Dodge Charger Daytona za moderna vremena
Dodge Charger je automobil kojem nije potrebno obimnije predstavljanje. Klasični model već uveliko ima kultni status i generalno se smatra jednim od najpoželjnijih američkih četvorotočkaša svog vremena, zahvaljujući pojavljivanju u filmova kao što su „Bullitt“ i „The Duke of Hazzard“.
Posle relativno zaboravljenih vremena tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Charger se vratio na veliku scenu 2006. godine sa novom generacija.
Istina, često je kritikovan zato što je bio dostupan samo sa četvoro vrata, ali je takođe preko noći stekao kultni status zahvaljujući izdanjima kao što su R/T, Scat Pack, Hellcat, Demon i mnogim drugim.
Charger prethodne generacije je poslat u penziju, a Dodge nam sada pokazuje naslednika. I već na prvi pogled je jasno da barem na papiru izgleda veoma impresivno. Moraće proći nekoliko godina pre nego što američki gigant ponudi kompletnu liniju, a ona će biti relativno limitirana u samom početku. Pa krenimo redom…
Charger će vremenom postati dostupan u konfiguracijama sa dvoje i četvoro vrata, ali će samo ova prva opcija biti deo ponude 2025. godine. Kupci će moći da biraju između verzija na struju i sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva, ali za sada, samo električni model će stići u izložbeno-prodajne salone.
Svi će deliti globalnu Stellantisovu STLA Large platformu. U ovom izdanju ćemo se uglavnom fokusirati na modele dostupne 2025. godine, a to je kupe na struju.
Ovaj novitet je dostupan u dva paketa opreme i to sa veoma poznatim imenim kao što su R/T (Road/Track) i Scat Pack. Oba će deliti dva električna motora i pogon na sva četiri točka, pošto pogon na zadnje točkove više neće biti deo ponude.
R/T će razvijati 496 konjskih snaga i 548 Nm obrtnog momenta, dok se Scat Pack može pohvaliti sa 670 „grla“ i 850 Nm obrtnog momenta. Deliće bateriju kapaciteta 93,9 kWh koja će omogućavati vožnju od 507 kilometara sa jednim punjenjem strujom za R/T, odnosno 416 kilometara za Scat Pack.
Dodge nas ubeđuje da baterije mogu da se napune od 20 do 80% za oko 28 minuta na brzim punjačima. Spomenućemo da obe verzije stižu i sa standardnim paketom za 2025. godinu (nakon toga će postati opcije) gde je tokom petnaest sekundi dostupno više snage. U slučaju R/T-a, brojka iznosi 40 „konja“, a za Scat Pack je dvostruko veća.
Performanse su takođe impresivne. R/T je u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za 4,7 sekundi dok je Scat Pack za 1,4 sekundu brži. Možda jedina kritika u poređenju sa istoimenim prethodnicima je maksimalna brzina i ona iznosi tek 219 km/h. Postaje jasno da će najveći izazov za Dodge biti ubediti tradicionalne američke kupce sa pređu sa benzinaca sa osam cilindara na novitete na struju.
Za one kojima je to malo, američki gigant je već potvrdio da će sledeće godine debitovati i izdanje Banshee. Takođe će biti dostupan samo na struju, a Dodge nam kaže da će biti najmoćniji serijski Charger ikada proizveden. Ta čast je do sada pripadala izdanju nazvanom Redeye Jailbreak sa 807 konjskih snaga pa je jasno da će Banshee biti moćniji. Mediji već spekulišu da će biti u stanju da pređe četvrtinu milje (402 metra) za oko deset sekundi.
Značka Daytona će biti rezervisana samo za električna izdanja, ali moraćete da sačekate do 2026. godine ako želite model sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva i zvaće se Sixpack. Reč je o veoma poznatom 3,0-litarskom turbobenzincu sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji koji se uveliko ugrađuje u modele kao što su Jeep Wagoneer/Grand Wagoneer i Ram 1500.
Dodge nam nije pokazao zvanične brojke, ali spomenuti modeli pružaju 420 „konja“ i maksimalnih 636 Nm obrtnog momenta u standardnom izdanju, odnosno između 510-540 „grla“ i maksimalnih 706 Nm obrtnog momenta u verziji HO (High Output).
Za kraj ćemo spomenuti i par reči na račun stila. Već na prvi pogled je jasno da je precrtan sa Chargera iz perioda od 1968. do 1970. godine. Skriveni farovi, produženi krov, zadnja svetlosna grupa koja se prostire širinom celog vozila su samo neki od detalja koji su učinili originala legendom.
