ kojima je „benzin tekao kroz vene“. Lac je jedan od retkih biznismena koji je radio za sve tri najveće američke korporacija (General Motors, Ford i Chrysler) dok je ranije igrao veliku ulogu u osnivanju divizije M kod BMW-a.
Lac počinje razgovor sa kolegama sa sajta „Motor1“ tako što kaže da je administracija tadašnjeg predsednika Baraka Obame postavila „finansijske genijalce“ da donesu odluke koje će marke preživeti, a da nijedan od njih nije znao baš ništa o automobilima. General Motors je u navedeno vreme kontrolisao sledeće brendove: Chevrolet, Pontiac, GMC, Buick, Cadillac, Opel, Vauxhall i Holden.
Političari su se zalagali da opstanu samo Chevrolet i Cadillac, a Lac kaže da se jako borio i za Buick. I to ne zbog američkog tržišta, gde je Buick bio samo senke nekadašnje firme, već najviše zbog Kine, gde je Buick tada godišnje prodavao više od 1,2 miliona vozila. Dodaje da je rekao političarima kako bi eliminacija Buicka sa američkog tržišta takođe označila i eliminaciju iz Kine, pa je došlo do promene odluke.
Zatim dolazimo i do GMC-a. Ovaj brend je relativno nepoznat izvan Amerike, a proizvodi samo fensi krosovere, terence i pikap kamionete na bazi Chevroleta. Političari su smatrali da bi rešenje moglo biti u vidu promocije paketa dodatne opreme na Chevroletima, umesto da GMC posluje kao zasebna linija proizvoda, ali je Lac i ovde imao konačnu odluku. Kaže da je pokazao istraživanja koja pokazuju da kupci GMC-a ne žele Chevrolet i da je brend jako profitabilan.
Lac smatra da Hummer nikada nije trebalo da bude zaseban brend već samo model GMC-a (kao što je danas). Međutim, kada je debitovao prvi H1, General Motors je samim tim bio primoran da proširi ponudu, pa su stigli i H2 i H3. Dodaje da se H3 prodavao solidno, ali da je H2 trebalo da bude u rangu sa Jeepom Wranglerom. Za Hummera je originalno bila zainteresovana kineska firma Tengzhong, ali su pregovori propali i kompanija je otišla u stečaj na dan 24. maj 2010. godine.
Lac se najviše borio da preživi Pontiac i Jenkiji ujedno najviše žale za njim. Pokušao je da opravda postojanje preko raznih istraživanja koja pokazuju da Pontiac ima bazu među najmlađim kupcima „preko bare“ i da polako stiče svoj identitet. Međutim, političarima je bio trn u oku podatak koji otkriva da Pontiac godinama nije profitabilan, i samim tim je morao da bude ugašen.
Jedini strani brend na listi na Saab. Lac priča kako je proveo dugi niz godina pokušavajući da ubedi General Motors da se reše Saaba iz nekoliko razloga, od čega je ključni problem bio onaj da ima izuzetno visoke troškove proizvodnje u Švedskoj. Uvek je dobijao odgovor „uradićemo sledeće godine“, bez da se tako nešto ikada desilo.
Ovaj biznismen kaže da je Saab uvek dobijao dosta pohvala za svoju posebnost, ali da je postojalo samo 100 hiljada ljudi u celom svetu koji su bili voljni da potroše novac na njega i da firma nije mogla da opstane sa takvim prodajnim rezultatima. Saab je na kraju prodat firmi Spyker 2010. godine i onda otišao u stečaj dve godine kasnije.
I za kraj, Lac je posvetio par reči koje bacaju svetlo na hudu sudbinu Saturna. I ova firma je relativno nepoznata izvan Amerike, a osnovana je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, s ciljem da konkuriše inostranim četvorotočkašima iz Japana. Lac kaže da je Saturn bio izuzetno bitan za General Motors tokom osamdesetih i devedesetih godina, ali da je vremenom postao „prepakovani Opel“ i izgubio svoje mesto na tržištu. Dodaje da mu nije teško palo gašenje Saturna, za koji je interesovanje pokazala firma Penske, pre nego što su pregovori propali.
General Motors se na kraju rešio još nekoliko firmi. Opel i Vauxhall su deo današnjeg globalnog giganta Stellantisa dok je Holden ugašen. Drugi najveći američki proizvođač posluje samo sa brendovima Chevrolet, GMC, Buick i Cadillac i to veoma uspešno. Dok je zaključak onaj da je nekada „manje u stvari više“, Jenkiji će sigurno još dugi niz godina žaliti za Pontiacom, dok će evropski kupci to isto činiti sa Saabom…
AutoRepublika
(3815)
Možda amerikanci ne znaju poslovati a Kinezi znaju.Kad je Džili kupio Volvo koji je bio konkurent Saab-u, otvorio je proizvodnju u Kini a zadržao u Švedskoj.To GM nije uradio sa Saab-om već je počeo predstavljati modele na opelovoj mehanici.To mu nije bilo dovoljno već je znak Saab počeo stavljati na modele Isuzu i Subaru bez ikakvih izmjena.Tako se uništava jedna posebna i čuvena automobilska marka.
