Jedan od najvećih ulagača u vodonik ne vidi budućnost za FCEV, ali je vidi za BEV

Naftna kompanija BP se oslanja na vodonik kao uporište alternativne delatnosti budućnosti, ali ne za automobile. U novom izveštaju koji je prirpemio, energetski gigant navodi da zapaža očigledne nedostatke vodoničnih spram baterijskih automobila.

Predviđanja ove kompanije su izneta u izveštaju nazvanom BP Energy Outlook 2023 i tu se navodi prognoza prema kojoj će tržišni udeo BP-a u ugljenično neutralnom transportu budućnosti biti ravan nuli. To se odnosi i na vremenski period koji se završava 2035, ali i 2050. godine.  Ovaj deo anticipacije je iznet u kasnije objavljenom poglavlju izveštaja.

Oko 70% automobila će već do sredine ove decenije biti pogonjeno strujom. BP pretpostavlja da će ostatak flote koristiti uglavnom naftne derivate, što bi trebalo da bude propraćeno i umerenom potrošnjom biogoriva i prirodnog gasa.

Tvorci izveštaja su u viziji budućnosti nazvanoj “Net Zero” istraživali i druga dva scenarija u kojima bi sniženje emisija CO₂ eventualno bilo na nivoima od samo 30 ili 75%. Da bi se to postiglo, opet je zamišljeno da trećinu tržišnog udela drže baterijski automobil. U ta dva manje ambiciozna spleta okolnosti u budućnosti, opet je uloga vodonični automobila svedena na nivo statističke greške i takvoj kategoriji vozila se predviđa tržišni udeo između 0,3 i 0,6%, ali i to ne do 2050. Jasno, njihov udeo u 2035. godini je ravan procenjenoj nuli.

Čak će i kamioni pripadati baterijskom segmentu

Gore izneti stavovi su posebno pikantni jer ih iznosi BP kao jedan od glavnih ulagača u vodonični biznis. Grupacija želi da do 2030. godine proizvodi između 500 i 700 hiljada tona „uglavnom“ zelenog vodonika, i to na godišnjoj osnovi. Ideja je da se vodonik kao energent useli u procese koje je teško elektrifikovati, pa su tu najpre misli na industriju prerade čelika i hemijsku industriju. Vodonik je s njihove strane viđen i kao energent u rafinerijama za preradu nafte koje kompanija drži. Ipak, BP i na transportni sektor gleda kao na kupca, ali više u delu pomorskog saobraćaja i avijacije, kao i u teškom drumskom prevozu.

Stvarna poslovna perspektiva podržava nove prognoze. Vozila koja su predviđena za transport tereta srednje težine (u šta spadaju vozila čija bruto masa ne prelazi 16 tona), kao i ona iz kategorije iznad (preko granice od 16 tona) mogla bi da dožive da u svom sastavu imaju do desetak procenata vodoničnih, i to u scenariju s najviše optimizma, a koji pokriva period do 2035. godine. Gledajući dalje u budućnost, predviđa se rast tržišnog udela istih do 30%. Tu se govori o 2050. godini. Ali, čak i tu će baterijski segment nadvladati.

Mišljenja ekperata se razlikuju da u vezi toga da li će vodonične gorivne ćelije imati budućnost samo u kamionskom transportu ili će pak biti zapaženi i kod putničkih automobila. U poslednje vreme je sve više argumenata protiv predviđanja da će se vodonik odomaćiti kod automobila. Nemački Spiegel je sproveo anketu u kojoj su učešće uzeli devet velikih proizvođača automobila sa više od 30 brendova pod kontrolom, i nijedan od njih nije video vodonik ka budućnost transporta na kratki, pa ni na srednji rok. Samo se BMW opredelio da kasnije odluči na temu ideje eventualnog uvođenja vodoničnog krosovera po imenu iX5 Hydrogen u ciklus masovne proizvodnje. Za sada samo  Toyota i Hyundai imaju predstavnika u ovoj klasi.

AutoRepublika

(648)