Kao i svaki novi automobil, i Charger je duži od prethodnika. Njegova dužina iznosi 5.247 milimetara, što je za oko 139 mm duže nego godinu dana ranije. Najveća razlika u brojkama leži na račun mase. Charger je sada težak čak 2.627 kilograma, i to zahvaljujući glomaznim baterijama ili čak 675 kg više nego ranije.
Još uvek nam ostaje da vidimo da li će limuzina biti još duža i teža, pošto verovatno neće debitovati sve do naredne godine.
Novinari očekuju da će početna cena barem dok ne debituje verzija sa motorima SUS biti oko 60 hiljada dolara kada se pojavi u prodaji na jesen. Proizvodnja će se odvijati u Kanadi, a Dodge nema u planu da ponudi Charger izvan severne Amerike.
Ne sumnjamo da je veliki rizik, ali barem ono što je do sada pokazano, deluje kao da je novi Charger čist pogodak…
AutoRepublika
(250)
Šteta.Sa ovim motorom i ponudom limuzina+kupe sigurno bi našao kupce širom planete.
Ne baš i u Evropi, šta ćeš sa limuzinom od skoro 5,3 metara i 3 tone? Amerika je idealna za takve gabarite.
da šteta je što ga nema u evropi, kad već postoje 7-ice i s klase sa skoro 5,5 m duplo skuplje, zašto se i ovo ne bi prodavalo
Tako je, pun pogodak! Dodge je u ovom slucaju uradio sve kako treba: perfektan dizajn, ultramoderan a opet tradicionalan – tako se razvija evolucija modela! Karoserije sa dvoje i cetvoro vrata sasvim pokrivaju zelje kupaca. Koji pogon ce dominirati u prodaji – odlucice kupci! Ispod haube ima dovoljno mesta za jedan mocni V8! Smrt zelenima! 🙂
Dizajn mi se ne svidja uopste. Izgleda kao neki Kinez koji je pokusao da napravi retro dizajna od klasicnog Chargera. Veoma losa kopija. Ranije su uradili mnogo bolji posao sa Challengerom.
Klasicni Charger je ipak poseban i ova moderna kreacija bas je srozala njegov kultni status.
„Klasicni Charger je ipak poseban i ova moderna kreacija bas je srozala njegov kultni status.“
Pokusaj da definises gde vidis greske u novom dizajnu.
Dve velike mane po mom misljenju. Nikako mi se ne svidja kada vrh haube pada umesto da je kockastog stila kao kod originala. Zbog toga je i maska hladnjaka daleko manja nego sto bi trebala biti kod novog modela. Zato novi model nema taj agresivan stil kao klasicni. A poseban detalj koji mi se nikako ne dopada je krov. Kod originala se krov prostire u tom festbek stilu sve do vrata prtljaznika, ali se zadnje staklo ne prostire (pogledaj sliku). To je bio detalj koji je proslavio 1968-1970 Chargera. Kod novog modela ceo krov i staklo idu prakticno do kraja… Pročitaj više »
Slucajno sam pronasao ovaj snimak – nova Daytona bice „liftbeck“, sa velikom klapnom pozadi! To je, po mom misljenju, prakticno iz dva jaka razloga:
1. Bolja aerodinamika;
2. Laksi pristup prtljazniku.
Stara Daytona bio je zapravo sedan sa stepenastim repom koji se maskirao produzenim C nosacem. Ovo je bio cesto koriscen trik. Za mene je ovakvo resenje koncepcijska greska a ne stilsko obelezje koje bi po svaku cenu trebalo prenositi dalje.
O kojoj staroj Daytoni pricas? Posto je Dodge koristio to ime na dosta razlicitih modela. Ne samo Dodge vec i drugi.
Mislim na ovaj crveni auto koji si prilozio kao primer za zadnji deo. Nazvao sam ga „Dytona“ jer gornji izvestaj govori o tome a da li stvarno jeste ili nije, nije vazno.
Tvoja definicija dizajna nije korektna.
„Kod originala se krov prostire u tom festbek stilu sve do vrata prtljaznika, ali se zadnje staklo ne prostire (pogledaj sliku).“
Ne „prostire se krov“ pozadi vec produzeni C nosac. Krov je kratak a zadnje staklo je kratko da bi poklopac prtljaznika bio veci. Kao sto sam rekao – to je „maskirani sedan“.
Sto se tice „nosa“ nove Daytone, dajem ti za pravo: skok blatobrana preko prednjih tockova je otisao suvise uvis a maska je suvise spustena. Ovde je moj predlog:
Mislim da bi sa manje zakrivljenim blatobranima i haubom auto dobio na dinamici.
Ovo sam primetio na prvi pogled ali nisam nasao za potrebno da diskutujem, to bi za mnoge bilo nerazumljivo. Ti si razumeo! 🙂 Uvelicaj sliku, vides tacno korekciju.