AR pijaca klasika: Ljubav & mržnja
Kao veliki ljubitelj Forda, uvek sam imao promenljivo mišljenje o britanskim proizvođačima vozila Jaguaru, Aston Martinu i Land Roveru. S jedne strane, teško ih je ne voleti, jer pogledajte ih samo. Istina, kvarili su se više nego bilo koji masovno proizvedeni automobili na svetu, i gubili su vrednost brže nego bilo koji rival, ali su bili toliko dopadljivi okum da je teško ne osmehnuti se i ne okrenuti se za njima.
Istovremeno, uvek sam smatrao da su Fordovi američki brendovi poput Mercuryja i Lincolna mogli bolje da prođu samo da su novac, vreme i pažnja posvećeni njima umesto što su usmereni ka „tri britanske rupe bez dna“.
Kada sam pre nekoliko godina ugledao ovaj Aston Martin DB7 V12 Vantage Volante u oglasima, odjednom su me obasjali i ljubav i mržnja. Da, na momenat sam se srećno nasmejao, a onda se zapitao da li bi moj voljeni Mercury danas postojao da je novac iz ovog programa otišao na njega.
Ali ne vredi žaliti za prošlošću, pa hajde da se koncentrišemo na DB7. Proizvodio se od 1994. do 2004. godine i pokazaće se velikim prodajnim uspehom za Aston Martin, pošto je isporučeno više od sedam hiljada jedinica širom sveta.
„Sedmica“ je bila naslednik čuvenih DB-ovih modela koji su dobili ime po nekadašnjem vlasniku firme Dejvidu Braunu. Većina se prodavala relativno slabo, sve dok Ford nije preuzeo kontrolu nad firmom, a onda značajno podigao proizvodnju.
DB7 je u početku bio dostupan samo sa motorom sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji da bi kasnije u ponudu bio ubačen i čuveni V12. To se desilo 1999. godine i mogao se pohvaliti sa 420 konjskih snaga iz radne zapremine 5,9 litara. Uparen sa manuelnim menjačem, DB7 V12 je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za pet sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 296 km/h.
Kabriolet sa značkom Volante je imao ograničenu brzinu kretanja na 266 km/h, ali i pored toga, svakako je reč o jednom od najpoželjnijih četvorotočkaša tog vremena, iz segmenta gran turismo.
Primerak iz današnjeg oglasa je iz 1999. godine i nalazi se u gradu Skotsdejl unutar američke savezne države Arizone. Do sada je prešao oko 24 hiljade kilometara, a prodavac tvrdi da je vozilo u njegovom vlasništvu tokom poslednje dve decenije.
Nažalost. nema poželjniji manuelni menjač već petostepeni „automatik“, ali to i dalje ne menja interesovanje publike. DB7 je bio izuzetno bogato opremljen četvorotočkaš, sa izuzetno kvalitetnim materijalima i završnom izradom, pa enterijer i dalje deluje moderno posle svih ovih vremena.
Do kraja aukcije su ostala još dva dana, a trenutno najviša od petnaest ponuda iznosi 25.555 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(244)
da ford je baš propao zbog tih engleza, pa i zbog volva, bačene milijarde
šta je falilo da se lincoln ponudi u evropi sa nekim npr 3,0 motorom
mondeo je imao takav početkom 2000-tih sa 220 hp i mogao je komotno da pokreće mkz ili mks,
sad se nemci k… sa x6 gle q8 itd a zapravo pioniri suvova su ameri – explorer, grand cherokee, tahoe, …
Realno, problemi američke auto industrije počinju mnogo ranije.Učmalost i život od stara slave su ih dobro koštali.Kada je prošla naftna kriza 70-ih amerikanci su ponovo počeli štancati ogromne limuzine gladne benzina.Takva vozila su mogla da prođu na sjevernom dijelu američkog kontinenta i nigdje više.Ostatak planete je tražio manje, ekonomičnije i jeftinije automobile.Uslijedila je navala japanaca.Jeftiniji i manje su se kvarili.Zatim samuraji preuzimaju i luksuznije segmente:Lexus,Infiniti, Acura.Pa onda kupei:Nisan 300ZX, Micubiši 3200GT, Mazda RX7,Toyota Supra,Honda NSX.Jedini američki odgovor je bila nova GM marka Saturn i to samo u prvoj generaciji.Kad su potučeni u svom dvorištu od strane švaba i kamikaza počeli… Pročitaj više »
Uh, ne slazem se sa toliko toga … Prvo kazes kako su Americi pravili ogromne limuzine tokom 1970-ih godina koje su mogle da prodju samo u severnoj Americi. Pa ti automobili su i pravljeni samo za to trziste. Nije Ford pravio LTD ili Chevrolet pravio Impalu sa idejom da ih prodaje u Evropi ili Aziji. Ostatak sveta koji je trazio manje, ekonomicne i jeftinije automobile ih je takodje dobio od strane americkih firmi. Ford ima evropsku diviziju prakticno toliko dugo koliko i Americku i prave sasvim drugacije aute od americkih automobila. GM je uradio isto sa Opelom. Chrysler je imao… Pročitaj više »
Gde su Svabe na listi, BMW, Mercedes, Audi i VW?
https://autorepublika.com/2023/12/17/rang-lista-koji-automobilski-proizvodjaci-najdublje-zavlace-ruku-u-dzep-kupca/
Ima ovde cela lista.
