Jedno od najpopularnijih dešavanja u svetu automobilske industrije, održava se ove godine u Minhenu od 5. do 10. septembra. Za razliku od prethodnih godina, IAA Mobility je ove godine usvojio drugačiji koncept. U zavisnosti od interesne sfere, dostupna su četiri konceptualna elementa: Summit (samit), Conference (konferencija), IAA Experience (Iskustvo IAA) i Open space – otvoreni besplatni prostor u centru Minhena.
Evidentno je da je, za razliku od prethodnih godina, sajam značajno više fokusiran na poslovne posetioce i saradnju B2B, čemu i svedoči i povišena cena karte za privatne posetioce/fizička lica (175 evra po odraslom posetiocu, sa opcijom povlašćene karte za decu).
Pored samog koncepta sajma, uočljiva je i promena sadržaja u odnosu na prethodne godine: sedam hala minhenskog sajmišta delovalo je znatno praznije nego ranijih godina. Više od 600 izlagača se ove godine fokusiralo na jačanje međusobnih veza i ojačanje prisustva na tržištu više kroz razgovor i iskazivanje vizija budućnosti, nego kroz prikaz postojećeg portfolija automobilske tehnike. Ovakav pristup kompatibilan je sa glavnom temom samog sajma: održivost i ekološka osvešćenost u saobraćaju.
Pored izlagača, više od 500 govornika prezentovalo je relevantne teme iz automobilske industrije u sklopu samita, a važnost održivosti i konstantne modernizacije automobilske industrije istakao je i nemački kancelar Olaf Šolc, kao jedan od govornika na otvaranju samita.
Ono što ove godine nije moglo proći nezapaženo je trud azijskih proizvođača vozila da prošire svoje tržište na Evropu. Na desetine situiranih kineskih i korejskih firmi predstavilo je svoje proizvode u što boljem svetlu – putničke automobile, teretni program i sisteme u vozilima. Kvantitativno, azijski izlagači su “progutali” konvencionalne evropske marke automobila, koje su se tek iz navike pojavile sa svega par modela i u nepotpunom sastavu.
Na štandovima Renaulta, Mercedesa, Volkswagena, BMW-a i Opela moglo se videti tek po nekoliko modela i par futurističkih koncepata autonomnih vozila sutrašnjice. No, prisustvo evropskih modela je nadoknađeno na štandovima otvorenog tipa u centru Minhena – gde su gotovo ekskluzivno predstavljeni novi modeli evropskih proizvođača, većinski na električni pogon.
Međutim, kvalitativno, kineski proizvođači OEM će morati još puno da rade na poboljšanju procesa proizvodnje i razvoja, da bi bili u koraku sa evropskim konkurentima. Neočekivano, problem kineskih modela izloženih na ovogodišnjem sajmu nije završna obrada – već bezbednost i dostupnost vitalnih funkcija vozila. U izloženim primercima jasno se vidi sličnost sa konceptom vozila kompanije Tesla, no čak u poređenju sa Teslom i u lošijem izvođenju.
Akumulacijom manjih nesavršenosti i problema, kineski proizvođači još uvek nisu u mogućnosti da dobiju evropsku homologaciju za svoje modele – odluka koliko racionalno opravdana, toliko i ekonomski motivisana. I pored ovakve situacije, razlika u ceni između evropskih i kineskih modela u ponudi ove godine nije prevelika, u zavisnosti od klase i opreme, aproksimativno se kreće u rasponu od 5 do 15 procenata.
Sveobuhvatno, jedno interesantno iskustvo i odličan događaj za “opipavanje pulsa” automobilske industrije sutrašnjice. Ako je suditi po viđenom, elektrifikacija vozila postaje globalni trend kojem sva vodeća imena industrije teže. U kombinaciji sa sistemima asistirane i autonomne vožnje, decenija koja sledi će sigurno doneti znatno kompleksnije automobilske sisteme, no što su trenutni modeli u opticaju.
Dušan Todorović
(539)
Sajam u Minhenu posetio sam za njegovo prvo otvaranje 2020 godine. I rekao „nikada vise!“. Karta je preskupa, obican posetilac dobija sansu da nesto vidi tek posle podne, 2-3 sata pred zatvaranje, procedura ulaska je zbog korone trajala 45-60 minuta (!), u sajamski prostor se ulazi na jednom kraju a izlazi nekoliko kilometara dalje! Sve je jako zamorno i veoma ponizavajuce! Ranije sam redovno isao u Frankfurt i to u terminu rezervisanom za medije i poslovne ljude. Karta za te termine kostala je zadnji put 50 evra (po secanju) a ceo sajam organizovan je mnogo bolje.
Frankfurt je definitivno bio bolji.
Je li bilo tu izloženo i nešto čemu „nije udarila struja“ u glavu ?