Volvo je daleko popularniji brend od Saaba. Saabova proizvodnja i u Svedskoj je bila previsoka s obzirom ns potraznju, a da ne govorim jos otvaranje dodatne fabrike u Kini.
E vidiš tu dolazimo do glavnog problema.GM nije nakon preuzimanja otvorio proizvodni pogon u Meksiku, čime bi pokrio tražnju i popularnost Saab-a u Sjevernoj Americi a sa druge strane ostvario profit zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi i povećanom obimu proizvodnje.U Evropi bi ostala simbolična proizvodnja i centar za razvoj.U drugoj fazi ovo u Meksiku je trebalo ponoviti i u Kini.
„dok će evropski kupci to isto činiti sa Saabom“
Ja bih pre rekao da je Saab bio popularniji u Americi
Jel’ spomenuo Bob Lac mozda da su menadzeri GMa, Chryslera i Forda (koji doduse nije bankrotirao) otisli iz Detroida za Washingon na sastanak sa celnicima drzavne administracije, svaka firma sa svojim privatnim avionom. A otisli da mole za pare poreskih obveznika. Jel’ opisao Bob Lac u ovom intervjuu kakav su utisak ostavili na politicare u Washingonu kada su sleteli na aerodrom sa svoja tri privatna aviona? Nije? Trebalo je… Mozda bi to objasnilo zasto su kontrolu preuzeli politicari: Samo zato sto su menadzeri ova tri giganta odavno izgubili kompas. A inace, GM od pocetka sedamdesetih godina pa na ovamo pravi… Pročitaj više »
Koji je GM-ov brend je poslovao bolje pre GM-a nego za vreme GM-a?
Za malo da si u pravu ali: 1. GM kupuje firme koje su na nizbrdici da bi prosirio svoje trziste i rasirio upotrebu svojih platformi, tj. komponenata. Cilj: profit i samo profit, nista vise! 2. Za vreme koje su provele pod vladavinom GMa firme su dobijale finansijsku podrsku od GMa. Poslovna politika GMa nije se uopste bavila kreativnim procesima u istim firmama, vec ih je inicijativa bila u pravcu uniformne konfekcije u cilju smanjenja troskova proizvodnje. Sve firme koje je GM „okupirao“ bile su na kraju odbacene i prodate. Vladavina GMa nije donela absolutno nikakav prosperitet, na protiv, imidz tih… Pročitaj više »
Ja i dalje cekam da mi neko kaze koji GM-ov brend je poslovao bolje pre njega nego za vreme njegove vladavine. 😉
Odgovorio sam ti u gornjem komentaru.
– Tacno je da GM kupuje firme koje su upale u finansijske teskoce.
– Tacno je da zatim investira u njih.
– Tacno je da investira samo onoliko koliko je potrebno da iste firme pocinju da mu donose profit.
– Tacno je da da te iste firme prodaje i gasi istog momenta kada profit vise ne pritice.
– Tacno je da svojim konceptom poslovanja ruinira imidz svake firme koju je kupio.
Dovoljno, zar ne?
Pa koje tacno firme, hajde navedi mi imena tih firmi. Mozda jedino Saab moze na tu listu, mada i tu se ne slazem da je GM upropastio imidz Saaba jer kao sto sam napisao u prethodnom komentaru – Saabov imidz ih je doveo do bankrota i taj imidz je i razlog zasto je Saab zavrsio u rukama GM-a.
Ignorises nekoliko veoma bitnih stvari. Prvo, pricas kako je GM pogresio sto nije insistirao u originalnosti firmi koje je kupovao. Zasto bi insistirao? Eto uzmimo Saab za primer – ta Saabova „originalnost“ ih je dovela do bankrota krajem 1980-ih godina (zbog cega su i zavrsili u rukama GM-a za sicu). A logika kaze ako nesto ne daje rezultate, pa zasto bi nastavio da radis na tome? Jedini spas Saaba je bio da napravi nesto drugo i zbog toga je i preziveo 20-ak godina pod GM-om. I Saab na kraju nije bankrotirao pod GM-om nego pod Spykerom. I ono sta sam… Pročitaj više »
„Zasto bi insistirao?“ …na originalnosti.
