Zanimljivost dana: Mnogo više od filmskog izdanja

Svi smo sigurno gledali filmsko izdanje filma Taxi iz 1998. godine i divili se Danijelu kako svojim Peugeotm 406 juri ulicama Marseja. Pomalo nas je razočaralo kada smo saznali da je samo reč o filmskoj magiji i da ova francuska limuzina nije pretpela silne modifikacije kao što deluje na prvi pogled, ali to i dalje nije moglo da umanji kultni status ovog četvorotočkaša.

U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo na kratko analizirati Peugeot 406 i zašto je bio značajan za francusku automobilsku industriju.

Model 406 je stigao kao zamena za legendarni i proslavljeni model 405, koji je privukao preko 2,5 miliona kupaca i vratio Peugeot na mapu sveta. Više o njemu možete da pročitate ovde. Razvoj na njemu je počeo početkom devedesetih godina prošlog veka i cilj je bio sačuvati one pozitivne karakteristike prethodnika i doneti ih u modernom izdanju.

Tokom svoje desetogodišnje istorije, 406 će steći imidž veoma pouzdanog i zahvalnog automobila, sa visokom dozom udobnosti i završnom izradom jednako dobrom kao što je imaju i nemački rivali. Za dizajn se postarao domaći stilista Lorent Rosi, što je bila velika promena u poređenju sa 405-icom, za koji se postarala čuvena italijanska dizajnerska kuća Pininfarina.

Rosi je iskoristio razne detalje sa prethodnika i odlučio da se fokusira na bolju aerodinamičnost, pa je 406 izgledao kao tradicionalni Peugeot, ali su mnogi istovremeno i kritikovali takav potez uz objašnjenje da 406 izgleda samo kao osveženi 405. Takođe je delio platformu sa modelom Citroenom Xantijom, ali nije imao njegovo čuveno hidraulično ogibljenje.

Premijera je zakazana za Salon automobila u Parizu 1995. godine i novitet je uglavnom dobio pohvale. Kao što smo spomenuli, neki mrgudi su bili nezadovoljni pošto pomalo liči na 405-icu, ali su komentari uglavnom bili pozitivni.

Ponuda se delila na limuzinu i karavan, a pakete opreme su činili SR, ST i SV. Posebno je bio impresivan ovaj poslednji i doneo je neku opremu koja je bila nezamisliva u nekom Peugeotu. Pričamo o opcijama kao što su sedišta podesiva pitiskom na dugme, i to s automatskim pamćenjem podešavanja, pa su ugrađivani i senzori koji bi sami upalili brisače tokom kišnog vremena, ogibljenje koje bi se automatski podešavalo zavisno od podloge i još mnogo toga.

Čak i u današnja vremena je tako nešto rezervisano samo za najskuplje modele, a Peugeot se mogao pohvaliti sa takvim detaljima pre skoro tri decenije.

Mehanička ponuda se zasnivala na tri benzinca radne zapremine 1,6, 1,8 i 2,0 litara kao i dizelima s oznakama 1,9 i 2,1. Najmoćniji od njih je bio najveći spomenuti benzinac sa 130 konjskih snaga i omogućavao je maksimalnu brzinu kretanja od 194 km/h. Spomenućemo da je menjač u većini slučajeva bio petostepeni manuelni, a da je pogon bio na prednje točkove. Peugeot će kasnije da ponudi i četvorostepeni automatski menjač na nekim tržištima.

Novinari su bili veoma oduševljeni novom 406-icom. Hvalili su završnu izradu, ponašanje na putevima i legendarnu francusku udobnost, i proglasili ga za superiorniji model u poređenju sa konkurencijom iz Forda, Opela i Renaulta. Za malo mu je izmakla titula evropskog automobila godine, pošto je sa malom razlikom (petnaest poena) izgubio od Fiatovog modela Bravo/Brava.

