Reč stručnjaka: Budućnost Salona automobila u Ženevi je maglovita

Međunarodni Salon automobila u Ženevi, nakon pauze zbog pandemije kovida, pokušava da se vrati ove godine. Međutim, čini se da događaju nedostaje ono što je nekada imao. Štefan Bracel, osnivač i rukovodilac Centra za upravljanje automobilima (CAM), deli uvid u izazove sa kojima se ova izložba suočava i šire promene u automobilskoj industriji.

Godine 1947. Ženevski „Salon d’Auto“ bio je prvi međunarodni sajam automobila posle Drugog svetskog rata. Sada, 2024. godine, događaj teži oživljavanju usred pada interesovanja. Dok je sajam imao uspešan boravak u Kataru 2022. godine, povratku u Ženevu 2024. nedostaje veliko učešće proizvođača automobila, što postavlja pitanja o budućoj održivosti događaja.

Bracel, istaknuti stručnjak za automobile, smatra da je danas aktuelno samo nekoliko velikih sajmova automobila, navodeći kao primere Šangaj, Peking i Međunarodni sajam automobila u Nemačkoj (IAA). Tradicionalni format sajma automobila, gde proizvođači izlažu svoja vozila javnosti, gubi privlačnost. Proizvođači automobila istražuju alternativne kanale kao što su „pop-up“ prodavnice i društveni mediji za direktniji angažman sa javnošću.

Odsustvo velikih proizvođača automobila na ovogodišnjem sajmu automobila u Ženevi smatra se odlukom o isplativosti. Visoki troškovi učešća više nisu u skladu sa uočenim prednostima, što dovodi do pada broja izlagača. Bracel izražava skepticizam u pogledu budućnosti izložbe, sugerišući da bi sve manji redovi izlagača mogli označiti njen kraj.

Razmišljajući o prošlogodišnjem događaju u Kataru, Bracel dovodi u pitanje strateški pravac sajma automobila u Ženevi. Iako povezivanje emisije sa konferencijom može imati zasluga, on dovodi u pitanje njenu praktičnost i da li bi dovoljno posetilaca bilo zainteresovano. Privlačnost iskustvenih događaja je porasla, ali nepovoljni vremenski uslovi u Ženevi u ovo doba godine predstavljaju izazove.

Bracel priznaje istorijski značaj Ženeve kao neutralnog terena za proizvođače automobila, ali sugeriše da je odsustvo švajcarskih marki automobila možda doprinelo njenom opadanju relevantnosti. On vidi sposobnost Nemačke da ubedi proizvođače automobila u vrednost sajma automobila kao značajnu prednost.

Intervju se bavi potencijalnom prodajom Salona automobila u Ženevi kao brenda događaja, posebno ako interesovanje ostane malo. Promenljivi pejzaž marketinga u automobilskoj industriji, sa pomeranjem ka digitalnim kanalima i interaktivnim elementima, postavlja pitanja o relevantnosti tradicionalnih izložbenih hala.

Bracel naglašava ulogu digitalizacije u transformaciji automobilske industrije i sugeriše da bi sajmovi automobila mogli postati lokalizovaniji, sa fokusom na velike događaje kao što je IAA u Nemačkoj. On naglašava razvoj poretka u industriji, gde Kina, sa svojim električnim i digitalnim napretkom, postavlja tempo. Tradicionalni sajmovi automobila u Kini mogu nastaviti da napreduju zbog različitih faza razvoja i rastućeg tržišta automobila.

U zaključku, Bracel govori o prisustvu velikih kineskih proizvođača, BYD-a i MG Motora, na sajmu automobila u Ženevi, sugerišući da oni imaju za cilj da iskoriste vakuum na evropskom tržištu. On veruje da su ovi brendovi, zajedno sa drugima deo novog automobilskog univerzuma, izazivajući uspostavljene hijerarhije.

Budućnost sajmova automobila, uključujući Ženevu, izgleda neizvesna jer automobilska industrija prolazi kroz duboke promene, prihvatajući digitalizaciju, električna vozila i nove igrače iz celog sveta.

AutoRepublika

(86)