E, ovo je fundamentalna razlika tvog i mog nacina razmisljanja, fundamentalna razlika izmedju razmisljanja americkog menadzmenta s jedne strane, i evropskog (Bentley, Rolls, Lamborghini, Skoda, Mini), kineskog (Volvo, Lotus) i indijskog (JLR) sa druge strane!
Zao mi je, suvise se razilazimo i ova diskusija ne bi imala kraj jer bi svako ostao pri svome. 🙂
Nema to veze sa americkim i evropskim, kineskim, indijskih, itd menadzerima vec zavisi od firme do firme. Nije Chrysler radio nista drugacije sa Lamborghinijem nego sto sada radi Volkswagen. Nije ni Ford nista drugacije radio sa Volvom i Jaguar-Land Roverom nego sto sada rade Kinezi i Indijci. Saab nikako ne moze u isti kos sa tim firmama. Saab je proveo 40 godina sa jednim nacinom poslovanja („mi smo drugaciji i mi smo samo za specijalne ljude“) i taj nacin poslovanja im je doneo gubitke i veoma limitiranu grupu kupaca – do te mere da su bili pred odlaskom u stecaj.… Pročitaj više »
Jenki, ja stvarno volim i cenim tvoje tekstove ali si neverovatno nedokazan kad je u pitanju rukovodstvo američkih kompanija nad evropskim proizvođačima. Ja sam se već više puta „razgovarao“ sa tobom na tu temu i ne pada mi na pamet više. Pa zar ti stvarno misliš da nema razlike u rukovođenju Lamborginijem između Krajslera i sada Audija konkretno?! Zbog takvih stvari vidim da smo mi jednostavno na drugim planetama kad je reč o tom „upravljanju projektima“. Inače se vrlo često slažem sa tobom ali kod ovakvih stvari…give me a break…
Hvala ti ko bratu! 🙂
Naravno da nije bilo razlike u vodjstvu Lamborghinija od strane Chryslera i Audija. Chrysler je bio vlasnik Lamborghinija 7 godina krajem 1980-ih i pocetkom 1990-ih godina. U tom periodu su po prvi put usli u profesionalni auto-moto sport, kompletirali su razvoj Diabla i predstavili ga i zapoceli seriju prototipova manjeg Lamborghinija sa V10 motorom. Sta je Audi uradio tokom prvih 7 godina sa Lamborghinijem? Kompletirali su Murcielago i zavrsili program koji je Chrysler originalno poceo – manji Lamborghini V10 (Gallardo). Gde je razlika? Dalje, ono sta mnogi ignorisu (da ne spominjem imena hehe) je situacija na trzistu, ekonomija, generalno stanje… Pročitaj više »
„Gde je razlika?“ – u nivou tehnologije i dizajnu. Audi je ulozio svoju tehnologiju i znanje u razvoj novih modela Lamborghinija – ono sto Chrysler nikada nije imao.
Za Opel imas pravo – bio je samostalan i dugo je donosio novac. Poslednjih dvadesetak godina Opel nije mogao da pronadje sebe! Pratim razvoj njegovih modela od 60-tih godina.
Kao sto rekoh gore, Chrysler je zapoceo ono sta je Audi kasnije zavrsio, a to je manji Lamborghini sa V10. Jedini razlog zasto Chrysler nije zavrsio taj projekat je spomenut gore – jer je zapad pogodila ekonomska kriza pocetkom 1990-ih godina i potraznja za egzoticnim automobilima je naglo pala. Chrysler je takodje ispostovao Lamborghinijevu tradiciju i istoriju sa dizajnom, a to je da ih dizajnira Bertone. Cudi me da ti kao veliki ljubitelj tradicije ne kritikujes Audi sto je odluka pala da Bertone vise ne dizajnira Lamborghini. 😉 Opel je primer da se americki menadzeri ne mesaju osim ako moraju.… Pročitaj više »
Kakve veze i sličnosti može imati jedan Lambo sa GM osmobilima?
Koliko sam gledao amer filmove ere posle kaubojaca, te GM voze ŠHERIF-i. Ono kad „jure“ a sve se ljulja. Kako se Boga ti kontrolišu ove lamparije sa automatik 3 brzine kad se „preči“ lemozina?? Ono na filmovima?
Sa evropskom sportskom elitom – Ferrari, Lamborghini, Porsche, McLaren, Mercedes AMG – mogu da se mere Chevrolet Corvette i Ford GT. Supersnazni modeli, kao Dodge Charger i Challenger, Chevrolet Camaro, Ford Mustang, imaju vise karakter dragstera nego sportskih automobila.
