Koji je najstrašniji automobil koji ste ikada vozili?
Juče je bio 31. oktobar i kod nas uglavnom prođe u svađi između onih koji slave svetog Luku i svetog Petra Cetinjskog i one grupe koja slavi nekakvu „noć veštica“ iliti Halloween. Mi o toj podeli nećemo diskutovati, nego ćemo preneti sa portala Motor1 priču o nečijem „strašnom“ iskustvu sa automobilom koji se na ovim prostorima smatra za kultni. Pre no što krenemo dalje, čestitali bismo slavu svima koji slave gore pomenute svece.
„Posedovao sam 34 automobila u poslednjih 25 godina, od kojih većina košta manje od 1.000 dolara. Nekoliko je bilo manje od 500 dolara, uključujući crni Volkswagen Golf GTI 16V iz 1988. godine (na slici). Motor je imao mali problem u praznom hodu (nije radio u istom), radio uređaj je radio povremeno (zajedno sa većinom elektrike), menjač je bio nejasan (jer je bio pokvaren) i vrata prtljažnika bi se povremeno otvarala sama od sebe (sve dok nisam popravio rezu rajsferšlusom). Te neobične stvari su ga učinile zanimljivim za vožnju.
Uznemirujući nedostatak metala u podu, međutim, činio ga je zastrašujućim za volanom. (I posle Opel truli! 😉 ) Ne dozvolite da vas ta unutrašnja fotografija zavara – ispod tepiha je bila rupa dovoljno velika da Fred Kremenko udari u kočnice. Vozačevo sedište se zaljuljalo svaki put kada sam pritisnuo gas jer su prednji vijci bili pričvršćeni za razređeni vazduh. Samo zadnji vijci i tepih su zadržali sedište u autu, i da, klizio sam kroz zimu u Mičigenu sa ovim VW-om pre nego što sam ga odbacio u proleće.
Dok sam išao koledž u tim ranim danima, uvek je bio na nivou zadatka, ali je bilo sablasno voziti. Mislim da sam sada više uplašen razmišljajući o svemu što je moglo poći po zlu u tom zarđalom otvoru. Čak bi me i blaže naglo kočenje izbacilo kroz šoferšajbnu, ali na sreću, izbegao sam takve nesreće uprkos tome što sam koristio ručnu kočnicu (koja je bila potpuno funkcionalna) na svakom uglu“.
Koja su vaša iskustva ovog tipa?
AutoRepublika
Izvor: Motor1
(2333)
I moj otac je imao dvojku, sa 5 vrata 1.6 CL turbodizel, baš sa ovakvim volanom.Na krovu fabrički šiber, servovolan, pozadi nasloni za glavu i pojasevi, napred Rekaro sjedišta, sve fabričko.Bio je iz Njemačke i tako je i išao.Utegnut kao RolsRojs.Mislim da je ovog amerikanca sredila zimska so i odsustvo pranja poda vozila. Samo je tako moguće objasniti ogromnu razliku u stanju ova dva vozila istog proizvođača, istog modela, iste generacije iz sličnog klimatskog područja.
Meni je potpuno jasno kad neko nema para pa kupi krsinu jer ne moze bolje ili nesto sto se ispostavi kao krs jer je kupovina starog polovnjaka cesto macka u dzaku. Jasno mi je da nekada finansijski nije moguce pravo odrzavanje i odraditi sve popravke. Ali da vozis auto koji se raspada a pola od toga mozes srediti sam za smesne ili nikakve pare za jedno popodne??? Ne vazi samo za Amere, stalna je pojava i kod nas.
Majku mu, ja balkanske “dvojke” pamtim kao vozila sa dosta dobrom antikorizivnom zaštitom u odnosu na tadašnje konkurente. A “dvojke” I danas mogu da se vide na putevima Balkana.
Ima ljudi koji su u stanju i nakovanj da pokvare.
Moj rođak… Da ne znam kakav auto uzme, za godinu se ne može prepoznati. Najduže mu je trajao Aleko, i po tome ja cijenim da vjerovatno ispravna ona poznata rečenica iz Balkanskog špijuna… 😂🤣
a jel neko primetio sta pise na tablicama
🐐
Šiptarsko teroristička organizacija.Vozio neki šiptarski terorista.
Imao stric jedno kratko vreme Golfa dvojku dizel, ono klasika, do seoske prodavnice i ponekad do varoši po koncentrat. Imao Fred Kremenko rupu u podu, ali je preko iste zavareno par šipki armature, pa još kad na sve to prebaciš gumene patosnice, kao nov. 😀 Motor čudo, neuništiv, jedino mu prednja desna kočnica nije imala pločicu, pa kad zakočiš cvili metal o metal. Vozih ga jednom po bosanskim planinama i ide ko lud, samo malo teško staje.
😀😀😀