Hvala!
Uh, i ja se ne slažem sa tobom oko mnogo toga.Zato i postoji ovaj portal da razmijenimo dijametralno suprotna mišljenja.To što si napomenuo da su Ford, GM i Krajsler imali totalno drugačije modela za SAD u Evropu i jeste njihova slabost i neefikasnost proizvodnje koja povećava troškove.Ako pogledaš Mercedes, BMW, Audi, Lexus razlika između evropske(japanske) verzije i američke je jako mala.U ameriku ide uglavnom long produžena verzija, jači motori, bočni migavci, prednja svjetla u vakumu, km sat u miljama, i to bi bilo to. To štedi resurse i povećava efikasnost proizvodnje. Ako pogledaš američki Ford Taurus i evropski Ford Mondeo… Pročitaj više »
Nemoguce je prodavati iste automobile i u Evropi i u Americi, posebno u pristupacnoj klasi. Ako pogledas Toyotu – osim par izuzetaka, uglavnom prodaju razlicite modele na svakom kontinentu. Volkswagen je tek sada shvatio da ne mogu da prodaju iste modele i u Americi i u Evropi – zato su napravili Jettu i Passata drugacije za americko trziste, zato i imaju Atlasa u Americi koji nije dostupan u Evropi, itd. Svaki kontinent ima svoje kupce koji se naravno razlikuju, a one uspesne firme nauce sta kupci zele i onda to nude. Kupci u Evropi i u Americi se previse razlikuju… Pročitaj više »
Neverovatan komentar! „Uvek sam smatrao da su Fordovi američki brendovi poput Mercuryja i Lincolna mogli bolje da prođu samo da su novac, vreme i pažnja posvećeni njima umesto što su usmereni ka „tri britanske rupe bez dna“. Analogno ovome, moglo bi da se kaze sledece: „VW Passat bi bio mnogo bolji da VW nije investirao svoj novac u Bentley i Lamborghini!“ Pravi problem klasicnih ekskluzivnih firmi, kao sto su Rolls, Bentley, Aston Martin, Lamborghini, sastoji se u tome sto one nisu vise u stanju da investiraju u modernu tehnologiju iz svoje zarade. Nabrojane firme ekzistiraju zahvaljujuci znanju i tehnologiji velikih… Pročitaj više »
Ford je kupio Aston Martin 1987. Jaguar je preuzeo 1989-1990. Land Rover 2000. VW grupa je kupila i Bentley i Lambo 1998. Evo preporuke za jedan tekst: napraviti paralelu gde su bili Aston Martin, Jaguar, Land Rover u momentu kada ih je Ford preuzeo u pogledu broja prodatih vozila, profita i svega drugog, koliko je u njih Ford ulozio i gde su se ova tri brenda nalazila u momentu kada ih je Ford prodao naspram sve to isto od momenta kada je VW grupa preuzela Bentley i Lambo pa do danasnjeg dana. Neko bi mozda mogao da dodje do zakljucka… Pročitaj više »
e pa sa ovim se ne mogu sloziti ‘Od kada je Buba penzionisana, evropske firme su niko i nista u Americi i tako je i dan danas. ‘… u tvom nabrajanju dole nedostaje sveto nemacko trojstvo ,BMW, Audi i Mercedes… kao i njihova prosecna cena kostanja. Nesto ne mogu da verujem da audi prodaje Q1 u USA, ili Mercedes smarta…
Pricao sam o pristupacnoj klasi.
Ali cak i da gledamo premijum klasu, Audi ima prosecnu prodajnu cenu od $62.000, BMW $70.000, Mercedes $79.000. Kao sto rekoh gore, Cadillacova je $72.000, Lincolnova $70.000.
Upravo si odgovorio na pitanje koje sam gore postavio. Hvala!
jedini proizvođač kome ja stvarno skidam kapu je toyota, oni nisu uopšte morali da kupuju neka zvučna imena kako bi stekli slavu, nego su u svoje dvorište ulagali, drugo nisu se samo bazirali na azijsko tržište nego su krenuli u ekspanziju po celom svetu, praveći svakakva auta samo sa akcentom na kvalitet, a pogotovo američko jer je ono dugo vremena bilo najveće na svetu, dalje, od lexusa su stvarno napravili pravi lux brend, ne to nije prepakovana škoda sa 4 prstena, to je automobil koji je zadao mnogo muke amerima, jedino u evropi se nisu toliko nametnuli, jer jbg mi… Pročitaj više »