„Cudi me da ti kao veliki ljubitelj tradicije ne kritikujes Audi sto je odluka pala da Bertone vise ne dizajnira Lamborghini.“ – Pa, bas zato sto dobro poznajem sta se dogadja u EU industriji! 🙂 Konkretno: Bertone je nekada bio punokrvna dizajnerska kuca ali samo dok su kod njega radili momci kao Marcelo Gandini i Djordjeto Djudjaro. Posle toga od Bertonea je ostala samo senka. Isto vazi za Pininfarinu, vec odavno ne radi za Ferrari. Savremeni dizajn Lamborghinija je veoma originalan, dinamican i agresivan, absolutno odgovara karakteru marke. Kod Lamborghinija imamo jednog naseg coveka – Saša Čudić, Senior Exterior Designer.… Pročitaj više »
Ne pominje Oldsmobile?
Lutz je dosao u GM 2001. godine kada je vec odluka pala da Oldsmobile bude eliminisan. Oldsmobile nije povezan sa krizom iz 2008-2010. godine. Koliko se secam analiza kada je Oldsmobile ugasen, kao razlozi su navedeni da je izgubio svoje mesto na trzistu kako se trziste menjalo. Oldsmobile je uvek ciljao na kupce u 40-tim godinama, koji vise ne zele sportski Pontiac, ali jos nisu spremni da predju na luksuzni Buick. Medjutim, kako je vreme prolazilo tako su i kupci ocekivali vise od onih baznih brendova (tipa Chevrolet) da je vremenom bilo tesko opravdati postojanje Oldsmobilea. Meni je licno Oldsmobile… Pročitaj više »
Inace, ranije sam pisao o poslednjem ambicioznom Oldsmobileu, modelu Aurora. Kad nije opravdao ocekivanja, vise-manje je zapecetio sudbinu celog brenda.
https://autorepublika.com/2020/05/23/zanimljivost-dana-oldsmobile-aurora-poslednji-neuspesni-pokusaj-da-se-sacuva-marka/
Pogledao sam tvoj clanak o Aurori – auto lici na leteci tanjir, u njemu nema nista americkog, nije ni cudo da je odbijao kupce. 🙂
To i jeste bila poenta – da ne izgleda kao tradicionalni americki automobil.
OK, prihvatam objasnjenje ali futurizam je uvek opasan eksperiment!
Ja ocekujem masovno gasenje evropskih proizvodjača, jer jim je svejedno ovima na vrhu tih preduzeča , da če Kinezi preuzet svu autoindustriju
A Japan očekujem da če večina da preživi jer oni su više patrioti
Pozdrav
„Bob Lac“ – predpostavljam da se radi o cuvenom americkom menadzeru Robertu Lucu. Rodjen je 1932 godine u Svajcarskoj, u porodici sa nemackim poreklom. Njegovo ime u originalu se pise „Robert Lutz“, sto se cita kao „Robert Luc“. Njegova porodica presla je u USA tako da je od 1949 godine americki gradjanin. Studirao je u Americi na univerzitetu Berkli gde je stekao diplomu biznismena. Radio je u General Motorsu, BMWu, evropskom Fordu i Chrysleru. Jedna anekdota pokazuje njegov smisao za posao i njegovo poreklo: na jednom skupu upravnog odbora pojavio se sa kokpitom od Audija. Kratko je rekao: „hocu ovaj… Pročitaj više »
A jel se zna zasto ga nikad nisu poslusali, mislim za Audi kvalitet?
Ja znam! 🙂 Da bi se postigao kvalitet Audija, Mercedesa i BMWa potrebno je puno rada u konstrukciji i brojna ispitivanja prototipova. Tacnost spojeva plasticnih elemenata je tesko uhvatljiva stvar – sve vrste plastike obradjuju se u toplom stanju a pri hladjenju delovi menjaju dimenzije i formu. Na prvi pogled to se cini nevazno, medjutim kada stavis dva dela jedan pored drugog a izmedju zjapi rupa – e, onda se sve vidi! Ameri ne zele da toliko investiraju u tacnost, to je skupo i smanjuje profit. U mnogim projektima imao sam zadatak da resavam probleme netacnosti – to cesto izgleda… Pročitaj više »
Znam o cemu pricas – sto se tice hladjenja plastike, radio sam i ja na nekim projektima od PP plastike (creva za sofersajbnu). Zna to dosta da varira, smanjuje se i menja oblik, zavisi od sastava i oblika. Za „tacnost“ – hvala na objasnjenju!
E kad bi jednog dana ovako pala i evropska auto mafija kojoj nikad dosta biliona i milijardi
Bio bi to novi 9. maj
Krajzler bankrotirao i Fiat preuzeo jedan pogon plus jedan u Austriji, tj postao akcionar u Krajzleru sa celih 4%, naravno krajzler ostao vecinski vlasnik svega. Akcionar i vecinski vlasnik dva pojma ko nebo i zemlja. Isto kao sto je propao RR pa ga kupio bmw koji je u vlasnistu istog tog RR jos od rata.