Ponuda je 1996. godine proširena i na izdanje kupea. Takva konfiguracija zapravo nije bila originalno namenjena za Peugeot već je Pininfarina razvila prototip za Fiat. Ali najvećem italijanskom proizvođaču se ipak više dopao sopstveni projekat stilizovan od strane kontroverznog Krisa Bengla, a na kraju će se pojaviti u prodaji pod imenom Fiat Coupe.

Pininfarina se tada obraća Peugeotu i nudi mu prototip, koji je francuski gigant sa zadovoljstvom prihvatio. Rani prototip je morao biti modifikovan nekoliko puta da se uklopi u Peugeotovu dizajnersku školu, a sa dužinom od 4,6 metara je bio nešto duži od limuzine.

Dva motora su delila platformu i mehaniku, ali nijedan deo metara pošto je kupe bio značajno aerodinamičniji. To nije bila jedina razlika pošto se kupe nije proizvodio u Francuskoj već u Italiji od strane Pininfarine. Ovo novo izdanje je donelo još jednu jednu bitnu novinu, a to je 2,9-litarski motor sa šest cilindara.

Razvijao je 190 „konja“ i pružao maksimalnu brzinu kretanja od 232 km/h, a takođe je bio dostupan i u limuzini i karavanu. Dve godine kasnije, snaga će skočiti na 204 „grla“, a samim tim i maksimalna brzina je iznosila 240 km/h, čime je ovaj 406 bio najmoćniji u ponudi.

406 se pokazao solidnim prodajnim uspehom, ali ni približno velikim kao što je to bio prethodnik. Nikada nije objašnjeno zašto, pošto je imao sve uslove za uspeh i tokom cele svoje karijere je dobijao pohvale. Većina isporučenih jedinica je završila u Francuskoj, a kupe je imao i solidan broj kupaca u Velikoj Britaniji.

Međutim, u potpunosti je zakazao u ostatku Evrope, a takođe nije bio uspešan na Bliskom Istoku i Africi kao neki drugi Peugeoti, što je ujedno verovatno ključni razlog. Automobil se takođe jako malo izmenio tokom svoje istorije, koja je trajala od 1995. do 2007. godine.

Jedino osveženje se odigralo početkom 1999. godine kada je 406 dobio svoje jedine dizajnerske promene u vidu aerodinamičnijeg dizajna i kvalitetnijeg enterijera. Tada smo takođe videli i neke nove motore, kao što je atmosferski 2,2-litarski benzinac sa 156 konjskih snaga, koji je stigao kao zamena za stariji 2,0-litarski turbobenzinac.

I dizeli su imali svoje momente slave, pa se ponuda tako zasnivala na paru 2,0-litarskih agregata sa 89 i 108 „konja“, a par godina kasnije je obogaćena novim 2,2-litarskim dizelom sa 131 „grlom“. Ovaj poslednji je ispisao svetsku istoriju kada je u Australiji prešao čak 2.348 kilometara sa jednim rezervoarom goriva, što je rekord koji stoji do današnjeg dana za automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem goriva.

Kupe je nestao sa tržišta posle 2005. godine dok su se limuzina i karavan proizvodili i tokom dodatne dve godine. Na kraju dana, 406 je pronašao oko 750 hiljada kupaca širom sveta, od čega je 107.633 primerka otpalo na formu kupea.

Zamenio ga je model 407 koji ćemo analizirati neki drugi put. Kupe je danas relativno popularni mladi klasik, dok se limuzina prodaje sasvim solidno kao polovnjak. Štaviše, nije retkost da vidimo neke primerke korišćene u taksi svrhe sa preko milion kilometara na satu, naravno sa dizelom motorom, što nam dovoljno govori o pouzdanosti ovog automobila.

Možda nije ostvario veliki komercijalni uspeh, ali je u svakom drugom pogledu nadmašio prethodnika. Zbog toga mu treba odati priznanje kao veoma bitnom modelu u istoriji Peugeota…

Zoran Tomasović

(3505)