Zanimljivost dana: Ono kada je Mazda umalo kreirala kultni američki mišićavi automobil

Ford Mustang sa pogonom na prednje točkove… Made by Mazda

Ford bi voleo da kupci pomisle kako je njegov model Mustang bio zaista poseban, ali je u realnosti sve do nedavno uvek delio mnogo toga sa braćom unutar korporacije. Prva generacija je bila ništa više nego prepakovani model Falcon, naslednik je bio zasnovan na Pintu, a i ona treća generacija se proizvodila na platformi Fox, zajedno sa mnoštvom modela unutar divizija Ford, Mercury i Lincoln.

Ali barem na prvi pogled, Mustang je imao svoj identitet, pa se mogao pohvaliti unikantnim stilom, pogonom na zadnje točkove, s tri konfiguracije (kupe, fastbek i kabriolet), osam cilindara ispod haube i ostalim detaljima. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo sagledati situaciju kada je sve to zamalo palo u vodu i Mustang je umalo postao ništa više nego prepakovana Mazda 626.

Treća generacija omiljenog američkog automobila je debitovala 1979. godine, i po prvi put od predstavljanja je bio potpuno nov model. To znači da više nije imao dizajnerskih detalja koje bi delio s prethodnikom, a takođe se mogao dobiti i sa turbobenzincem sa četiri cilindra.

Takva platforma po imenu Fox je zapravo i dalje bila veoma savremena za svoje vreme. Primera radi, kupe je bio težak svega 1.183 kilograma, iako je bio veći od modela koji je zamenio, a pritom je takođe bio bolje opremljen i bezbedniji.

I sve je počelo kao iz bajke pošto je prve godine isporučeno čak 369.937 primeraka. Međutim, slava je kratko trajala i iste godine dolazi do smene vlasti u Iranu, a kao rezultat, cene goriva značajno skaču. Bila je to druga naftna kriza za Jenkije tokom poslednjih pet godina, a iako je Mustang u svojoj ponudi i dalje imao ekonomične benzince sa četiri cilindra, postalo je jasno da mu je vreme prošlo. Prodaja pada na samo 120.873 primerka do 1983. godine i američki proizvođač vozila odlučuje da razmotri do tada neke neviđene opcije.

Ford je primetio naglu popularnost japanskih kompaktnih sportista kao što su Honda Prelude, Toyota Celica i Nissan 200SX. Iako nisu imali ni približne performanse onima koje je nudio Mustang V8, bili su ekonomičniji, pouzdaniji i jednako zabavni za vožnju.

Istraživanja su pokazala da je mlađarija iz osamdesetih godina prošlog veka značajno drugačija od očeva i deda, i da im nije toliko bitan „mišićav“ automobil koji grmi i pali gume iza vozača. Ford je u istom periodu negovao saradnju s Mazdom, a japanski partner je vredno radio na novoj generaciji modela 626.

Ova limuzina je trebalo da se proizvodi u američkoj saveznoj državi Mičigen i to konkretno u fabrici podignutoj u gradu Flat Roku, koju je Mazda dobila baš od Forda. Zajedno sa modelom 626 je trebalo da postoji i kupe atraktivnijeg sportskog stila na istoj platformi pod značkom MX-6.

Neko se u Fordu dosetio da bi novi Mustang bio idealno treće rešenje i da bi sva tri automobila trebalo da se pojave u izložbeno-prodajnim salonima do 1988. godine. Iako je ideja izgledala baš suludo na papiru, u realnosti je ipak imala smisla zbog već opisanih razloga.

Ford nije bio jedini koji je razmatrao ovu opciju pošto je sličan potez planirao i General Motors sa modelima Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird (doduše trebalo je da oni koriste domaće platforme). Štaviše, Ford je takođe eksperimentisao i sa novim Mustangom na produženoj platformi modela Escort. Novi Mustang pod kodnom oznakom ST8 bi tako po prvi put u istoriji pružao samo motore sa četiri cilindra radne zapremine 2,2 litre.

Onaj atmosferac je trebalo da razvija 110 konjskih snaga dok bi turbobenzinac bio za 35 „grla“ moćniji. Uparen sa moćnijim od dva agregata, Mustang ST8 bi bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za manje od sedam sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 210 km/h, što je bilo u samom rangu sa modelom iz ranih osamdesetih godina sa osam cilindara.

Dok je radna zapremina motora bila jedna od briga, američkog giganta je najviše brinulo kako će publika dočekati da vidi ime „Mustang“ na japanskoj platformi sa pogonom na prednje točkove. „Fox“ je iz tog razloga trebalo da se proizvodi paralelno sa njim pod imenom Mustang Classic.

I šta se onda desilo sa tako ambicioznim planom? Pa zapravo ga je javnosti otkrio novinar po imenu Donald Far zahvaljujući „bliskim izvorima“. Far je pisao za magazin „Mustang Monthly“ i u izdanju koje se pojavilo na trafikama u julu 1985. godine je podelio gore opisanu situaciju.

Kritikovao je odluku Forda da na japanski automobil zalepi značku konja u naletu i bez obzira na sve pozitivne karakteristike takvog noviteta, odluka bi bila pogrešna i teško da bi javnost podnela da ga vidi pod imenom Mustang. Potrebno je reći da Far nije bio jedini s takvim mišljenjem, pa je Ford uskoro bio zatrpan pismima dospelim iz ljutite javnosti, a većina je počinjala sa „Dear Asshole“ („Dragi seronjo“).

Kritike su očigledno dale rezultate na više od jednog načina. Ford je shvatio da još uvek postoji dosta Jenkija koji vole Mustang i da bi bila greška „prekrstiti“ ga u Mazdu. Američki proizvođač vozila nije imao mnogo koristi od pohvala, ali je javnost počela i da ga kupuje u velikim brojevima (verovatno iz straha da ga neće biti još dugo na tržištu). Obim isporuka je tako skočio sa 156.514 na 224.410 jedinica u periodu od 1985. do 1986. godine. Odluka takođe nije doneta preko noći, i prototipovi na platformi Mazde su testirani sve do 1989. godine.

Odluka da Mustang ostane onakav kakav jeste, je donela dve brige. Prva od njih je ta da je „Fox“ tada bio u sedmoj godini proizvodnje i definitivno je pokazivao godine, a Ford nije imao veliki budžet za naslednika. A ST8 je takođe bio kompletiran i u njega je uložena velika suma novca.

Rešenje je bilo da Mustang dobije minimalno osveženje do ranih devedesetih godina (naslednik će debitovati, ali tek 1994. godine), dok je ST8 primenovan u Probe (slika dole) i pojavio se u prodaji sredinom 1988. godine. Iako je isporuka počela obećavajuće (prodato je 133.650 primeraka 1989. godine), nikada neće postati prodajni hit kojem se Ford nadao, i biće povučen sa tržišta posle dve generacije 1997. godine.

Svet nije bio upoznat dugo vremena sa pričom koliko je falilo da Mustang ostane bez svoje samostalnosti, posebno zato što se celo dešavanje odigralo u vremena pre nego što su postojale društvene mreže i generalno, pre postojanja interneta.

Ford je na kraju saznao koliko Amerikanci vole ovaj automobil i u proizvodnji je do današnjeg dana, u vremenima kada se konkurencija uveliko povukla. Probe je generalno zaboravljen i danas ga se mnogi prisećaju kao ružnog sna, onog koji je bio u stanju da upropasti najpoznatiju značku američke automobilske industrije…

Zoran Tomasović

(639)